Saveti doktora: Šta raditi kad nam koža izgori

Sezona godišnjih odmora nam donosi više slobodnog vremena koje provodimo napolju, direktno izloženi suncu. Iako svi jedva čekamo ovaj period godine, ne smemo zaboraviti koliko sunčevi zraci, ukoliko se dovoljno ne čuvamo, mogu naneti štete našoj koži. Posledice mogu biti trenutne, ali i akumulirane tokom života i dovesti do različitog stepena oštećenja kože, pa čak i do karcinoma.

Akutna reakcija kože na sunce sa kojom se većina populacije u nekom obliku susrela je svakako izgorela koža. Opekotine od sunca predstavljaju stanje koje nastaje nakon izlaganja nezaštićene kože ultravioletnim zracima, a kad odbrambeni mehanizmi kože više nisu u stanju da pruže otpor sunčevim zracima.

Simptomi izgorele kože su crvenilo i bol, a ponekad čak i kod ozbiljnijih opekotina plihovi i otok kože, koji mogu biti praćeni povišenom telesnom temperaturom i slabošću. Ne treba zaboraviti da opekotine koje zahvate velike površine kože mogu čak dovesti do ozbiljne dehidratacije, bakterijskih infekcija, pa i do šoka. Vrlo često pojava simptoma se ne desi odmah nakon ekspozicije suncu, već može da se razvije i nakon nekoliko časova. Najčešće opekotine su lokalizovane, na manjoj površini tela, praćene nelagodnim osećajem, svrabom, često bolom, koje spontano prolaze za nekoliko dana, a opečena koža se regeneriše. Koža nakon opekotine može biti osetljivija, na njoj se mogu razviti nove promene u vidu mladeža koje treba pratiti kroz vreme. Koža koja je gorela sklonija je promenama u smislu starenja kože, ali i predstavlja plodno tlo za nastanak mnogobrojnih, čak i zloćudnih promena.

Ko treba posebno da se čuva od sunca?

Zaštita od sunca je imperativ za sve, ali pojedine grupe razvijaju dodatnu osetljivost. To su ljudi svetlije puti, boje očiju i kose, kao i oni koji su na terapiji određenim lekovima.

Poznato je svojstvo nekih grupa lekova da izazivaju fotosenzitivnost, a to su NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) npr. brufen, zatim određene grupe antibiotika kao što su hinoloni, tetraciklini, sulfonamidi, antimalarici, amiodaron, grizeofluvin, psoraleni, tiazidi, uključujući i lasix, kao i mnogobrojni antipsihotici.

Šta raditi kad dođe do opekotine?

1. Operite dobro kožu da biste isprali ostatke soli, peska i prljavština, ne trljati, ne ribati grubo, samo blagim sapunom ili neutralnom penom.
2. Ukoliko osećate bol, možete uzeti paracetamol ili aspirin, ukoliko niste alergični na neki od navedenih lekova. Aspirin nemojte davati deci mlađoj od 12 godina!
3. Na opečenu kožu stavite hladnu, čistu kompresu; hladite regiju.
4. Nakon hlađenja, možeti naneti neki od after-sun preparata, koji sadrže aloja veru i /ili mentol koji će pružiti dodatno hlađenje, ali i hidrataciju.
5. Pijte dovoljno tečnosti, najbolje vodu ili prirodne nezaslađene čajeve, kako biste sprečili dehidrataciju.
6. Izbegavajte dalje izlaganje sunčevim zracima.

Fotosenzitivnost

Određena koža teže podnosi sunčeve zrake i mnogo brže gori od normalne kože. U populaciji ovo stanje vrlo često se naziva i alergijom na sunce. Ovakva koža zahteva izuzetnu pažnju i izbegavanje čak i minimalnih sunčevih zraka. Ukoliko dođe do promena, koža se tretira kao i kod opekotina, ali uz traženje razloga, kao i lečenje osnovnog uzroka.

Koji su razlozi za fotosenzitivnost?

Postoji mnogo razloga koji mogu da dovedi do preterane osetljivosti kože na sunce, između ostalih kontakt sa određenim hemikalijama, parfemima ili biljkama, razni lekovi koje smo već pominjali, mnogobrojne autoimune bolesti npr. lupus, zatim porfirija, neki metabolički disbalansi, nasledne bolesti.

Kako sačuvati kožu od posledica UV zraka?

1. Izbegavajte direktno izlaganje suncu od 10 do 17 časova.
2. Nosite garderobu koja vas može zaštititi: šešire sa velikim obodom, kačkete, naočare za sunce ( sa staklom koje ima sposobnost zaštite od UV zraka), laganu odeću prirodnih materijala (izbegavajte sintetiku, poliester, poliamid koja dovodi do preteranog grejanja organizma, idealni materijali su lan, pamuk, svila).
3. Izbegavajte solarijum.
4. Koristite zaštitne kreme, sprejeve sa SPF – najbolje 50+, vodite računa da nanesete dovoljnu količinu, kao i da ponavljate nanošenje na dva sata, kao i posle znojenja ili kupanja. Nanesite kremu i kad je oblačno, kad ste na visokim nadmorskim visinama (planina, avion), kad ste u automobilu ili sedite pored prozora.
5. Zaštitite kožu vašeg deteta, ne zaboravite da koža sve pamti i da posledice lošeg čuvanja kože u mladosti mogu da dođu na naplatu i nakon nekoliko godina ili decenija.

Uživajte u benefitima sunca, dobrom raspoloženju koje nam svima donosi, ali nemojte dozvoliti da za samo nekoliko minuta dobijete bolne pozdrave koji mogu da ponište sve ono lepo što nam leto i odmori donose.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Jovanom Pešić, specijalistom dermatovenerologije, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #GooglePlay ili #AppStore i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Pročitajte i ovo: Svi pričaju o đumbir šotovima – ali, da li su zaista zdravi za organizam?

Naslovna fotografija: pexels.com

Jovana Pešić, specijalista dermatovenerologije