Kako da prekinete prebacivanje krivice i da preuzmete odgovornost

Prebacivanje krivice je obrazac kome je lako prepustiti se i nezdrav je, baš kao i okrivljivanje sebe. Prava mera u preuzimanju odgovornosti je znati tačno dokle sežu granice vaše nadležnosti, šta je do vas, a šta do nekog drugog.

Ovaj obrazac ponašanja posebno dolazi do izražaja u partnerskim odnosima, a kada ni vi ni partner ne želite da preuzmete odgovornost, već prebacujete jedno drugom krivicu, zaglavljeni ste u krugu iz koga nema izlaza, a problemi se ne rešavaju, već se samo nagomilavaju. Možda se nalazite usred ovog začaranog kruga, ili vam je više dosadilo da vi budete jedina odrasla osoba u odnosu, jer osećate da partner nikada ne preuzima svoj deo odgovornosti i ne deli sa vama težinu.

Možda ni vi ni vaš partner ne želite da preuzmete odgovornost. Ili ste se možda zasitili; osećate da oni nikada ne preuzimaju odgovornost za svoju stranu događaja. Ali, čim uperite prstom – svi gube. Prebacivanje krivice je igra u kojoj nema pobednika.

Ponekad, preuzimanje odgovornosti pokazuje drugoj osobi da i ona treba tako da se ponaša. Ponekad, jednostavno morate da krenete prvi i da krčite put zrelog i odgovornog ponašanja. I to nije lako, ali je jedini zdrav način ponašanja – ponašajte se prema partneru i (prema drugima) onako kako želite da se on (i oni) ponaša prema vama.

Kako da prekinete prebacivanje krivice

Svet koji vidite je onaj koji ste sami kreirali. Ekart Tol poručuje: „Kada vam se desi nešto negativno, u tome se krije duboka lekcija“. U prevodu, to znači da treba da se udaljite od koncepta krivice (neko je kriv što vam se to desilo, ili vi ste krivi što niste pazili) i prihvatite koncept učenja i razvoja.

Ciklus krivice se aktivira kad se borimo da preuzmemo odgovornost za sopstvene postupke i osećanja. Mogli bismo stalno da krivimo druge za sve što nam je u životu pošlo naopako – neke stvari su ipak potpuno van naše kontrole. Ali, ako želite da se stvari promene, morate pokrenuti tu promenu. Šta, dakle, treba da uradite?

Shvatite sebe

Prebacivanje krivice je nešto kao zaštitni mehanizam – bolno je shvatiti da smo mi nešto pogrešili i izazvali nepovoljne ishode, ali umesto da se posipate pepelom i krivite sebe, pogledajte u sebe sa radoznalošću i saosećanjem. Zapitajte se zašto tako brzo posežete za traženjem krivca? Šta vas sprečava da sagledate svoj deo odgovornosti i svoje postupke? Ponekad je potrebno mnogo dubinskog rada, da biste došli do srži, do uzroka zbog kojih ste razvili ovaj obrazac. Niko ne može da izbegne posledice vaspitanja i programa koji su nam u detinjstvu instalirani. Svi učimo na različite načine, a neki načini su teži i neprijatniji od drugih.

Komplet: XYZ Gaëlle, Majica: s.Oliver, Torba, ogrlica i naočare: P…S…Fashion

Pročitajte i ovo: 10 stvari koje žene (koje razumeju važnost emocionalne inteligencije) rade drugačije u vezi

Budite saosećajni

Kada je nekome stalo do vas, ne želi da vas povredi – ali to se dešava. I to u odbrani, nesvesno. Partner se oseća ugroženo, jer ga pozivate na odgovornost i zauzima odbrambeni stav – a prebacivanje krivice je način odbrane. I kada se to desi, spustite gard. Potrudite se da pogledate ispod površine, zaobiđite ego. Kada se sami nađete u poziciji da odbrambeno reagujete, pokušajte da učinite isto – setite se da partner ne napada vas, već samo reaguje na neko vaše ponašanje. Ne morate da se branite, jer niste ništa skrivili, ali možete preuzeti odgovornost i razmotriti svoje ponašanje koje je dovelo do određenih posledica i pokušati da ga korigujete. Možete naučiti nešto o sebi, bez prebacivanja krivce i bez okrivljivanja sebe. Možete nastupiti iz koncepta učenja i razvoja, istupajući iz koncepta krivice.

Razumevanje tuđeg gledišta je nešto najbolje što možete postići u komunikaciji, a razumevanje sebe je najbolje što možete učiniti za sebe. Zato budite saosećajni prema sebi i prema drugima – pretpostavite da su svi ranjivi i povredivi, umesto što pretpostavljate da svi žele da rane i povrede, pa ćete doći do zajedničke osnove, gde nema mesta krivici.

Prebacivanje krivice i upravljanje osećanjima

Za ples je potrebno dvoje – kao i za svađu. Pre nego što počnete da optužujete, možete da odlučite da to ne činite. Ne morate reagovati – veština nereagovanja je veština upravljanja osećanjima. Kada im se prepuštate, dozvoljavate da ona upravljaju vama. Kada odbijete da se ponašate besno ili bespomoćno, optuživački ili opravdavajuće, napadački ili odbrambeno – menjate igru. Odbacujući krivicu, možete da se udružite sa partnerom na rešavanju problema, umesto da stojite na suprotnim stranama i jedno drugo tretirate kao neprijatelja.

Prebacivanje krivice prestaje tamo gde počinje svesnost i preuzimanje odgovornosti. Ne dozvolite da vas osećanja preplave, uzmite pauzu da ohladite glavu, a onda razgovarajte bez optuživanja i upiranja prstom. Umesto da tražite krivca, detektujte problem, zajedno sa partnerom. Uverite se da se oboje slažete u čemu je problem. Odatle ćete moći da se složite i u tome kako najbolje da ga rešite. Ako je problem nečije ponašanje, pronađite kompromis, budite spremni da se korigujete i smatrajte to prilikom da napravite poboljšanja i kod sebe i u svom odnosu.

Upravljanje osećanjima vam pomaže da rasprave ne postanu ružne, već da budu konstruktivne i da služe vašem ličnom i zajedničkom rastu i razvoju. Kada želite da prekinete prebacivanje krivice, okrenite se razumevanju i opraštanju – zapišite sebi podsetnik, koji će vam pomoći da ostanete na pravom putu:

Ne gradite slučaj protiv partnera. Pustite, neka ide, oprostite. Ostanite pribrani. Vežbajte samoposmatranje i koristite saosećanje.

Prezimanje odgovornosti je najbolje što možete uraditi za sebe – kada drugoj osobi dajete moć nad svojim osećanjima (kriveći je za svoje nezadovoljstvo) biće vam zaista teško da budete srećni. Vratite svoju moć, preuzimanjem odgovornosti. Pokažite partneru kako se to radi i podstaknite ga da sledi vaš primer.

Pročitajte i ovo: Kako da prepoznate pasivno-agresivno ponašanje (kod drugih i kod sebe) i kako da se postavite

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.