Zašto je preterano izvinjavanje problematično – i kako da smanjite takvo ponašanje?

Kad bi vas neko kritikovao ili upozorio na preterano izvinjavanje, da li bi vam prvi impuls bio da se izvinite zbog toga?

Na mnogo načina, izvinjavanje je poželjno i pozitivno. Ugrađeno je u takozvano „kućno vaspitanje“ i spada u lepe manire. Kada se izvinjavate jer ste nešto pogrešili, to je znak samosvesti i zrelosti – odgovorne osobe priznaju svoje greške, traže načine da ih poprave, izvinjavaju se i snose posledice. Kada se obratite nepoznatoj osobi, počinjete sa „izvinite“ i to je kulturan način da joj skrenete pažnju.

Kada zauzimaju stav, žele da odbranite granice ili „pokažu zube“, ljudi takođe često počinju sa „izvinite“. Kad nekome kažete „izvini, ali ja ne mislim tako“, spremni ste da uđete u debatu i da branite svoj stav, a ne da priznajete grešku i da se izvinjavate. A kada nekome kažete „e izvini, sad je kasno“, obično vam nimalo nije žao, već vam je drago što imate priliku da mu očitate lekciju.

Izvinjavanje se koristi na mnogo načina, od kojih su neki površni i negativni, a uključuju i izvinjenje koje očekujemo, ali nikada ne dolazi, kao i neiskreno ili preterano izvinjavanje.

Šta je preterano ili anksiozno izvinjavanje

Preterano ili anksiono izvinjavanje se smatra ponašanjem koje se odnosi na kratkotrajne tehnike ublažavanja, koje koristimo da bismo smirili anksioznost. U takva ponašanja spada i izbegavanje ili bežanje i odlaganje, kao i rituali proveravanja i pregledanja i traženje uveravanja.

Ovakva ponašanja nisu problematična sama po sebi, ali kada se stalno koriste kao strategije suočavanja umesto dugoročnih strategija (kao što je prihvatanje, učenje, rešavanje problema, kognitivna preispitivanja) za rešavanja osnovnog uzroka anksioznosti, mogu postati veoma nezdrava. Ona pružaju trenutno olakšanje od neprijatnog osećanja (straha ili anksioznosti), zbog čega smo skloni da ih stalno koristimo i stvaramo negativnu petlju, bez trajnog razrešenja.

Anksiozno ili preterano izvinjavanje može izgledati kao kolega koji se stalno izvinjava, jer pati od perfekcionizma ili imposter sindroma i zabrinut je da ništa nije uradio kako je zamislio. Ova vrsta izvinjavanja se takođe može pojaviti u teškim odnosima, kada se osećamo kao da „hodamo po jajima“, da ne bismo uznemirili drugu osobu, koja ima tendenciju da se ponaša nestabilno i ima ispade. Tako se možete izvinjavati partneru što u prodavnici nisu imali njegov omiljeni proizvod, iako to uopšte nije pod vašom kontrolom (ali čuva mir).

Preterano izvinjavanje se odnosi i na brigu da će vas drugi osuđivati i moguće posledice te osude, kao što su negativna osećanja (stid) ili loši ishodi (kazna ili otpuštanje). Mogli bismo se unapred previše izvinjavati šefu zbog izveštaja koji smo upravo podneli, strahujući da on neće ispuniti njegova očekivanja ili će nas otpustiti, ili uskratiti beneficije (ili sve navedeno).

Anksiozno izvinjavanje može pružiti privremeno olakšanje, ali ne rešava probleme i vremenom postaje ometajuće ponašanje. Takođe, preterano izvinjavanje podriva poverenje u međuljudskim odnosima, bilo da se radi o kolegijalnim, partnerskim i prijateljskim odnosima, ili roditeljstvu.

Pročitajte i ovo: Kako da prepoznate emocionalni damping kod sebe i kod drugih

Kako smanjiti anksiozno izvinjavanje

Jedna od najvećih prepreka za smanjenje preteranog izvinjavanja je to što ovo ponašanje ne prepoznajemo, jer se odvija automatski. Možda nam dolazi do svesti tek kad izgovorimo izvinjenje, ili kada nam neko skrene pažnju, ili nas dovede u situaciju sa počekta teksta – da osetimo potrebu da se izvinimo, što se preterano izvinjavamo. Ipak, bliske osobe mogu biti naši saveznici i možemo se sa njima dogovoriti da nas upozore na način koji je nama prihvatljiv i koji ne predstavlja kritiku – možemo dogovoriti neki signal, za koji ćemo samo mi znati.

Takođe pomaže predviđanje anksioznog izvinjavanja, odnosno, prepoznavanje okidača – situacija u kojima se ono najčešće pojavljuje, ili su najveće šanse da ćemo upasti u taj obrazac ponašanja. Tada možemo unapred smisliti rečenice koje nisu odbrambene i sprečiti da iz nas automatski navire preterano izvinjavanje.

Jednom kada shvatimo svoj obrazac anksioznog izvinjavanja, moći ćemo bolje da upravljamo svojim ponašanjem i da odredimo kada je izvinjavanje primereno i potrebno, a kada nije. Važno je da shvatimo razliku između iskrenog izvinjenja zbog toga što smo nešto pogrešili ili nekog povredili i preteranog izvinjavanja, odnosno, između odgovornog i odbrambenog ponašanja. Uviđanje i razumevanje te razlike, pomaže da smanjimo preterano izvinjavanje.

Ako se neko u vašem bliskom okruženju bori sa anksioznim izvinjavanjem, možete mu odgovoriti na neutralan način, tako da mu ne pružate pojačanje, koje pružaju odgovori kao što su „nemoj da brineš“, ili „nema potreba da se izvinjavaš“, ili „sve je u redu“. Takvi odgovori osnažuju anksiozno izvinjavanje i treba ih izbegavati. Pružite toj osobi pažnju i saosećanje – slušajte je aktivno i izrazite razumevanje za njenu zabrinutost, bez korišćenja fraza kojima potvrđujete njeno izvinjavanje. Ukoliko ste dovoljno bliski sa tom osobom, možete joj pomoći da postane svesna svog obrasca ponašanja, zašto je on destruktivan za njeno samopoštovanje i za njene odnose i kako da ga ublaži.

Pročitajte i ovo: Prednosti ljubaznosti (i mane preterane finoće)

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević