Magična moć odmora
Potrebu da stalno menjamo i prilagođavamo svoj narativ, usvajajući pojmove i prakse rada na sebi, ljubavi prema sebi, samosaosećajnosti i brige o sebi, kreiraju dobre ideje koje nalaze svoj put kroz savremenu kulturu, u obliku trendova. Koliko god briga o sebi bila savremena i moderna, i na koliko god zaobilazan način došla do naše svesti, ona rezonira sa našom stvarnom potrebom za rasterećenjem i odmorom, za pronalaženjem utočišta u sebi i oko sebe od sumanutog načina života u kome smo programirani 24/7, i moramo imati raspored i rutinu za sve – od spavanja, preko obroka i vežbanja, do provođenja kvalitetnog vremena sa bliskima i sami sa sobom. Ponekad nam je potreban odmor i od svih silnih praksi samoregulacije, samoljubavi i samopomoći – odmor od napora da nam briga o sebi bude prioritet. A na tom mestu nastaje magija.
Kad obrnete ceo krug buntovništva, cinizma, otpora, prihvatanja, zahvalnosti i oproštaja, možete se odmaći od svega, suočeni sa jednostavnom željom da malo ne radite ništa, ne budete od koristi nikome, ne težite ničemu, ne planirate ništa i ne pratite nikakav raspored. Tada shvatate da vaša duša zaslužuje odmor, da vaše srce, telo i um zaslužuju odmor i to kakav god da vam je potreban. Ako odmor znači pojesti pola tepsije bureka, gledati epizodu za epizodom omiljene serije cele noći i ne pomaći se sa kauča pola dana, onda je to ono što sebi smete da pružite, bez griže savesti i bez preispitivanja. To je ono što vam je potrebno i niko vam ne može reći koji je pravilan način da se odmorite.
Ponekad je odmor okupiti porodicu i spremati svoje specijalitete, jer vam je srce puno kad ugađate voljenima. A ponekad je odmor ostaviti voljene iza zatvorenih vrata da prže jaja ili naruče picu (i za vas) i zabraniti im da vas uznemiravaju, osim kad stigne hrana. Ponekad, pravo rasterećenje osećamo kada možemo da se oslonimo na ljude oko sebe, na svoju porodicu i prijatelja, a da im čak i ne dodelimo zadatke – prosto se prepustimo njihovoj brizi i upijamo njihovu ljubav (a da ne moramo da se razbolimo, da bi se oni zabrinuli i pružili nam tu pažnju).
Ponekad se osećamo okupano, pročišćeno, osveženo i odmorno, jer smo sa nekim satima vodili smislen razgovor, duboko iskren, u kome smo bili potpuno prisutni i osećali da nas druga osoba razume, čuje i vidi, onako kao i mi nju. Ova vrsta duhovne hrane može dugo da potraje, a kada imate oko sebe ljude sa kojima možete da se povežete na ovakav način, da se izmestite iz svakodnevice, rasporeda, rutine i očekivanja, a da opet budete prisutniji u sadašnjosti intenzivnije nego obično, možete sebi da priuštite odmor uma i obnovu energije kad god vam je to potrebno. A to se obično dešava samo od sebe, baš kada vam je takva magija najpotrebnija.
Košulja: Lindex, Sako: Mona, Ogrlica i minđuše: Swarovski, Naočare: Celine (Optiplaza)
Pročitajte i ovo: Narcistička opsesija sobom ili kako svi postajemo wellbeing projekti
Ponekad se ne možete opustiti i odmoriti ni u nečijem zagrljaju, ni u nečijem prisustvu i zagrljaju njegove dobre energije i pažnje. Ponekad, prosto ne možete dobiti ono što vam je potrebno da biste se odmorili, a to znači da vam nije potreban odmor, nego uteha. Ponekad, uteha je odmor koji priželjkujete, ali ste neutešni. Kada se tako osećate, pokušajte da se odmorite u tuzi. Možda uteha ne dolazi, zato što nije ono što vam je potrebno. Možda vam je potrebna tuga, bol, tama, žaljenje, jadikovanje. Možda treba da plačete, a možda morate sedeti sa svojom tugom, kao sa mačem zarivenim u grudi, boriti se za svaki udah, gledati užasu u oči, tiho, bez suza, samo sa očajanjem i neprebolom. Ponekad se morate predati zagrljaju bola i gubitka, a kad to učinite, negde u vama nešto vam pošalje signal da ste dobro i da je sve dobro. Možda ste u tom trenutku zapanjeni i možda mislite da je pogrešno što se tako osećate, ali verovati osećaju znači verovati procesu. Ako ste to već doživeli, nećete zaboraviti, svest o onome što je najbolje za vas u trenutku očaja i patnje zabeležena je u vašem telu i umu, na ćelijskom nivou.
Umiveni suzama i isprani jadikovanjem, možete osetiti kako se rane zatvaraju i tada je vreme da se vratite sa odmora u tugovanju i da nastavite da živite sa svojim ožiljcima.
Ponekad možete osetiti trenutak savršenstva. Potpuni sklad i sazvučje u sebi, koje bruji o tome da se nalazite na pravom mestu, u pravom trenutku, sa pravim ljudima, da ste vi pravi. To je dubok osećaj duše koja se vratila kući, u nebesa. Osećate da možete umreti u tom trenutku i okončati svoje telesno postojanje srećni. To se obično ne dešava – preživite i nastavite da živite, a intenzitet opada i varira i često ste opet bez energije, progutani, preplavljeni, deozorijentisani, u košmaru svakodnevice u kojoj nema ničeg dubokog, plemenitog, uzvišenog. Ali nemate nikakvu želju da umrete i konačno se odmorite od života. Radije nastavljate dalje, ka nekom sledećem trenutku savršenstva, koji ćete možda opet doživeti, ako budete imali sreće, ako ste na pravom putu, ako je milost sa vama.
Ponekad je dovoljno da se probudite sa živim sećanjem na neki posebno zanimljiv, lud, zabavan, uzbudljiv i živopisan san. Osećate se odmornije nego danima pre, svest vam je prisutna, mozak bistar, osećate se osveženo i zaintrigirano – šta vam se to dogodilo, iza granica realnosti, u vašoj glavi, u vašem telu, ili negde izvan vas. Kao da ste se vratili sa putovanja u drugi svet – i možda stvarno jeste. Definitivno ste nešto doživeli i sve u vama je sigurno u to, iako pomišljate „ma to je samo san“.
U vašoj kutiji za dragocenosti postoje takvi snovi, koje pamtite celog života, postoje trenuci u kojima ste pomislili da biste mogli da umrete srećni, postoje teške niske suza koje nikada niste isplakali, jer su postale deo vaše duše, u njoj čuvate odjeke smeha koji ste podelili sa dragim ljudima, šašave nesporazume zbog kojih se uvek smejete sebi, utešne reči i zagrljaje koje ste dobili od onih od kojih to niste tražili, potvrde koje su stigle godinama prekasno… Ponekad, kada vam je potreban odmor, samo zažmurite i otvorite svoju kutiju.
Pročitajte i ovo: Cvet vašeg uma – kako da razvijete zdraviji način razmišljanja
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
