Zašto prebacujemo odgovornost za raskid u partnerskim odnosima
Kada smo u ljubavnom odnosu i postanemo nezadovoljni, poželećemo da vezu prekinemo ali nekad ne znamo kako. Žao nam je partnera ili partnerke, iz želje da ga/je zaštitimo od patnje koje izaziva raskid mi počinjemo da se ponašamo nezainteresovano, kršimo pravila i dogovore, izbegavamo zajedničke aktivnosti, ne provodimo vreme zajedno, bežimo u prekovremeni rad… Na ovaj način prebacujemo odgovornost za raskid na drugog. Prepoznajemo po rečenicama: “Dobro ako si TI tako odlučio/la, u redu ako TI želiš da me ostaviš…”
Nećemo direktno i otvoreno reći da ne želimo da budemo u braku, već ćemo odnos učiniti neprijatnim drugoj strani, gde ona više neće videti smisla u ostajanju.
Prebacivanje odgovornosti za raskid:
Ignorisanje
Ignorisanjem, zapostavljanjem partnera i veze, neulaganjem i ako se ne trudimo nimalo oko onoga što je drugoj strani važno, sigurno je da ćemo stvarati klimu gde će druga strana želeti da prekine odnos. Ova faza pred raskid može trajati dugo, čak i više godina. Zavisi koliko su osobe spremne da izdrže neprijatnost i nezadovoljstvo u lošim odnosima. Nakon raskida, možemo osećati bes prema sebi i partneru, zato što smo ostajali toliko dugo u braku bez budućnosti.
Kada treba otići
Ljudi treba da odu onda kada izgube veru da će taj brak biti dobar za njih. Znaju da od veze nema ništa, ali ipak nešto osećaju, vole osobu, ali ne na onaj način da bi odnos preživeo. Kada ljudi shvate da se neke stvari nikad neće promeniti, a da ih to zaista pogađa, tada počinje prvi emotivni raskid, a kasnije dolazi do fizičkog odlaska. Dokle god imamo nadu da će se stvari promeniti na bolje mi ostajemo. Kada izgubimo nadu, tada počinje raskid.
Zašto ne raskidamo iako osećamo da bi trebalo
Onaj koji je ostavljen može se osećati manje vrednim, usamljeno, ljuto, tužno, da je izgubljena ljubav života, da nikad neće naći nekog novog, da više nema budućnosti u partnerski odnosima… Sa druge strane onaj ko je ostavljen može verovati da ima manju odgovornost za raskid. Upravo ovo mogu biti razlozi zašto ne raskidamo kada smo shvatili da smo nezadovoljni vezom, jer znamo da bi se druga strana slično ovako osećala.
Ne moramo postati potpuno ravnodušni prema partneru da bi raskinuli. Sa druge strane ima onih koji čekaju da postane neizdrživo i tada se odlučuju na raskid. Ukoliko to čekamo izgubićemo pored vremena i deliće sebe.
Pročitaj i ovo: Koje tretmane kože raditi tokom leta, a koji se ne preporučuju
Svaki raskid je težak. Kao što sama reč kaže rasKIDATI od glagola kidati, tako mi kidamo delove sebe i svog života, a to zna jako da boli. Raskid sam po sebi nije prijatno iskustvo, čak i kada znamo da je to dobro za nas.
Raskidi su neprijatni i teški onome ko odlazi i onome ko je ostavljen. Mudro je otići ako prepoznamo da to više nije to, bez obzira što je bolno i što će druga strana patiti. Ljudi imaju pravo da odu, što znači da nema krivca za osećanja koja slede posle raskida kod obe strane.
Posle raskida možemo imati pogrešno uverenje: ja sam sam na svetu jer nemam partnera, ostavljena sam jer ne vredim dovoljno… Tada bilo bi dobro da se prisetimo prijateljskih i porodičnih odnosa koji su nam važni, a koje smo možda zapostavili. Poželjno je da energiju usmerimo ka ljudima koji nas prihvataju i aktivnostima koje su nam značajne.
Pored porodice i prijatelja, stručna pomoć i podrška mogu značajno olakšati proces razvezivanja od partnera.
Na ovu i druge teme vezano za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, možete potražiti mišljenje lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Napravite svoj profil na www.doktok.rs i zakažite termin na DokTok platformi koja nudi zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
Pročitaj i ovo: Koje letnje infekcije vrebaju decu i kako se izboriti sa njima?
Naslovna fotografija:
Marina Đurin Ćosić je pedagog, transakcioni psihoterapeut pod supervizijom, DokTok psihoterapeut i autorka je programa: “Kako zavoleti sebe” , nakon kog su ljudi imali veće samopouzdanje. Radi u Zrenjaninu, Novom Sadu i online, kao i na DokTok platformi. “Principi kojima se vodim u radu jesu bezuslovno prihvatanje, razumevanje i poverenje između mene i klijenata. Uverena sam da svako može da raste i razvija se, a time sebi omogući kvalitetniji i udobniji život. Tokom psihoterapije toplinom i prihvatanjem, omogućava se postepen lični rast i razvoj, što osobi pomaže da sama prihvati i zavoli sebe. Kada se to ostvari, radost je obostrana! Najviše koristim znanja iz transakcione analize, ali tu je svakako i uticaj drugih psihoterapijskih škola.”
