Saveti za zdravu komunikaciju sa svojim tinejdžerom

Sa tinejdžerima može biti teško, kako nikada nije bilo dok su bili mali. Dobra i mirna deca kakvu ste poznavali mogu popustiti u školi i pokazivati buntovništvo sa kojim je teško izaći na kraj. Možete se osećati dezorijentisano, poljuljano, zbunjeno, jer više ne poznajete svoje dete, koje pruža otpor svemu što činite da doprete do njega. Ako ste strogi, zahtevate i gurate svoje dete u osetljivim godinama, ono se može inatiti, ukopati se u mestu, ili raditi sve suprotno od onog što želite. Ako pokušavate da ga ostavite na miru, može se osećati odbačeno i biti sklono napadima besa, a ako iskazujete zabrinutost i pokušavate da savetujete tinejdžera, može vas potpuno ignorisati. Zdrava komunikacija je ključ dobrih odnosa, ali može biti veoma naporno da do nje dospete.

Tinejdžer se može povlačiti u sebe, ili pokazivati eksplozivno ponašanje, a i jedno i drugo je način na koji pokušava da upravlja stresom i da se odbrani. To je možda jedini način na koji uspeva da komunicira kada stvari postanu intenzivne i zahtevne, što izaziva samo još više sukoba.

Zdrava komunikacija sa tinejdžerima uz pomoć taktičnosti i razumevanja

Počnite sa razumevanjem, čak i kad ne razumete

Prvo pravilo zdrave komunikacije je taktičnost – morate nastupiti kao osoba od poverenja, koja ne osuđuje i koja sve razume, bez obzira koliko vas izluđivao pirsing ili tetovaža koje niste odobrili i bez obzira koliko strahujete da se vaše dete izlaže porocima i da će propasti, zdravstveno i mentalno. Dakle, budite mirotvorac i svaku interakciju započnite sa razumevanjem, čak i onda kada uopšte ne razumete šta se dešava ili o čemu vam dete govori. Nastavljanjem komunikacije, interesovanjem i pažljivim slušanjem, na kraju ćete zaista i doći do razumevanja.

Na primer, zateknete svog tinejdžera kako igra igrice onlajn, ili ćaska sa prijateljima, kada bi trebalo da uči. Zaustavite svoju prvu reakciju koja će doći uz munjevitu pomisao o tome kako se jedva snalazi u školi i kako ga baš briga, dok se vi kidate. Dok strahujete za njegovu budućnost, on razmišlja kako mora da popravi stvari sa svojim drugom, jer će svi ostali biti protiv njega, ako to ne uradi. Vaš tinejdžer živi u paralelnoj realnosti, a verovatno i vi živite u svojoj dimenziji. Zdrava komunikacija treba da se uspostavi između različitih univerzuma, u kome ste oboje (jedno drugom) vanzemaljci. Pitajte – i vodite računa da ton ne bude optužujući – zašto trenutno radi to što radi (ćaska sa prijateljima, igra igricu), odnosno, zbog čega mu je to važno.

Pokušajte da razumete stvarnost svog deteta, iako nemate pojma o čemu priča dok vam napeto i škrto govori kako mora da završi misiju, jer ako ga sad ubiju on i njegov tim gube skilove, ili nešto – pri čemu ne prestaje da puca i daje instrukcije. Vaš tinejdžer je na misiji, koju mora da obavi zbog svog tima – toliko možete da shvatite, čak i ako vam je sve ostalo u magli. Ili vam objašnjava da trenutno ćaska sa prijateljima zbog te neprijatne situacije koju je imao i jasno vam je da mu je stalo da bude dobar drug i da bude prihvaćen kao poštena i iskrena osoba. Kada saznate šta se dešava (ili dobijete termin za razgovor kad se misija završi), nastavite da iskazujete razumevanje. Recite ovako nešto: „Razumem da ti je teško kad se posvađaš sa nekim prijateljem i da ti je stalo da rešiš stvari (da budeš dobar timski igrač i da ne izneveriš drugare i obaviš misiju) i to je vrlo važno. Takođe, znam da sutra imaš test i bilo bi dobro da ga uradiš najbolje što možeš, jer je i to važno. Hajde da razmislimo o dobrom načinu na koji možeš da upravljaš vremenom večeras.“

Pokušajte da ne upadnete u zamku svoje ispravnosti i da ne kažete „razumem, ali…“ jer ćete tim „ali“ trenutno diskvalifikovati sve što ste izjavili da razumete. Počnite sa mesta razumevanja i pokušajte da prvo stignete na mesto svog deteta (da se stavite u njegovu poziciju), pre nego što mu kažete šta bi trebalo da radi. Pažjivo birane reči i neutralan ton (nepokroviteljski, neoptužujući, bez naboja), radi kao „otvarač za uši“ – zapravo, ne aktivira prekidač odbrane i dete sluša šta govorite, umesto da se brani od vas.

Zdrava komunikacija zavisi od vas – budite smireni

Ostanite smireni, ne uključujte se emotivno, „ne primajte se“ što bi rekli tinejdžeri, odnosno, ne shvatajte situaciju lično. Majke koje ne mogu da razgovaraju sa svojom odraslom decom, a da se ne rasplaču, ne uspevaju da postignu zdravu komunikaciju, a često bivaju shvaćene (pogrešno ili ispravno) kao manipulatori. Ne pokušavajte da koristite svoja majčinska osećanja da upravljate svojom decom – to će možda uspeti, ali dete će mrzeti sebe što se nije oduprlo (ili što jeste, pa vas je povredilo), i mrzeće vas, što ga dovodite u takvu situaciju. Teško je ostati smiren i neutralan, kada je u pitanju vaše dete, možda najteže na svetu.

Ali, razmišljajte ovako – ovo nije lična stvar, ne tiče se mene lično, ovo je samo roditeljski posao i želim da ga obavim kao dobar profesionalac. Mantrajte u sebi koliko god treba, dok ne postignete ravnotežu i smirenost. Ovo je veština i vi je možete savladati, za svoje i dobro svog deteta. U suštini, ne možete da se ljutite na dete, jer je to što jeste. Možda pravi loš izbor, ali treba mu iskustvo i veština da bi napravilo bolji izbor – upravo uči na svojim greškama, a vaš je posao da mu pomognete da stekne uvid u svoje ponašanje, da shvati lekcije i da sledeći put napravi bolji izbor, kako bi vaše dete razvilo veštine zdrave komunikacije (sa sobom i drugima).

Pročitajte i ovo: Lekcije o seksu namenjene roditeljima tinejdžera

Pokažite iskreno interesovanje

Pitajte svog tinejdžera o njegovom mišljenju, idejama, akcijama. Pokažite iskreno interesovanje za ono što ga interesuje, što ga zanosi i uzbuđuje. Neka vidi da ga posmatrate kao posebno i vredno ljudsko biće (a ne samo kao svoje dete), da verujete u njega i da se ne ljutite što vam zadaje muke. Kad vidi da verujete u njegove sposobnosti i da ima prostora da sam rešava stvari, međusobno poverenje i poštovanje će se produbiti, a zdrava komunikacija se održava na tom poverenju i poštovanju. Ne postavljajte pitanja koja optužuju i automatski dovode dete u odbrambenu poziciju. Nemojte reći „zašto ne možeš da ustaneš na vreme“ ili „opet nisi podesio alarm“ ili „hoćeš li se već jednom uvesti u red, šta nije u redu s tobom“ – to vas vodi u padanje u vatru, njega u odbranu i počinje sukob.

Umesto toga, odaberite neutralnu rečenicu, tipa „imaš li ideju kako da počneš da ustaješ na vreme“. Možda vaše dete stvarno ima ideje, ili će ih pronaći, ako ga zapravo pitate da li može to da reši. Ako nema nikakvu ideju, ponudite mu svoje i pitajte ga da li misli da je nešto od toga izvodljivo – ne ulazite u njegovu „kutiju“, ali mu pružite priliku da reši svoje probleme. I obavezno mu dajte do znanja da ste tu da mu pomognete da pronađe rešenja, da može da se konsultuje sa vama, o čemu god se radilo. I – ovo je možda najteži, ali najvažniji deo – pustite ga da se suoči sa prirodnim posledicama njegovog ponašanja i odluka. Tako mu zaista dajete pravu priliku da se ozbiljnije pozabavi rešavanjem svojih problema. Nemojte otići u drugu krajnost, nemojte „dizati ruke“ i puštati ga da radi šta hoće i razbija glavu kako zna i ume. Budite u blizini, budite zainteresovani, budite mirni i spremni da ukažete na nešto što dete ne vidi, da ga posavetujete i uputite da pravi izbore i donosi odluke (umesto da odlučujete umesto njega). Zamolite ga da kritički razmisli o svojim izborima, o tome šta će funkcionisati na duže staze, a šta će biti problematično, o prirodnim posledicama svakog izbora i kako bi se osećao kada bi morao sa njima da se suočava.

Zdrava komunikacija zahteva zdrave granice

Nemojte se osećati kao da vam je potrebno dobro ponašanje svog deteta (ovo možda zvuči kao čudno uputstvo, ali obratite pažnju, jer se radi o temeljnim stvarima, važnim za vaše i dobro vašeg deteta) i nemojte pokazivati da vam je potrebna njegova saradnja, validacija i dobro ponašanje. Čim vam zatreba nešto od svog deteta, da biste se vi osećali bolje, stavljate sebe u ranjiv (zavisnički) položaj, jer ono to ne mora da vam pruži, ili vam može „zainat“ uskratiti – tako upadate u začarni krug toksičnih odnosa i zdrava komunikacija izmiče van domašaja. Kad vam nešto treba, a to ne dobijate, prirodno ćete više kontrolisati i manipulisati, a vaš tinejdžer će postajati sve prkosniji, ili sve pasivniji, a ni jedno ni drugo nije dobro.

Istina je da vam niko drugi nije potreban da vas podržava, da odobrava i potvrđuje vaše vrednosti, postupke, osećanja. To kako se vaše dete ponaša, njegov je problem. Vaš problem je da odlučite kako ćete se vi ponašati prema njemu. To je u vašim rukama, a ne u njegovim – zadržite svoju odgovornost, a sa njom i svoju roditeljsku moć, koja vam je sva potrebna da biste upravljali sopstvenim osećanjima, kako bi sticali uvide i osvešćivali se i razvijali kao osoba i kao roditelj (uz decu je taj razvoj vrlo intenzivan, ako ste mudri) i zdrava komunikacija je koncept koji morate usvojiti i savladati (tinejdžer će vam pružiti bezborj prilika), da biste mogli da ga uspostavite u odnosu sa svojim detetom.

Pitajte se, dakle, kako želite da se ponašate, bez obzira na to kako se vaše dete ponaša, šta ćete tolerisati, a šta nećete. Ako dete besni, vi možete da ustanete i izađete, a ne da se osećate nesrećno i plačete, ili da i vi besnite na njega. Dajte mu do znanja da nećete razgovarati sa njim dok vam ne priđe uljudno i držite se toga. Kada ne pokušavate da naterate svoje dete da se promeni i oblikuje, moći ćete da smislite bolje izbore za sebe. A vaše dete će biti manje prkosno, jer neće imati kome da se odupire. Kada ne pokušavate da ga kontrolišete, i ne reagujete na njega, ono će morati da se bori sa sobom, a ne sa vama.

Ne preduzimajte ništa dok ste oboje u stanju naboja

Zlatno pravilo izbegavanja svake loše odluke u svim odnosima i svim životnim aspektima je da ne činite ništa dok ste pod nabojem. Ako ste ljuti na dete i ono besni na vas, obustavite svaku priču i akciju, dok se oboje ne smirite. Odvojte pola sata, uzmite pauzu. Sačekajte do kraja dana. Prespavajte – koliko god je potrebno da se saberete. Kad se emocije ujednače, možete sesti i razgovarati. Nikada nije dobro pokušavati da pokrenete tešku temu ili rešite konflikt u žaru trenutka. Dakle, ako ste vi ili vaše dete (ili oboje) uznemireni, zastanite i vratite se na problem, kad budete mogli da se bavite njime na mirniji način.

Ako pokušavate da razgovarate sa svojim detetom, a ono je bezobrazno i vređa vas, držite do sebe i ne dajte da vas uvuče u svađu. Ako je vaš odnos sa detetom trenutno takav da je nemoguće voditi otvoren razgovor s poštovanjem, zapamtite da je vaš posao i dalje da ostnate čvrsti i dosledni. Ne pecajte se na mamac, govorite sebi „ovo je mamac i ja se neću upecati“ i to će vas umiriti (zaista funkcioniše, samo se setite mantre čim primetite da vam dete pritiska okidače). I nemojte kriviti sebe ako vam ne uspe uvek – povremeno ćete prsnuti i upustiti se u svađu, jer nije lako ostati jak i stabilan. Dobra vest je da što više odbijate da budete uvučeni u sukob, biće vam sve lakše da (češće) ostanete smireni.

Pročitajte i ovo: Niska emocionalna inteligencija roditelja i njen štetan uticaj na decu

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.