Da li pomešana osećanja čine život smislenijim?
Dobre vesti za one koji osećaju da se nalaze na silaznoj liniji svog života! Ne morate se osećati dobro da biste živeli ispunjenim životom!
Pa, u nekom trenutku u životu standard „nije loše“ postane novo „sjajno“ u našem životu. Kad vas neko pita kako ste, kako živite, kako vam ide, zaista vas pita, jer ga zanima, jer vas dugo nije video i jer možda primećuje na vama znake pritiska koji trpite (i kome povremeno podležete), a vi udahnete duboko, izvrtite film nekih desetak dana unazad, opet udahnete, shvatajući da ne možete u kratkom susretu da ispričate šta vam se sve događa u poslednje vreme i kako se povodom toga osećate i pokušavajući da sažmete sve te informacije takođe shvatate da vam je život veoma ispunjen (iako možda sadržajima koje nikada ne biste izabrali) i u dugom izdahu izgovorite „nije loše“ i možda dodate „borim se, izdražavam“. A druga osoba ozbiljno i sa razumevanjem klimne glavom, jer tačno zna na šta mislite (ili je već kroz to prošla, ili upravo proživljava taj period života) i kaže vam nešto kao „pa dobro, drži se, tako i treba, nema ko umesto tebe“. U nekoliko fraza koje sa nekim razmenite u dva minuta susreta, staje čitava saga života punog obaveza i stresa, potonuća i isplivavanja. Uključujući sva pomešana i suprotstavljena osećanja koja prate sva vaša stanja.
Sreća i tuga, uznemirenost i uzbuđenje, zabrinutost, strah, strepnja i osećanje da će ipak sve biti dobro – pomešane emocije su stalno u nama još uvek su predmet istraživanja psihologa.
Mnogi istraživači su verovali, a neki i dalje veruju, da nije moguće osećati istovremeno i pozitivna i negativna osećanja. Ali, sve više istraživanja sugeriše da su pomešane emocije stalno prisutne i sa godinama sve češće, naročito kod žena.
Pitanje je kako i zašto nam je ova vrsta emocionalnog iskustva korisna?
Istraživanja usmerena na to kako pomešane emocije doprinose našoj dobrobiti, sugerišu da one mogu igrati ključnu ulogu u potrazi za smislom života.
Pomešane emocije predstavljaju upozorenje da u nama postoje sukobi, neslaganja koja moramo da rešimo da bismo osmislili svoj život. Osvešćenje ovih konflikata doprinosi motivaciji da osmislimo narativ prelaska iz jedne životne faze u drugu. Situacije koje uključuju lične dileme, povezane su sa iskustvom pomešanih osećanja. A ovo je važno za razumevanje kako ljudi održavaju konstrukciju smislenog života suočeni sa poteškoćama. U trenucima sukoba ili stresa, kada osećamo da nešto što znamo da je dobro za nas možda nije moguće i ostvarivo, pomešane emocije su zdrava reakcija. Pomažu nam da budemo otporniji i da se nosimo sa nedaćama, da napravimo distancu i pogledamo stvari iz drugog ugla (kao kada reagujemo humorom na neprijatne ili tužne situacije).
Uzmite ovaj banalan primer: ispustite kornet sladoleda i osećate istovremeno razočaranje i olakšanje. Hteli ste da uživate u sladoledu, pripremili ste se za to, zaslužili ste da se častite svojom omiljenom poslasticom. Ali, takođe ste svesni da sladoled nije baš zdrav izbor, da biste njime narušili svoj poseban režim ishrane i sabotirali dijetu i da sada ne morate da ga pojedete, jer vam se „nije dalo“. U stanju ste da u trenutku razočaranja osećate zašto je ta situacija, u krajnjem ishodu, dobra za vas.
Ne morate da se osećate dobro, da biste živeli ispunjenim životom, a negativna osećanja mogu biti dobra za vas, jer su deo procesa ličnog rasta i razvoja.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
