Šta je porodični stres i kako da se nosite sa njim

Lako je razumeli da je porodični stres nešto što cela porodica proživljava. Psihološki, ovaj pojam se odnosi na promene unutar porodične dinamike, koje nastaju kao rezultat stresnog događaja.

Pojam je formiran kad su psiholozi nakon Drugog svetskog rata zapazili krize ponovnog okupljanja porodica koje su bile razdvojene i primetili određene obrasce unutar porodičnih sistema. Istraživanja su izdvojila faktore unutrašnjih i spoljašnjih resursa porodice koji su ublažavali ili pogoršavali stresni događaj, utičući na to kako porodica proživljava stresno vreme. Tri faktora zajedno – događaj, raspoloživi porodični resursi i porodična percepcija događaja – udružuju se u interakciji, određujući ishod krize.

Teorija porodičnog stresa

U svakoj porodici postoji porodični sistem koji uključuje članove porodice i njihove uloge, verovanja, pravila, vrednosti, očekivanja, granice i odgovore na okruženje. Roditelji imaju ulogu odgovornosti i brige, deca se oslanjaju na njih za sigurnost, podršku i opstanak. U jednom porodičnom sistemu, roditelji mogu ispunjavati sve očekivane uloge, a u nekom drugom, od najstarijeg deteta se može očekivati da preuzme određene odgovornosti o mlađoj braći i sestrama – to je primer kako različite uloge deteta utiču na porodični sistem.

Zatim, porodica može imati vrednosti zasnovane na standardnim zanimanjima ili obrazovanju – u nekim porodicama se očekuje da deca pohađaju fakultet, dok druge porodice mogu očekivati da se deca uključe u porodični posao ili se opredele za proizvodno zanimanje.

Različite vrednosti, uloge i verovanja, kao i pravila, očekivanja, granice i odgovori na faktore životne sredine direktno utiču na porodični stres, odnosno, na to da li se ublažava ili pojačava u različitim porodičnim sistemima.

Šta se dešava kad se pojavi porodični stres

Kad se u porodici pojavi stresna situacija, odgovor će varirati u zavisnosti od suočavanja, upravljanja stresom i roditeljskih veština – od prebacivanja krivice i drame, do pristupanja situaciji sa radoznalošću i strpljenjem, brojne varijacije odgovora u velikoj meri zavise od unutrašnjih i spoljašnjih resursa porodice.

U unutrašnje resurse spadaju veštine upravljanja stresom i bolom, komunikacije, rešavanja sukoba, sposobnosti samoregulacije, svesnost i samosvest.

Spoljašnji resursi uključuju finansije, ekonomsku sigurnost, pristup medicinskoj nezi, podrška šire porodice i zajednice, praktična pomoć i emocionalna i psihološka podrška (uključujući terapiju).

Kako kultivisati resurse u stresnim vremenima

Resursi mogu biti ključni kad nastupi kriza i porodični stres, ali neki su van kontrole porodice – finansijska situacija ili pristup osnovnim potrebama ne mogu se uvek kontrolisati. Na primer, ako roditelj kao primarni hranitelj izgubi posao, to će gurnuti porodicu u različite nivoe krize, u zavisnosti od potreba, štednje, okruženja i sistema podrške. Ako nema ušteđevine i roditelj bezuspešno pokušava da nađe bilo koji posao, to je dodatni stres koji pogoršava situaciju, a isto tako ograničava i unutrašnje resurse. Neko ko se bori na ivici egzistencije postaje manje emocionalno dostupan svojoj deci, stalno je zabrinut, frustriran i ljut i njegove borbe i stres utiču na ceo porodični sistem.

U ovakvim uslovima, spoljašnji resursi mogu biti članovi porodice ili zajednice, koji mogu pomoći u brizi o deci, omogućavajući prostor i vreme roditelju pod stresom, da sve svoje snage usmeri na traženje posla. Ali, ni to nije uvek moguće i ograničene veze u porodici i zajednici pojačavaju stres i teškoće.

U mnogim slučajevima, crkva ili humanitarne društvene organizacije mogu postati spoljašnji resursi, koji pomažu porodicama da prebrode krizu.

Porodični stres je takođe vreme da se ojačaju unutrašnji resursi – prepoznavanje okidača i fokusiranje na ono što neko može da uradi, umesto upadanja u spiralu negativnog razmišljanja. Briga o sebi (o snu, ishrani, kretanju), kao i prakse svesnoti, pomažu da se procesuira bes, strah i tuga, bez preteranog izlivanja na članove porodice.

Razmotrite još jedan primer porodičnog stresa, koji nije tako težak, ali je mnogo češći – dobijate poziv od razrednog starešine, koji ima primedbe na ponašanje vašeg detata (možda je neki izolovan incident u pitanju, a možda neko ponašanje koje je kulminiralo).

Kad roditelj dobije ovakav poziv, suočava se sa preplavljujućim pomešanim osećanjima – frustracija, stid, neprijatnost, ljutnja, strah… Mogli biste da pokušate da disciplinujete svoje dete grdnjom, pretnjom, zastrašivanjem. Ali, mogli biste da pozovete u odgovor svoje unutrašnje resurse, nastojeći da u razgovoru sa detetom shvatite zašto oseća potrebu da se tako ponaša i koristeći spoljne resurse (saradnja sa nastavnicima, školskim psihologom), kako biste dobili podršku za pozitivno suočavanje i preusmeravanje.

Pročitajte i ovo: Mentalno zdravlje majki – ključ za zdravu porodicu

Porodični stres – strategije suočavanja

Porodični sastanak

Kad nastupi porodični stres, razmislite o održavanju porodičnog sastanka na kome bi svako mogao da istraži kako trenutna situacija utiče na njega i na sve članove porodice. Pre nego što uđete jedni sa drugima u dijalog, odvojte vreme da postavite zajedničke granice.

Dogovorite se da ne prekidate jedni druge, dajte svakome deset minuta da kaže šta ima, ako se povisi ton, uzmite deset minuta pauze – sve to dogovorite unapred, kako bi se svaki član porodice osećao bezbedno i uvaženo.

Porodični stres i vreme nasamo

U kriznim periodima, osim porodičnog sastanka, moglo bi biti od pomoći i omogućavanje svakom članu porodice da ima malo više vremena nasamo. Radi se o tome da svako dobije razumevanje i podršku za opuštanje i uključivanje u aktivnosti koje ga umiruju, bez prekidanja i uznemiravanja. Na taj način porodični sistem kultiviše svoje unutrašnje resurse – pokazivanjem pažnje, tolerancije i razumevanja.

Napravite zen kutak

Porodični stres ističe potrebu za negovanjem kulture mentalnog zdravlja u vašem domaćinstvu, a zen kutak bi mogao da bude vrlo koristan. To je deo koji je određen za opuštanje i meditaciju i kad se neko povuče u zen kutak, ostali znaju da ne treba da ga uznemiravaju. Vi možete imati svoje lično svetilište, ali možete ga ustupiti ukućanima u kriznim periodima, ili možete proglasiti kauč u dnevnoj sobi, fotelju u uglu ili prostor na terasi za zen kutak u „vanrednom stanju“ koji svi mogu da koriste. Budite kreativni – deca mogu imati svoj kutak za mentalno i fizičko opuštanje i mirovanje ispod stola pokrivenog dugim čaršavom, ili u malom šatoru u svojoj sobi, a odrasli u drugom delu prostora u kome živite. U suštini, svako može imati svoj zen prostor za redovno negovanje praksi svesnosti, ili možete imati jedan kutak, opremljen mirišljavim svećama, kristalima, ikonama – predmetima koji imaju duhovno značenje i podstiču smirenost.

Porodični stres i porodična terapija

Ako vam napori koje činite zajedno i pojedinačno da upravljate osećanjima i održite zajedništvo tokom kriznih perioda, ne pomažu, ili osećate da situacija nadilazi vaše snage, razmotrite ideju o porodičnoj terapiji. Ne ustručavajte se da potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje – to je pravi potez i svako može samo imati koristi od terapije, pojedinačne ili zajedničke. Terapeutski proces je vredno iskustvo, koje osnažuje snage pojedinca i zajednice da se nose sa izazovima i da budu bolje pripremljeni za buduće stresne situacije.

Pročitajte i ovo: Zašto treba da kreirate “sveto mesto” u svakodnevnom životu?

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević