Žene koje teško donose odluke možda su u detinjstvu često slušale ovih 9 rečenica

Donošenje odluka zahteva delikatnu ravnotežu. Potrebno je dobro razmisliti kako bismo izbegli impulsivne izbore, ali ne toliko da svaka odluka završi u beskrajnoj analizi i preispitivanju.

Na sposobnost donošenja odluka mogu uticati i iskustva iz detinjstva. Neke žene su odmalena naučene da sumnjaju u sebe i preispituju sopstvene instinkte zbog rečenica koje su slušale od roditelja, nastavnika ili drugih odraslih osoba.

Takve poruke možda deluju bezazleno kada ih izgovorimo detetu, ali mogu da ostave trag na način na koji kasnije posmatra sebe, svoje emocije i sopstvene odluke.

1. „Prestani da dramiš“

Devojčice se često etiketiraju kao „dramatične“, posebno kada otvoreno pokazuju emocije. Dok se isto ponašanje kod dečaka može protumačiti kao snažna reakcija ili jednostavno deo odrastanja, kod devojčica se ponekad doživljava kao preterivanje.

Kada takvu kritiku upućuju odrasli kojima dete veruje, ona može postati posebno teška za obradu. Devojčica može početi da potiskuje sopstvene reakcije i da se pita da li zaista preteruje.

Kasnije, kao odrasla žena, može se ustručavati da izrazi mišljenje ili donese odluku iz straha da će delovati „previše“.

2. „Nikad nisi zadovoljna“

Ovu rečenicu žene mogu čuti od osoba koje veruju da im zapravo pomažu da budu manje zahtevne. Problem nastaje kada dete počne da veruje da su njegove potrebe same po sebi problem.

Posebno je teško ako osoba istovremeno pokušava da udovolji svima oko sebe. Strah od odbacivanja može dovesti do stalnog prilagođavanja drugima, a onda se pojavljuje paradoks: koliko god se trudila da svi budu zadovoljni, i dalje ima osećaj da nešto radi pogrešno.

Vremenom to može da dovede do nesigurnosti u sopstvene izbore. Ako stalno pokušavate da pogodite šta drugi žele, postaje mnogo teže da čujete šta zapravo želite vi.

3. „Već znaš tačan odgovor“

Na prvi pogled, ova rečenica može zvučati kao pokušaj ohrabrivanja. Međutim, način na koji je izgovorena može imati potpuno suprotan efekat.

Umesto podrške, dete može da oseti pritisak da što pre donese odluku i „reši problem“. Kada se oseća požurivano, može početi da povezuje donošenje odluka sa stresom i strahom od greške.

Kasnije zbog toga čak i jednostavan izbor može zahtevati mnogo više vremena nego što je potrebno.

4. „Nije to tako komplikovano“

Ono što je jednostavno odrasloj osobi ne mora biti jednostavno detetu. Način na koji doživljavamo problem zavisi od iskustva, uzrasta i emocionalnog stanja.

Ako devojčica često sluša da sve „bespotrebno komplikuje“, može početi da sumnja u sopstvenu procenu situacije.

To može dovesti do emocionalnog obezvređivanja, odnosno osećaja da njene emocije ili reakcije nisu opravdane. Umesto da nauči da razume ono što oseća, dete može naučiti da svoje emocije potiskuje.

5. „Previše se brineš“

Komentari poput „nemaš razloga da brineš“ ili „zašto si toliko nervozna?“ možda deluju kao pokušaj da nekoga smirimo, ali mogu imati suprotan efekat.

Kada osobi kažemo da nema razloga da oseća ono što oseća, ne pomažemo joj nužno da se smiri. Možemo je navesti da počne da sumnja u sopstvene emocije.

Neki ljudi su prirodno skloniji preteranom razmišljanju i oprezu prilikom donošenja odluka. To samo po sebi nije mana. Problem nastaje kada zbog stalne kritike počnu da veruju da sa njima nešto nije u redu.

6. „Ne otežavaj stvari bez potrebe“

Kada se dete suočava sa neprijatnim emocijama, najvažnije je da oseća da ga odrasla osoba razume. Ignorisanje njegovih osećanja neće ih učiniti manje stvarnim.

Roditelji ponekad u trenutku frustracije kažu detetu da nepotrebno komplikuje stvari, ne razmišljajući o tome koliko takva rečenica može da ostane u njegovom sećanju.

Kasnije se ta poruka može pretvoriti u uverenje da je upravo ono samo izvor problema. Umesto da veruje sopstvenoj proceni, osoba počinje da preispituje svaki svoj izbor.

7. „Baš previše analiziraš“

Čak i kada neko zaista previše analizira situaciju, prozivanje zbog toga retko pomaže.

Preterano razmišljanje često postaje izraženije kada smo pod stresom. Ako nekome tada kažemo da „previše analizira“, možemo samo dodatno povećati pritisak.

Žena koja je ovu rečenicu često slušala kao devojčica može kasnije početi da se pita da li ponovo pravi istu grešku. I tako nastaje začarani krug: što se više plaši da previše razmišlja, to više razmišlja.

8. „Daj se već jednom odluči“

Ova rečenica detetu može zvučati kao poruka da nije dovoljno sposobno.

Umesto da shvati da mu je možda potrebno još malo vremena, dete može zaključiti da je njegova neodlučnost dokaz da nešto nije u redu sa njim.

Takav obrazac može ostati prisutan i u odraslom dobu. Strah od pogrešnog izbora postaje jači, a donošenje odluka sve teže.

9. „Trebalo bi da imaš više samopouzdanja“

Reći nekome da „treba da bude samouvereniji“ ne znači automatski da će se osećati sigurnije.

Naprotiv, dete može iz toga zaključiti da mu nešto nedostaje i da mora da promeni deo svoje ličnosti kako bi bilo dovoljno dobro.

Nisko samopouzdanje često ide zajedno sa strahom od greške i stalnim preispitivanjem sopstvene procene. Kada ne verujemo sebi, čak i najjednostavnija odluka može izgledati kao veliki rizik.

Nije svaka neodlučnost posledica detinjstva

Važno je ipak imati na umu da teškoće sa donošenjem odluka mogu imati različite uzroke. Na njih mogu uticati stres, perfekcionizam, strah od greške, iskustva iz odraslog doba ili jednostavno ličnost.

Zato ovih devet rečenica ne treba posmatrati kao dokaz da je nečije detinjstvo „krivo“ za sve. One pre mogu biti podsetnik na to koliko način na koji razgovaramo sa decom može uticati na njihov odnos prema sebi.

Jer cilj nije odgajiti dete koje nikada ne sumnja u sebe. Cilj je odgajiti osobu koja zna da može da pogreši, predomisli se i ipak veruje sopstvenoj proceni.

Autor: Easylife redakcija/Index.hr

Foto: Lummi/West Kast