Kako da praktikujete staloženost i prisebnost
„Nova normalnost“ življenja u savremenom svetu znači prihvatanje da smo svi manje-više rastrojeni, anksiozni, nestabilni, emocionalno oštećeni. U redu, možemo se sa tim suočiti i odatle nastaviti dalje – jer ako nemamo ideju da nešto naučimo iz tog rastrojstva, da pronađemo svoju staloženost, duševni mir, mudrost, udavićemo se u vrtlogu sopstvenih stanja i osećanja. Nije normalno da živimo u stanju davljenja, niti u stanju plivanja kroz poplavu. Normalno je da se u nekim periodima tako osećamo i tako živimo – ali ne treba da se udavimo, ili da izgubimo snagu pokušavajući da se održimo na površini boreći se za još jedan udah. Ako to plivanje shvatimo kao potragu, onda je ono što tražimo mesto stabilnosti na kome možemo da se odmorimo, stvorimo perspektivu, sagledamo svoj položaj i donesemo odluke o tome kako ćemo nastaviti. U sledeću bujicu koja nailazi, možda ne moramo da uskočimo glavačke i plivamo do iznemoglosti – možda možemo upravljati čamcem, ili splavom, ili barem nositi pojas za spasavanje.
„Sa staloženošću, možete mirno i razumno da se nosite sa okolnostima i situacijama, a da pritom sačuvate svoju unutrašnju sreću“ – rekao je Dalaj Lama, saževši u jednoj rečenici sve navedeno.
Kako da praktikujemo staloženost, kad stalno osećamo sve osim smirenosti i pribranosti? Prođemo kroz jednu krizu (ličnu, kolektivnu, globalnu – kao pandemija) i izađemo sa pojačanom anksioznošću i strahom, jer ne možemo da se ne zapitamo šta je sledeće što će nas snaći i da li ćemo preživeti. Da li ćemo uopšte imati snage da se borimo?
Ako vam ovo zvuči poznato, možda treba da naučite malo više o staloženosti. Ako poznajete neke osobe koje su uvek smirene i pribrane (na koje se svako može osloniti u kriznim trenucima) i divite im se, možda možete postići isto što i one. Možda možete pronaći staloženost i kultivisati ovo stanje uma, psihe, duha i tela, održavajući prisebnost bez obzira na okolnosti i situacije. Možete imati uznemirujuća osećanja, ali ne morate reagovati sa mesta tih osećanja. Za staloženost je potrebna svesnost, posmatranje sebe, dublje razumevanje ljudskosti i Univerzuma, duhovna praksa, realizam, vera…
Šta možete učiniti da razvijate i negujete staloženost
Od čega se staloženost sastoji
Psihologija definiše staloženost kao „ujednačeno mentalno stanje ili sklonost dispoziciji prema svim iskustvima ili objektima, bez obzira na njihovo poreklo ili afektivnu vrednost (prijatno, neprijatno, neutralno).“
U budizmu, staloženost uključuje dva koncepta – neutralno mentalno stanje, koje zahteva vežbu i na koje ne utiču preferencije i pristrasnosti, kao i svesnost u najčistijem obliku, koja se objašnjava kao prisutnost sa potpunom mentalnom jasnoćom. Da li je potrebno da idemo na terapiju, kako bismo pronašli svoju staloženost, ili da u tu potragu krenemo kroz neku duhovnu praksu, da postanemo budisti, možda? Možda je sve to potrebno, a možda možemo pronaći svoj duševni mir i na načine koji su nam bliski i prihvatljivi, ili na neki svoj način. Možemo naučiti da upravljamo svojim osećanjima (čamac, splav, pojas za spasavanje), umesto da ona upravljaju nama (preplavljivanje, besomučno plivanje u bujici). Možemo se usidriti i postati oslonac i sebi i drugima u teškim vremenima, a to je i najtrezvenije i najkorisnije što možemo da uradimo, jer sudeći po istoriji čovečanstva, vremena i epohe nemaju tendenciju da postanu lakša, koliko god civilizacija napredovala.
To nije pesimistička pomisao, to je staložena pomisao, koja dolazi iz perspektive sa koje možemo da posmatramo ljudsku prošlost i uporedimo je sa sadašnjošću. To nije ono utešno „sve će biti u redu“, već ono svesno i prihvatajuće „sve je u redu“. Svet je takav kakav je, ljudi su takvi kakvi su, a vaš posao je da vidite kakvi ste vi i kakvi još možete da budete i kako da izrazite sve što nosite u sebi – da se oslobodite suvišnog i nepotrebnog i da gajite i razvijate vredno i potrebno. Staložena osoba nije ravnodušna i neosetljiva (nemojte pogrešno shvatiti neutralnost), već je svesna i objektivna čak i u odnosu na svoja osećanja. Pod emotivnim nabojem, pritiskom okolnosti, zahtevima situacije, u redovnim i vanrednim stanjima „nove normalnosti“ sumanuto brzog načina života, staložena osoba zadržava sposobnost rezonovanja, prisustvo duha, jasnoću uma i delotvornost.
Pročitajte i ovo: Emocionalna stabilnost – kako da pordžite svoje mentalno i opšte zdravlje
Kako da praktikujete staloženost
Meditacija svesnosti
Potrebni su vam duhovni alati i tehnike, da naučite da postignete smirenost i da se povežete sa sobom, da istražite uznemirene delove sebe i steknete kontrolu nad svojim osećanjima. Postoje razne vrste meditacije, a meditacija svesnosti znači posmatranje svojih misli i emocija, bez delovanja na njih i reagovanja – vaše više biće posmatra vaš ego, bez osude i bez pokušaja da se umeša. Na taj način, umesto da delite sebe na više i niže delove, vi integrišete sebe, usklađujete svoje biće i svoj ego – bavite se dubokim razumevanjem i prihvatanjem svega što jeste.
Fokusiranje na samo jedan zadatak
Sluđenost „nove normalnosti“ uglavnom dolazi iz preopterećenosti i pritiska da se mnogo toga završi u najkraćem roku. Pokušavajući da radimo više stvari istovremeno, gubimo fokus, pažnja nam se rasipa, a nivo postignuća opada. Možda možemo završavati nekoliko stvari odjednom, ali ako se ni jednoj ne posvetimo potpuno, rezultati će biti osrednji, grešićemo i nerviraćemo se zbog toga, a vrtlog anksioznosti će biti sve brži. Staloženost zahteva da jednom zadatku pristupamo sa punom pažnjom, kao da je jedini na svetu, a punu pažnju ne možemo postići iz napetosti – ona dolazi iz opuštenosti, iz naše spremnosti da se posvetimo i usmerimo svoju energiju na rešavanje jednog zadatka (koliko god on bio zahtevan i komplikovan, ili trivijalan i dosadan). Kada obavljate samo jednu stvar, sa punom pažnjom, usidrujete se u sadašnji trenutak i svesno i delotvorno prisustvo (bez obzira na to šta mislite ili osećate o zadatku koji obavljate).
Svesna ishrana
Ne radi se samo o biranju namirnica i zdravom načinu ishrane, već i o tome kako se posvećujemo obroku koji je pred nama. Da li umete da sednete i istinski uživate u svakom zalogaju, ili ručate u pauzi, na brzinu, nesvesni ukusa i bez stvarnog užitka – samo zadovoljite glad i jurite dalje? Svesnost i staloženost nalažu da se fokusirate samo na jelo – to je vaš jedan zadatak u tom trenutku. Žvaćite svaki zalogaj, uživajte u ukusu. Svesnost se lako uključuje u svakodnevicu sa ovakvom praksom.
Pauza pre akcije i reči
Reagovanje bez razmišljanja je suprotno od staloženosti. Ali spontano reagovanje može doći sa pravog mesta – kada je staloženost centar vašeg unutrašnjeg života. Ali kada se spontanost ne pojavljuje, kad postoje pomešana osećanja i misli, niste sigurni kako treba da postupite, ili šta da kažete, ili imate potrebu da reagujete odbrambeno ili napadački – zaustavite se i nemojte uraditi i reći ništa. Vratite se svesti o sebi – ono što neko drugi govori i čini, nema veze sa vama. On time pritiska vaš okidač, ali kada je staloženost uključena, okidači su pod kontrolom.
Na mnogo načina, sve je u tome da svoju moć ne prepuštate drugima, da ne dozvoljavate da drugi utiču na to šta ćete reći, kako ćete reagovati, kako ćete se osećati. Vi imate moć da birate svoje reakcije i osećanja i što je više praktikujete, postajete sve samosvesniji i samouvereniji, i ono što činite i govorite sve češće dolazi sa mesa svesti, sabranosti i jasnoće.
Pročitajte i ovo: Pronalaženje svrhe u srednjim godinama
Staloženost kroz telesno angažovanje
Kretanje može biti oblik svesnosti i meditacije – razni oblici fizičke aktivnosti i sporta zahtevaju fokusiranost i prisustvo u sadašnjem trenutku. Ako niste prisutni i uključeni, ne postižete učinak. Kretanje pomaže da energija u našem telu teče, čisti nas od toksičnog energetskog naboja i obnavlja dobru energiju. Krećući se, imamo iskustvo sadašnjeg trenutka, oslobađamo se prošlosti i brige zbog budućnosti. Najbolje što možete – dok trčite, hodate, vozite bicikl, plivate, penjete se uz brdo – jeste da samo budete.
Kreativnost i stvaralaštvo
Kreativnost je glavni stub izgradnje staloženosti i svesnosti. To je ono što se prepoznaje kao „stanje protoka“ – kada ste obuzeti nečim što volite da radite, na šta ste potpuno fokusirani i čemu ste potpuno posvećeni, vi ste u stanju svesti u kome je prisutna potpuna jasnoća, protok vaših misli i energije je skladan, vibracija visoka. Potpuno ste u tome, stopljeni sa sadašnjim trenutkom, prisutni i svesni. A to shvatate tek kad završite i kad obratite pažnju na okolinu – najverovatnije ćete se iznenaditi kad vidite koliko je sati (svest o protoku vremena se zaustavlja kada ste u sadašnjem trenutku). Pokušajte da svakodnevno radite nešto što vas do te mere obuzima, stanje protoka vas vodi direktno u staloženost!
Staloženost je put ka slobodi
Staloženost, svesnost, prisutnost, energetski protok, jasnoća – stanje u kome se nalazite svojim duhom i telom, omogućava vam da iskusite slobodu, van svih postojećih ograničenja. Možete se osloboditi tereta prošlosti, kao i tereta neizvesnosti zbog budućnosti i iskusiti zadovoljstvo prisustva i postojanja, bez osuđivanja i bez reakcija. Možete postati radoznali saučesnik u kreiranju svog života, koji stalno otrkiva svoju dublju svrhu i svoje mesto u višem planu – svesna iskra Univerzuma u trenutku postojanja, koja koristi svu svoju ljudsku moć.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.