Povišeni kortizol kao bolest 21. veka: Ovo su znaci i simptomi da sa vašim organizmom nešto nije u redu

Kortizol je hormon koji se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama i kontroliše mnoge funkcije u telu, uključujući regulaciju šećera u krvi i metabolizma, podršku imunološkoj funkciji, kontrolu krvnog pritiska i upale, kao i upravljanje stresom. Povišeni kortizol može dovesti do drugih komplikacija, pa je važno prepoznati znake i simptome kako biste primili odgovarajući tretman.

Iako stres i neke terapije, poput steroida, mogu povećati nivoe kortizola, najčešći uzroci povišenog kortizola su poremećaji hipofize ili nadbubrežnih žlezda, benigni tumori ovih žlezda ili tumori na drugim mestima u telu. Kada nivoi kortizola ostanu visoki duži vremenski period, može doći do “Kušingovog sindroma”, retkog stanja koje pogađa oko 10 do 15 osoba na milion svake godine.

Evo znakova i simptoma visokih nivoa kortizola u vašem telu:

Povećanje telesne težine

Jedna od funkcija kortizola je regulacija metabolizma, pa viši nivoi kortizola mogu ometati metabolizam, odnosno ravnotežu između energije koju unosite kroz hranu i energije koju trošite (neka od toga se dešava fizičkom aktivnošću). Kada unesete više energije nego što potrošite, verovatno ćete dobiti na težini. Osobe sa povišenim kortizolom mogu primetiti usporavanje svog postojećeg metabolizma, što znači da mogu dobijati na težini čak i kada ne menjaju svoje prehrambene navike.

Promene kose i kože

Osobe sa Kušingovim sindromom lakše dobijaju modrice i mogu primetiti povećanje ljubičastih strija na abdomenu, bedrima ili rukama. To je zbog toga što je kortizol glukokortikoid, ili steroidni hormon, a prekomerna količina glukokortikoida može oslabiti i proraditi kožu, što dovodi do uočljivih oštećenja gornjih slojeva kože.

Povećani nivoi kortizola i androgena u Kušingovom sindromu mogu takođe izazvati povećanu dlakavost, poznatu kao hirzutizam, koja često pogađa područja poput lica i vrata. U međuvremenu, visoki nivoi kortizola mogu ometati normalan obrazac rasta kose i uzrokovati gubitak kose ili ćelavost kod nekih žena.

Promene u mentalnom zdravlju

Anksioznost, depresija i promene raspoloženja su česti simptomi povišenog kortizola ili Kušingovog sindroma, iako stručnjaci nisu sigurni kako tačno ovo stanje uzrokuje psihijatrijske simptome. U nekim slučajevima, to je verovatno zbog toga što kortizol utiče na promene u mozgu koje se manifestuju kao anksioznost, depresija, pa čak i nesanica. Takođe, stres i nesigurnost vezani za hroničnu bolest mogu izazvati povećane nivoe anksioznosti i nemira ili dovesti do depresivnih osećanja. Neke studije sugerišu da barem polovina osoba sa Kušingovim sindromom ima major depresivni poremećaj zajedno sa svojom bolešću.

Umor i slabost

Ako imate povišen kortizol, možda ćete se osećati općenito umornije i slabije nego obično, a možete takođe doživeti i slabost mišića. Ovo je zbog toga što visoki nivoi kortizola mogu uzrokovati atrofiju mišića tokom vremena, posebno oslabljujući ramena, kukove i bedra, što otežava kretanje bez nelagodnosti. Takođe postoji element mentalnog umora kod Kušingovog sindroma, koji može trajati čak i nakon remisije bolesti.

Hronične zdravstvene tegobe

Visoki nivoi kortizola mogu takođe dovesti do razvoja drugih hroničnih zdravstvenih problema, uključujući:
osteoporozu – ortizol može oslabiti kosti, povećavajući rizik od preloma; hipertenziju – povišeni kortizol stavlja dodatni stres na srce i krvne sudove, povećavajući pritisak; dijabetes – povišeni nivoi kortizola mogu povećati insulinsku rezistenciju, uzrokujući hiperglikemiju.

Kada posetiti lekara?

Ako imate bilo koji od simptoma povišenog kortizola, zakazivanje pregleda kod zdravstvenog radnika je važno. Možda ćete biti upućeni endokrinologu za dalju procenu ili će vaš lekar moći da uradi jedan ili više testova kortizola da utvrdi da li su vaši nivoi viši od normalnih.

Obično, povišen kortizol sam po sebi ne uzrokuje hitne simptome, ali komplikacije mogu uključivati infarkt, moždani udar, krvne ugruške, hipertenziju i prelome kostiju. Ako imate bolove u grudima, poteškoće u disanju, slabost ili opuštenost sa jedne strane tela, iznenadne, jake glavobolje, gubitak pokreta, vida ili govora, važno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Pročitajte i ovo: Pozitivni i negativni uticaj najvažnijih hormona u tvom organizmu

Naslovna fotografija: Piexels.com/Samantha Garrote

Maša Georgijev Ilić