Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Zašto sa svojom decom treba da razgovarate o piću i alkoholizmu (mnogo pre nego što ste mislili)

Alkoholizam je jedna od najtežih i najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti, a možda i najopasnijih, zato što društvo generalno prema piću ima daleko opušteniji i pozitivniji stav, nego prema bilo kojoj drugoj supstanci koja popravlja raspoloženje. U domaćoj tradiciji, pečenje rakije je visoko cenjeni porodični ritual, kao i prase na ražnju i spremanje slava naveliko i naširoko – kad idete u goste, nosite bocu kvalitetnog pića na poklon, a porodična okupljanja, slavlja i zdravice nezamislive su bez čaše u ruci. Vino se i ne smatra alkoholom i postoji vrlo kompleksna vinska kultura – od biblijskog pretvaranja vode u vino i koršćenja vina u verskim obredima, preko tehnologije proizvodnje kvalitetnih vina, do vinske poezije.

Ne vodi svako konzumiranje alkohola u alkoholizam, kao što ni povremeno konzumiranje „rekreativnih“ droga ne vodi u zavisnost, ali ipak te pojmove u postojećim vrednosnim sistemima ne možemo izjednačiti – kako se osećate pri pomisli na čašu omiljenog pića, a kako pri pomisli na džoint? Kakve vam se slike stvaraju u glavi? A zatim, kako se osećate pri pomisli na čašu pića ili dožint u ruci vašeg deteta? Vidite? Vrlo je različito. U rukama svog deteta u roditeljskom mozgu sklonog najgorim scenarijima, odmah vidimo flašu (od čašice do alkoholizma) ili iglu u veni (od marihuane do heroina). Imamo razloga da budemo zabrinuti. Izazovi poroka su veći i prisutniji sada dok naša deca odrastaju, nego u vreme dok smo mi odrastali, a alkoholizam je i dalje u vrhu problema savremenog sveta. Postalo je neprihvatljivo davati maloj deci da srču penu sa piva, a potpuno šokantno opijati bebe, da bi se ošamutile, smirile i spavale. Ipak, alkohol je i dalje obavezan deo izlaska, proslava i provoda i uvereni smo da smemo da ga konzumiramo i uživamo u njemu, jer smo odrasli i sposobni da praktikujemo životna zadovoljstva na odmeren i neškodljiv način.

A ipak, mnogi odrasli nisu sposobni da budu umereni i prepuštaju se raznim oblicima zavisnosti – alkoholizam, narkomanija, kockanje, zavisnost od hrane, seksa, interneta – lista mogućih bolesti zavisnosti se samo produžava.  U svakoj porodici imate nekog ko ima problema sa pićem, kao što imate i nekog sa mentalnim problemima – nekog problematičnog, koji zabrinjava sve ostale članove porodice, a naročito one koji razmišljaju o genetskim predispozicijama i mogućnostima da pradeda alkoholičar, nasilnik, kockar „vaskrsne“ kroz genogram u njihovoj deci.

Ali, ako razlikujete uživanje u alkoholu i alkoholizam, onda morate razlikovati i uživanje u rekreativnim drogama od narkomanije. Naročito ako i sami praktikujete to uživanje – ne možete deci zabraniti da rade isto što i vi, kada se nađu u osetljivom uzrastu u kome se identifikuju sa odraslim uzorima (i pozitivnim i negativnim). Ono što možete, jeste da počnete da ih informišete (mnogo pre nego što ste mislili da treba), a kad dođe vreme da oni eksperimentišu i rizikuju, možete ih uputiti u mudrost upotrebe i opremiti ih alatima koji će im pomoći da se sačuvaju od zloupotrebe. Zapravo, to je ono što radite čim počnete sa njima da razgovarate o osetljivim temema – pripremate ih za život, u kome će se sresti sa mnogim stvarima, koje treba da iskuse, a ne treba da im podlegnu.

Pročitajte i ovo: Kako da pomognete deci da upravljaju velikim osećanjima

Dakle, u pristupu svakoj temi koja vas brine i koja je potencijalni izvor problema, krenite od sebe – i od korigovanja sebe. Deca uče oponašajući vas. I nije rešenje da neke stvari sakrijete, jer ona upijaju i ono što se ne vidi, energiju neiskazanih osećanja, jer su organski povezana sa vama i sve primaju direktnim putem. Da bi vaše dete izgradilo zdrav stav prema alkoholu (i drogama) i izbeglo alkoholizam (i narkomaniju), vi morate imati takav stav. Kada ste i sami svesni, imate granice i volite i čuvate sebe, dete će to primiti od vas na neposredan način (energetski i emocionalno), što je dobra podloga za svaki razgovor o bilo kojoj temi.

Vi ste učitelji svoje dece i ako se alkoholizam pominje kao problem (možda nekog člana porodice, ili prijatelja), dete čuje vašu zabrinutost povezanu sa tim pojmom (iako verujete da ne sluša šta pričate, jer je zauzeto igračkama). I može vas iznenaditi pitanjem na koje niste spremni. Svaki „osetljiv“ razgovor obično tako počinje – dete naivno i otvoreno postavlja direktno pitanje o nečemu što vas u trenutku potpuno šokira. I to se dešava dok su deca sasvim mala i upućena na vas, kao glavni izvor informacija. Kad malo porastu i krenu u školu, izvori informacija se umnožavaju, a pitanja postaju kompleksnija, iako se možda odnose na iste teme. Zapamtite ovo: vrlo malo dete može postaviti nezgodno pitanje, kao što je „zašto je ujka pijanica“ (ili „zašto je tati velika piša“) – deca su radoznala i pokušavaju da shvate svet oko sebe i u tome ih ne treba sputavati. Ono ne treba da oseća da je njegovo pitanje neprikladno i da je tema o kojoj traži informacije sramna.

Sve predrasude saseći ćete u korenu (a potrebno je i da ste ih se sami rešili i prevazišli), tako što ćete dati iskren, tačan i jednostavan odgovor, bez oklevanja. Malo dete neće razumeti kompleksna objašnjenja, ali kratak odgovor kao što je „ujka mnogo voli da pije, a to nije dobro za njega, sav je bolestan od pića i svi se brinemo“ može dovesti do pitanja „da li će ujka da umre“, na šta opet treba dati tačan i kratak odgovor tipa „neće još, može da se izleči“, što može dovesti do pitanja o smrti… niz nezgodnih pitanja se može nastaviti rafalno, ili sporadično, ali kada je saznanje usvojeno (dete shvata bukvalno ono što mu kažete, onako kako ste rekli), pitanja za neko vreme prestaju. Da bi se opet pojavila u nekoj sledećoj razvojnoj fazi, kada se i moć razumevanja povećava. Apstraktno mišljenje se razvija prosečno do devete godine i nešto starije dete će imati i dublje interesovanje i dublje razumevanje za kompleksnije odgovore i razgovore.

Iako ne razmišljate o alkoholizmu (narkomaniji, rizičnom seksu) dok je dete malo, vi oblikujete njegov budući stav prema tim pitanjima, svojim stavom i svojim ponašanjem. Ako posle napornog dana na poslu neko od članova porodice izgovara „uh, ovo je bio grozan dan, treba mi piće“ sipajući sebi piće, vi tim ponašanjem učite dete da je alkohol sredstvo za rešavanje problema (ili za utehu i opuštanje). Razmislite, kakav je vaš stav o alkoholu, da li je za vas zaista utešan i opuštajući? Ako jeste, samo mirno popijte svoje piće, bez ikakve najavljujuće ili opravdavajuće priče. Možete reći „bio je ovo težak dan na poslu, drago mi je da sam kod kuće“. Promena načina na koji govorimo jednostavan je način da modelujemo zdravo ponašanje.

Svojim ponašanjem vi sejete seme, u bezbednom okruženju, u stvarnosti sveta koji pruža podršku, tako da, do trenutka dok drugačija vrsta realnosti uđe u živote vaše dece, oni imaju nešto znanja za kojim mogu da posegnu. Osim pažljivih rečenica (svesti o poruci koju prenosimo i svojim ponašanjem i svojim rečima) neophodno je negovati sa decom otvoren odnos od najranijeg uzrasta. Tako se gradi poverenje. Kad kažete detetu „ti si još mali za to“, ili „saznaćeš kad porasteš“ ono oseća da mu uskraćujete nešto bitno, a njegov ponos je povređen – degradirate ga, šaljete mu poruku da nema potrebne sposobnosti i usađujete seme nepoverenja i razdora, koje će u pubertetu buknuti. Deca koja imaju miran pubertet – ne postanu problamatični delikventi, ne pružaju otpor, ne lažu, ne beže od kuće i deluju začuđujuće zrelo u odnosu na vršnjake – su ona koja imaju čvrst odnos poverenja i sigurnosti i koja se prvo obraćaju roditeljima kada imaju bilo kakav problem, jer su sigurna da će dobiti pravi savet i pomoć (a ne ljutnju, osuđivanje, kaznu).

Pročitajte i ovo: Kako red rođenja utiče na osobine ličnosti deteta

Kad smo, dakle, kod pitanja konzumiranja alkohola i alkoholizma, ona će se prirodno pojaviti u ranom uzrastu, ukoliko je u vašem načinu života alkohol prisutan. Ali ako ne pijete u kući, ili uopšte ne pijete, tema se verovatno neće spontano pojaviti.

Ako je piće prisutno u vašoj svakodnevici, razgovarajte sa decom o tome, kad se tema pojavi – vaše dete će verovatno želeti da proba gutljaj iz vaše čaše i ne treba ga u tome grubo sprečiti („to nije za decu“), ali možete reći da deca ne treba da piju alkohol dok još rastu, jer mogu da se razbole – vi ste veliki, pa možete, ali samo malo. Možete mu dati da pomiriše, ili da lizne (sva je prilika da mu se uopšte neće dopasti, ali će mu zadovoljiti razdoznalost i dati osećaj da je uvaženo i poštovano) i skrenuti pažnju na razmere („vidiš kako je tata veliki, a kako je piće malo, pošto si ti mali, smeš samo da pomirišeš“).

Ako pominjete alkohol u kontekstu opasnosti i alkoholizam se pojavljuje kao tema koja vas brine, deca će vas verovatno pitati zašto odrasli piju, ako je piće loše, i ako se od njega osećaju loše. Odgovorite jasno i logično – kada piju malo i samo ponekad, ljudi su veseli, ali ako piju mnogo, veselost nestaje i počinje loše raspoloženje, bes, bolest. Tu može uslediti pitanje zašto ljudi piju mnogo, ako su od toga bolesni i loše im je, na koje možete odgovoriti isticanjem da svaka odrasla osoba donosi odluku za sebe o tome da li će raditi ono što je za nju dobro, i da može odlučiti da se leči, ako nije donela dobre odluke i razbolela se od alkohola, ali i da neki ljudi stalno prave loše izbore i da je to tužno i zabrinjavajuće. Ako pričate o određenoj osobi, članu porodice ili prijatelju, dete će vas verovatno pitati zašto se (ujka, ili neko drugi) ne leči, a vi mu možete reći da je vama veoma žao što vaš rođak ili prijatelj radi ono što je loše za njega,  da ste pokušali da razgovarate sa njim o tome, ali da on odbija pomoć i da vi tu ne možete mnogo da učinite, osim da i dalje nastojite da razgovarate sa njim i da mu nudite pomoć, u nadi da će on u nekom trenutku želeti da se izleči.

Kada pijete u prisustvu dece (na slavljima i rođendanima), vodite računa o tome da za njih prizor odraslih ljudi kojima se ponašanje i raspoloženje menja pod uticajem alkohola, može biti zastrašujući i zbunjujući. Vodite računa o tome i nastojte da vaše ponašanje bude uvek u skladu sa vašim rečima, da biste izgradili i očuvali poverenje – budite dosledni. Ako već pijete pred decom, neka bude malo i umereno. Ukoliko želite da priušitite sebi slobodniji provod, neka to budu neke druge prilike, kada deca nisu prisutna.

Ako se neko od roditelja bori sa problemom pića, alkoholizam postaje porodični problem i tako ga treba i tretirati. Deca koja odrastaju u porodicama u kojima roditelj puno pije, imaju veću verovatnoću da će nostii neku traumu iz detinjstva i imati problema sa prihvatanjem i kanalisanjem svojih osećanja, a veća je verovatnoća i da će sami razviti zavisnost. Ako je roditelj koji ima problem sa alkoholom na lečenju, detetu treba reći da je na mestu na kome dobija pomoć, jer je doneo dobru odluku i jer se leči i da će se vratiti. Potrebno je i istaći da ništa što se dešava nije krivica deteta.

Držite se nekoliko jednostavnih uputstava kada je u pitanju bilo kakav „težak“ razgovor sa malim detetom. Dozvolite detetu da postavlja sva pitanja – ne smeju postojati zabranjene teme. Neka odgovori budu iskreni i primereni uzrastu, a ako se razvije razgovor i diskusija, neka bude lagana, nemojte preterivati u ozbiljnosti i davati priči zloslutan ton. Razgovor o temama kao što je alkoholizam, možete voditi kada se tema spontano pojavi, a možete ga i inicirati, tako što ćete pitati dete da li zna nešto o tome – neka ono vodi razgovor, a vi budite otvoreni za jasne i kratke odgovore, na način koje će dete razumeti.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.

Sign Up to Our Newsletter

Be the first to know the latest updates

Whoops, you're not connected to Mailchimp. You need to enter a valid Mailchimp API key.