Žene bez dece i muževa – nova priča o ženskoj autonomiji

Patrijarhalno shvatanje ženske uloge u životu i položaja u društvu nije nestalo, ali se dosta promenilo. Ono što je pre manje od pola veka bilo neprihvatljivo, sada je, ako ne prihvaćeno, onda bar uobičajeno. Vidi se i po rečima koje su nestale iz svakodnevnog rečnika. Singl žene su bile posmatrane sa podozrenjem i sažaljenjem i ako su razvedene nazivane su raspuštenicama, a ako se nisu ni udavale, onda su bile baba-devojke.

Sada te termine više niko ne koristi, a singl žene više nisu sumnjiva pojava. Više nije ništa neobično a žene stavljaju svoju autonomiju iznad svega ostalog. Da koriste slobodu izbora da bi se obrazovale i napredovale u karijeri i živele svoj život kako same žele.

Studije iz 2020. predviđaju da će do 2030. godine 45% Amerikanki starosti od 25 do 44 godine biti singl žene, bez muževa i bez dece. I izgleda da se ta projekcija ostvaruje, ne samo u Americi, već i u Evropi. Tokom proteklih dvadeset godina, procenat samaca u Italiji je porastao sa 20% na 38%. A među ženama mlađim od 45 godina, 13,5% kaže da su same po izboru. Taj izbor u većini slučajeva ne znači odbacivanje ljubavi ili roditeljstva, već odražava nove vrednosti i parametre ispunjenosti i uspeha.

Ljudi kasnije stupaju u brak, stopa razvoda je sve viša, očekivanja su sve veća. Evidentna je i uz to društveno prihvaćenija postavka prioriteta. Žene sve češće stavljaju na prvo mesto ono isto što se za muškarce uvek podrazumevalo. Karijera, finansijska stabilnost, lično blagostanje. Mnoge žene izveštavaju da se osećaju srećnije same nego u vezi. Podaci ukazuju na to da ova autonomija može biti novi način da se proživi sopstvena sloboda. Ali da li je ta sloboda zaista dostupna svima?

rawpixel.com

Singl žene i naličje slobode

Nova sloboda nosi više odgovornosti i tereta za žene i pitanje je da li se u savremenom svetu suočavamo sa stvarnom mogućnošću izbora ili je ovo jednostavno nova vrsta ograničenja. Suptilnija, manje vidljiva, maskirana slobodom izbora. Setite se koliko puta ste čule komentar „same ste to tražile“ kojim se poklapa svaka priča o preopterećenosti, otuđenosti, usamljenosti, izloženosti.

Dok raste ženska samosvest i želja za nezavisnošću, ne može se ignorisati težina borbe ne samo za uspeh, nego i za opstanak. Singl žene se trkaju sa vremenom, bore sa ograničenim resursima i jazom između polova na poslu. U vezama i brakovima se i dalje povijaju pod teretom „ženskih obaveza“ koje se nisu smanjile, iako su se karijerni i ekonomski zahtevi samostalnosti umnogostručili. I kada ukažete na tu neravnotežu, možete očekivati jetku mudrost tipa „same ste to tražile“.

Žene su slobodne da sve rade same – da grade karijeru i finansijsku stabilnost, da rađaju i same čuvaju decu, bez stvarne podrške. Ukoliko nemaju pomoć porodice, na podršku društva samohranom majčinstvu ne mogu da računaju. I dok se u zapadnom društvu stalno ukazuje na problem „bele kuge“ i starenja stanovništva, ne postoje zaista efikasni socijalni sistemi zaštite i pomoći. Prosto kao da društvo kažnjava izbor žene da sama rodi i gaji dete. Ako se odluči na to, rizikuje karijeru, a stalna rastrzanost između posla i majčinstva joj je zagarantovana. Čak i parovi oklevaju pred finansijskim teretom roditeljstva i odlažući roditeljstvo  najčešće se na kraju odlučuju za samo jedno dete.

Nove vrednosti nasuprot tradicionalnim

Sve više ljudi prihvata ideju da lično ispunjenje ne mora da sledi tradicionalni put. Žene više ne žele da se osećaju nepotpuno samo zato što nisu majke ili supruge. Model doživotne veze zamenjuje fluidnija veza, nezvanična partnerstva i stalno evoluirajući emocionalni identiteti. Ali to ne znači da je ljubav, ili želja za izgradnjom trajnih veza, nestala. Upravo suprotno. U savremenom svetu je uravnoteženje nezavisnosti sa željom za povezanošću najveći izazov. Za mnoge žene, izbor deluje vrlo ograničeno – karijera ili porodica, sloboda ili veze. Ali možda prava revolucija leži u potpunom odbijanju da prihvatimo te krajnosti. U hrabrosti da biramo i jedno i drugo, bez žrtvovanja zdravlja i sagorevanja.

Ono što možda još uvek nedostaje jeste realnija i prizemljenija kolektivna naracija. Prešli smo sa ideala žene-majke, stuba porodice, na ideal ostvarene, ambiciozne, žene-zmaja koja obavlja više zadataka istovremeno. Ali u oba slučaja, pritisak je ogroman. Današnja savršena žena je nezavisna, u formi, ispunjena, sa hobijima, putovanjima, strastima i projektima. I ako odluči da nema decu, i dalje se očekuje da objasni sebe, opravda svoj izbor, dokaže svoju vrednost. Rizik je zamena jednog kaveza za drugi. Pravo na autentičan izbor, bez stalne potrebe da se ispunjava neki ideal, još uvek nismo osvojile.

Bilo da je u pitanju novi korak u feminističkoj revoluciji ili nevoljan odgovor na svet koji je još uvek pun neravnopravnosti i nepravde, jedno je jasno. Žene su se promenile i u budućnosti će sve više utelovljivati tu promenu. Biće još nezavisnije, svesnije, zahtevnije. Možda i usamljenije i umornije. Izazov za buduće generacije biće izgradnja održivog načina življenja ljubavi, roditeljstva, ispunjenja i integriteta, bez potrebe za žrtvovanjem dela sebe.

Pročitajte i ovo: Singl osobe nisu usamljene – mitovi o samoći u koje ne treba da verujete

Naslovna fotografija: rawpixel.com

Brankica Milošević