Podsetnik za trenutke kada se osećate preopterećeno

Jurite punom brzinom kroz dnevne obaveze i nedeljne planove, radni dani se smenjuju i pre nego što uspete da se odmorite, ili da uradite nešto što ste ostavili za vikend, već je opet ponedeljak. Preopterećenost je sindrom savremenog načina života i čak i kad nađete vremena da se odmorite, toliko aktivnosti ste „ugurali“ u to kratko vreme, da vam treba odmor od odmora. Vikend je suviše kratak, ne stignete ni dah da povratite, a nova radna nedelja vas već uvlači u vrtlog i pitate se kako ćete dogurati do petka. Ima perioda kad nemate nikakvih izgleda na odmor, jer su takvi zahtevi posla (za sve postoji sezona) i vi znate da će ti periodi proći, ali to nije utešno, kad ne možete glavu da dignete i sagledate kraj. Takođe, ima perioda kada bolje podnosite preopterećenost, kao i kad „padate“ i osećate da niste u stanju da držite nivo. Kad se tako osećate, potrebno je da se setite pojedinih stvari koje vas mogu umiriti i pomoći vam da se relaksirate.

Već ste bili u istoj ili sličnoj situaciji. Prošli ste kroz to. Nije bilo lako, ali uspeli ste. Šta god da je u pitanju, bilo da je preopterećenost nastala na poslu, ili zbog porodičnih, ili ličnih, psiholoških i emocionalnih problema, vi ste to „pregrmeli“. A kada ste to iskuili, niste imali prethodno iskustvo i mudrost, da vas osnažuju i da se na njih oslonite. Možda ste bili mlađi, pa je sve bilo lakše, ili bar podnošljivije – toliko toga ste izgurali „na mišiće“. Ali tako se radi u mladosti – srljate i gurate, probijate glavom zidove i oslanjate se na čistu silu svoje namere i potrebe. Kad ste zreliji, mudriji, samouvereniji i stabilniji, možda više nemate tu „silu“, ali nije vam ni potrebna – imate iskustvo. Ne morate da probijate tamo gde treba samo da stanete i pažljivo posmatrate, da vidite gde će se ukazati prolaz. Ne morate da jurite preopterećeni, jer nećete brže stići, nego ćete brže pasti. Možete korak po korak – sada umete da usporite tamo gde drugi ubrzavaju, jer se usporavanjem izbegavaju greške, koje su u brzini neminovne. Setite se svega što znate – i proći ćete kroz to sada, kao što ste prošli i ranije, kao što ćete proći i sledeći put.

U redu je ako ne radite dobro. Snaga ne znači da se pretvarate da vam je dobro, kad nije. To nije žongliranje sa deset stvari odjednom, jer ne želite nekog da razočarate, ne želite da pokažete slabost. Prava snaga se nalazi usred ranjivosti – to je iskrenost prema sebi. Snaga je u priznavanju sebi da vam nije dobro, da ste se zaglavili u nečemu, da vas osećanja preplavljuju, da vam treba pomoć. Snaga je u tome da prepoznate preopterećenost i izvore iz kojih dolazi i da procenite šta to prevazilazi vašu snagu, gde vam je potrebno rasterećenje, pomoć i podrška. U redu je priznati slabost, dozvoliti drugima da vide da ste i vi samo ljudsko biće – dozvoliti im da vam priđu i da vam pomognu. Možda mrzite osećaj slabosti i  strahujete od bespomoćnosti, ali to treba da priznate sebi i da razmislite o tim osećanjima. Zašto ne biste, primajući pomoć, dali drugima priliku da budu plemeniti, delotvorni, potrebni? To je dobar osećaj, znate i sami. I predstavlja životnu ravnotežu i balans kada možete da iskusite i jedno i drugo – i stanje potrebe i slabosti, kao i stanje kada ste vi potrebni i jaki.

Ne možete rešiti sve probleme odjednom, iako oni imaju nezgodan običaj da se pojavljuju jedan za drugim i da se gomilaju. Preopterećenost može izazvati pojava više ozbiljnih problema – poslovnih, porodičnih, zdravstvenih. Ne možete upravljati svim zahtevima odjednom. Morate odrediti šta je najvažnije, morate napraviti plan (ili makar nacrt) i postupati po fazama, raditi jedno po jedno, ići korak po korak. Rešavajte zdravstveni problem i zahtevajte da svi drugi imaju razumevanja i da čekaju na red. Posao može da čeka, članovi porodice mogu više da se angažuju oko pomoći vama, pa će na neko vreme zaboraviti svoje probleme, ili odložiti njihovo rešavanje, a vi radite ono što treba da radite – posvetite se sebi sa punom pažnjom, ne brinući zbog stvari kojima ne možet da se bavite. Isto tako postupajte i ako je nešto drugo prioritet – izdvojte najvažniji i najhitniji problem i bavite se njegovim rešavanjem. Puna pažnja posvećena jednoj stvari u jednom trenutku, najbolji je način da se problemi reše, čak i ako su se obrušili na vas sa svih strana. Kad rešite jednu stvar, setite se da budete ponosni na sebe zbog postignuća, pre nego što pređete na sledeću.

Pročitajte i ovo: Investirajte – u sebe

Niste sami u toj situaciji, stanju, osećanjima. Preopterećenost i preplavljenost su univerzalna ljudska iskustva. Osim što se milion ljudi (koje ne znate) u ovom trenutku oseća isto kao vi, sigurno se slično oseća bar jedna osoba koju znate i sa kojom možete da razgovarate – ili se tako osećala, jer je već bila u takvoj situaciji – i koja vam može svojim iskustvom dati dragocenu perspektivu. Uvek je dobro podeliti iskustva sa ljudima i čuti šta imaju da kažu oni koji su već doživeli i preživeli ono što se nama trenutno dešva – budite radoznali u odnosu na to kako ljudi izlaze na kraj sa preopterećenošću, kako rešavaju svoje probleme, kako razmišljaju i kako se osećaju, pa ćete saznati vrlo zanimljive stvari, koje vas mogu utešiti, a mogu vam i pomoći. Kada pomislite da nešto nije u redu sa vama, setite se da se neko već tako osećao iz istih razloga kao i vi i da je možda bolje umeo da se nosi sa tom situacijom – i da nešto možete naučiti i iz te situacije, i od neke osobe koja već ima to iskustvo. Niste jedini koji doživljava tu vrstu bola, niste jedini koji oseća preopterećenost na taj način i na tom nivou.

Dozvoljeno vam je da napravite pauzu za mentalno zdravlje. Preopterećenost i preplavljenost izazivaju stres, a izgaranje vas ugoržava i fizički i psihički. Dozvoljeno vam je da odvojite nekoliko sati, dana ili nedelja, da se odmorite, rasteretite, oporavite. Morate nešto preduzeti, pre nego što nastanu posledice – prevencija je uvek mudriji izbor od lečenja, odnosno, od dovođenja sebe u situaciju da se morate lečiti. Ako ste iscrpljeni, nikome nećete služiti dobro, sebi najmanje. Budite saosećajni i predusretljivi prema sebi, reagujte na sopstvene potrebe (za odmorom i opuštanjem), izađite sebi u susret.

Jedina osoba kojoj treba da udovoljite ste vi sami. Nije sebično raditi ono što je najbolje za vas. Setite se toga kada preopterećenost prevlada i kada počnete da se osećate kao loptica u fliperu. Ako stalno jurite okolo, pokušavajući da ispunite sve obaveze, da ugodite drugima, da zadržite sliku o svojoj snazi i delotvornosti, nećete imati vremena za sebe. Dinamika i tok vašeg života su vaša odgovornost i morate se postarati za sebe. Uradite to pre nego što se razbolite od stresa i napora, od nezadovoljstva i neispunjenosti.

Možda vam je potrebno da se „izbesnite“. Ili da se isplačete. Možda morate danima da besnite i plačete, da biste se oslobodili naboja. Ne potiskujte emocije samo zato što osećate da je to preterano i što se stidite da vas neko vidi u tom stanju. Ako vam se plače, plačite. Ako ste besni, idite na neko usamljeno mesto i vrištite, ili udarajte jastuke, dok se ne umorite. Nema ničeg lošeg u osećanjima koja nisu prijatna. Oslobodite ih i oslobodite ih se, pre nego što se nakupi naboj, koji vam može naneti štetu na duže staze.

Pročitajte i ovo: Kako da upravljate visokofunkcionalnom anksioznošću

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.