Vaš partner prolazi kroz krizu – kako da ga uverite da je odlazak na terapiju najbolje rešenje?

Vaš suprug prolazi kroz određene stvari (kao i svi) i nastoji da se sa njima suoči „muški“, odnosno da ćuti i trpi (kao pravi muškarac), ali od tolikog stoicizma jedino uspeva da izgleda utučeno i jadno. Možda ima napade besa (jer emotivni naboj negde mora da izađe), možda ima epizode opijanja (jer pokušava da se anestezira), a možda se žali i kuka i traži utehu, ali ipak odbija jedino što bi stvarno moglo da mu pomogne, a to je odlazak na terapiju.

Mnoge žene se suočavaju sa užasnom tvrdoglavošću svojih partnera, kada je u pitanju mentalno zdravlje, odnosno, odlazak na terapiju – bilo kakav psihološki rad, u glavama muškaraca znači prizanje slabosti i nesposobnosti, negiranje moći koja potiče jedino iz činjenice da su muškarci. Patrijarhalno nasleđe mnogim muškarcima nanosi više štete, nego ženama, ali, briga o sebi, rad na sebi, mentalno i emocionalno zdravlje i – pre svega – pričanje o svojim problemima (i traženje stručne pomoći) nekako su bili i ostaju ženska stvar. A ženska stvar je, takođe, i pružanje sve moguće pomoći partneru, u nastojanju da ga ohrabrite da potraži pomoć. Pa, da podelimo iskustva i savete.

Predložite odlazak na terapiju za dobrobit porodice

Svako je spreman da učini za svoje dete ono što ne bi uradio za sebe, tako da vam je dozvoljeno da koristite dobrobit dece i porodice kao najjači argument, koji vašem partneru može dati dovoljno podstreka, dok mu istovremeno pruža opravdanje što pravi takav korak. Primetite i integrišite svoja podvojena osećanja – da, taktika zapravo jeste manipulacija i da, ovo je u interesu vašeg partnera i još jednom da, argument je istinit. Dobrobit dece zaista zavisi od roditelja – ceo porodični sistem oseća pritisak i napor, a može se i urušiti, ako jedan od njih ili oboje ne vode računa o svom mentalnom zdravlju.

Ono što je problematično u ovom pristupu jeste „mi“ – upućujete partnera na odlazak na terapiju „igrajući“ na timski duh i osećanje zajedništva u scenariju u kome se druga osoba oseća izolovano, prozvano, pa čak i optuženo kao loš roditelj, nefunkcionalna i nekorisna osoba, neko ko izaziva probleme, umesto da ih rešava. Porodični sistem je organski – vi ste povezani međusobno i utičete jedni na druge i zato bi bilo optimalno da krenete zajedno na terapiju. Svakako idite zajedno na savetovanje, možda će terapeut preporučiti i individualnu i zajedničku terapiju. I imajte u vidu to da ne postoji porodica kojoj nije potrebno učenje i praktikovanje komunikacionih veština, uobličavanje roditeljskih veština, kao i usvajanje veštine timske navigacije – svi možete imati koristi od odlaska na terapiju.

Pokušajte da ne osuđujete

Ako ste već napravili ovu grešku i optužili partnera po svim tačkama (neodgovoran prema sebi i prema porodici, tvrdoglav, pun predrasuda – a to su verovatno lepe reči u odnosu na one koje ste možda upotrebili), izazvali ste njegovu defanzivnost. Partner je u stavu odbrane i oseća se ugrožen sa svih strana, ali pokušajte da promenite pristup. Izvinite se što ste ga kritikovali i osuđivali, recite da ste to učinili u strahu, za njega, kao i za sebe, za vaš odnos i za vašu porodicu, da razumete da mu nije lako, ali da nije lako ni vama i da zaista želite da mu pružite podršku. Pitajte ga kako možete da mu pomognete. Ako to učinite sa iskrenom brigom i ljubavlju, partner će to osetiti, zato budite mudri i sačekajte trenutak kada nema nervoznog naboja i kada se osećate emocionalno povezani. Kada nastupate sa mesta nežnosti i brižnosti, umesto sa mesta frustracije, šanse da vas partner čuje, razume i prihvati vaše sugestije, mnogo su veće.

Pročitajte i ovo: Šta je EMDR terapija i kome može biti korisna

Budite jasni i iskreni u komunikaciji

Pošto ste razumeli da kritikom ne možete navesti partnera da napravi ispravan izbor, morate ispitati i da li ste shvatili koliko je važan način na koji saopštavate ono što mislite, osećate i želite. Vaše najbolje i najčistije namere mogu propasti, ako ste previše pokroviteljski nastrojeni. Oduprite se potrebi da dajete savete i izigravate psihologa – podvucite problem i tražite rešenje zajedno sa partnerom. Šta je ono što možete da uradite? Muški mozak je programiran za traženje rešenja, a vaš partner ne želi da ga vi analizirate i usmeravate – međutim, ako je pozvan da traži rešenje, onda će ga tražiti i verovatno će sam doći do svesti da je odlazak na terapiju najrazumnije rešenje. Možete reći, jasno, jednostavno i direktno da verujete da bi terapija mogla da pomogne kod (iznesite specifično ponašanje partnera) i pitajte ga šta on misli o tome. Budite jasni i iskreni i neka ono što imate da kažete bude kratko i jednostavno.

Odlazak na terapiju pod pretnjom ne daje rezultate

Pretnje i ultimatumi mogu imati mnogo oblika, ali su uvek loša ideja. Kada je u pitanju navođenje vašeg partnera da potraži pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje, svakako želite da izbegnete pretnju razvodom, ako partner ne pristane na terapiju. Vi možete osećati da ste na ivici da prsnete i da je vaše strpljenje iscrpljeno, ali u većini slučajeva, kada neko postavlja ovakav ulitimatum, uopšte ne želi da ostavi partnera, već postupa iz očajničke potrebe za promenom. Ako posegnete za „teškim oružjem“ njegovo skriveno dejstvo može biti razorno – partner može pristati na odlazak na terapiju i otići na nekoliko seansi, ali uspeće da sabotira taj rad, jer mu nedostaje lična motivacija, a vi ćete biti još očajniji, uvereni da ste pokušali sve i da ništa ne pomaže. Kontraproduktivne su i ucene tipa „neću da radim (nešto određeno) dok ne počneš sa terapijom“, kao i „uradiću (nešto što partner želi), ako odeš na terapiju“.

Ove izjave uključuju ili pretnju da ćete uskratiti nešto što partner ceni (hrana, seks, pažnja), ili podmićivanje onim što je partneru važno. Takve pretnje su slične velikom ultimatumu za raskid i po tome što mogu rezultirati brzim povinovanjem (partner odlazi na savetovanje), koje će ubrzo naći načina da izbegne i sabotira. Izbegnite i emocionalne ucene – ne pretite partneru da ćete reći o njegovim problemima i ponašanju (napadi panike, neverstvo, promene raspoloženja) njegovoj majci, šefu, cenjenom prijatelju detetu. Ne uključujte treću osobu kao autoritet, jer ćete izgubiti timsku prednost – ono što želite je da mu poručite da ste zajedno u tome i da ste na njegovoj strani, a ne protiv njega. Pretnjom da ćete ga „razotkriti“ narušavate poverenje, ponižavate partnera i urušavate vaš odnos. Niko ne može pod prinudom (u strahu od nečega) napraviti prave pomake i promene.

Vodite primerom

Ako vaš partner tvrdoglavo odbija odlazak na terapiju i vaši napori da mu se približite sa mesta brige i ljubavi ne uspeva, najbolje je da prestanete da ga uveravate i da se okrenete sebi – krenite sami na terapiju i istrajavajte u tome. U radu na sebi, kroz sopstveni razvoj počećete da širite perspektivu i menjate način komunikacije, a partner će uočiti vaše promene i biće zaintrigiran (čak i ako je iznerviran). Možete mu reći da se bolje osećate sami sa sobom, i da ste u stanju da donosite bolje odluke, za sopstvenu dobrobit i blagostanje. Na ovaj način možete inspirisati partnera da krene u istom pravcu, ali čak i ako se to ne desi, vi ćete se zaista osećati bolje, samouverenjije i spremnije da donosite odluke o budućnosti vašeg odnosa.

Pročitajte i ovo: Koja terapija je najbolja za vas?

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.