29.10.2025.

Nova perspektiva ženskog zdravlja – menopauza kao hormonski poremećaj

Iako se o menopauzi decenijama govorilo kao o prirodnom životnom periodu svake žene, sve je više lekara i istraživača koji ukazuju na to da ona nije samo tranzicija, već stanje hormonskog deficita koje nosi značajne rizike za žensko zdravlje u menopauzi i kasnije. Ta promena pogleda na menopauzu ima svoje korene u radu nekoliko britanskih lekara koji su, svaki u svoje vreme, pomerali granice u razumevanju ženskog hormonskog zdravlja.

Još sredinom 20. veka, Katharina Dalton, britanska lekarka koja je diplomirala 1948. godine, započela je istraživanja o predmenstrualnom sindromu (PMS), u vreme kada se o toj temi gotovo nije govorilo. Osnovala je prvu kliniku posvećenu PMS-u 1957. godine, povezujući promene raspoloženja sa hormonskim fluktuacijama i lečeći žene progesteronom. Njena istraživanja bila su pionirska, ali i kontroverzna, jer su se bavila temom koju je tadašnja medicina često ignorisala.

Deceniju kasnije, 1969. godine, John Studd, britanski ginekolog, otvorio je prvu evropsku kliniku za menopauzu, gde je primenjivao terapiju estrogenom. Ni njegov rad nije prošao bez otpora. Britanska medicinska asocijacija je čak privremeno zatvorila njegovu kliniku. Ipak, Studd je bio jedan od prvih koji je menopauzu posmatrao ne samo kao životni prelaz, već kao stanje koje zahteva medicinsku pažnju i terapijski pristup.

žensko zdravlje u menopauzi

www.thevaultstock.com

Žensko zdravlje u menopauzi i važnost hormonskog balansa

Nova era razumevanja ženskog zdravlja

Više od pola veka kasnije, tu tradiciju preispitivanja preuzela je Dr Louise Newson, britanska lekarka koja je diplomirala patologiju i postala doktor medicine 1994. godine. Tokom 25 godina rada kao porodični lekar i medicinski autor, nije planirala da se specijalizuje za menopauzu. Međutim, iskustva njenih prijateljica koje su se borile sa simptomima menopauze, a umesto hormonske terapije dobijale antidepresive, navela su je da otvori malu kliniku i počne da proučava ovu temu dublje.

Kombinujući medicinsku praksu sa znanjem iz patologije, Newson je prepoznala da nedostatak hormona ima trajne posledice po žensko zdravlje u menopauzi. Umesto da menopauzu vidi kao prolaznu fazu, ona ju je počela tretirati kao trajno stanje hormonskog deficita koje povećava rizik od srčanih bolesti, osteoporoze i demencije.

Njena poruka bila je jasna: menopauza nije kraj plodnog perioda – to je početak novog biološkog stanja koje zahteva pažnju, razumevanje i lečenje.

Informacije i edukacija

Shvativši koliki je jaz u znanju o menopauzi, kako među pacijentkinjama, tako i među lekarima, Newson je počela da koristi digitalne platforme za edukaciju. Još 2016. godine pokrenula je veb-sajt i Instagram nalog, koji danas prati više od 700.000 ljudi. Njene objave o simptomima, terapiji i rizicima menopauze postale su izvor informacija za žene koje su se godinama osećale nevidljivo u zdravstvenom sistemu.

Godine 2019. pokrenula je The Dr Louise Newson Podcast, koji je do sada preuzet više od osam miliona puta, a zatim i aplikaciju Balance, lansiranu 2020. godine. Aplikacija je postala centralno mesto gde žene mogu pratiti svoje simptome, razmenjivati iskustva i dobiti relevantne medicinske informacije.

Njene knjige, među kojima su „Menopause: All You Need to Know in One Concise Manual“ (2019), „Preparing for the Perimenopause and Menopause“ (2021) i „The Definitive Guide to the Perimenopause & Menopause“ (2023), pomogle su da se tema menopauze izvuče iz tabua i postane deo javne diskusije. Mediji su Newson nazvali predvodnicom „menopauzalne revolucije“ u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Kontroverze i otpor

Kao i njeni prethodnici, i Newson se suočila sa otporom medicinske zajednice. Njen privatni centar, otvoren 2018. godine, lečio je više od 45.000 žena, ali je kritikovan zbog troškova i ograničenog pristupa. Ona je, međutim, isticala da se prihod koristi za istraživanja i obrazovanje, kao i za održavanje njenih besplatnih resursa, aplikacije i podkasta.

Najveću pažnju izazvale su visoke doze estrogena koje je u nekim slučajevima prepisivala, iznad zvanično preporučenih granica. Zbog toga je izgubila akreditaciju Britanskog društva za menopauzu, a BBC je pokrenuo istraživački program o njenim metodama. Newson je branila svoje odluke ističući da se svaka terapija zasniva na individualnim potrebama pacijentkinja, dok su je brojne žene i kolege podržale smatrajući da se protiv nje vodi kampanja zastrašivanja u vezi sa hormonskom terapijom (koja i dalje izaziva debate, ali je sve prihvaćenija).

Njeno stanovište ostalo je dosledno: žensko zdravlje u menopauzi zahteva lečenje, a promena paradigme zahteva hrabrost ali i spremnost na kritiku.

Žensko zdravlje u menopauzi – nedovoljno poznato u medicini

Iako su informacije o menopauzi danas dostupnije nego ikada, postoji ozbiljna neravnoteža između znanja žena i znanja zdravstvenih radnika. Zahvaljujući digitalnim resursima, mnoge žene razumeju svoje telo bolje nego ranije i znaju koje bi tretmane želele. Međutim, veliki broj lekara i dalje nema dovoljno edukacije o hormonskoj terapiji, što dovodi do frustracije i nerazumevanja.

Ddukacija o menopauzi trebalo bi da bude deo opšteg medicinskog obrazovanja, a ne isključivo domen ginekologa. Hormoni utiču na svaki organ u telu – od srca i kostiju do mozga i zglobova – pa bi svaki lekar opšte prakse trebalo da razume njihove efekte i da zna kako da pomogne pacijentkinjama u menopauzi.

Šira slika ženskog zdravlja

Rast globalnog tržišta brige o menopauzi, procenjenog na oko 17 milijardi dolara 2024. godine i projektovanog da dostigne 24 milijarde do 2030, pokazuje da se interesovanje za ovu temu značajno povećalo. Newson, međutim, naglašava da ne sarađuje sa farmaceutskim kompanijama i ne promoviše proizvode. Ona kritikuje tzv. “menowashing” – marketinški pristup koji pod izgovorom podrške ženama prodaje skupe kreme i proizvode za ublažavanje simptoma. Umesto toga, Newson zagovara sveobuhvatan pristup menopauzi, koji uključuje razmatranje hormonske terapije, ali i promene životnog stila: pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, meditaciju i prevenciju hroničnih bolesti.

Put ka svesnijoj generaciji žena

Za žene koje se približavaju menopauzi, savet je da na vreme počnu da prate simptome i da razmišljaju o dugoročnom zdravlju. Umesto čekanja da tegobe postanu neizdržive, važno je pravovremeno konsultovati lekara i otvoreno razgovarati o hormonskim opcijama. Cilj nije promovisanje jednog oblika lečenja, već pružanje znanja koje omogućava ženama da same donesu odluke o svom telu i zdravlju. Menopauza ne bi trebalo da bude period straha i konfuzije, već prilika da se razume sopstvena biologija i preduzmu koraci ka zdravijem i kvalitetnijem životu.

U tom smislu, rad Dr Louise Newson nadovezuje se na nasleđe Katharine Dalton i Johna Studda – pionira koji su prepoznali da hormoni nisu samo deo ženskog ciklusa, već ključni faktor ukupnog zdravlja. Njihov zajednički doprinos menja način na koji svet gleda na menopauzu: ne kao na kraj, već kao na početak nove, svesnije faze ženskog života.

Pročitajte o krizi srednjih godina, sa aspekta kulturnog i kliničkog fenomena: Kriza srednjih godina u savremenom svetu – kulturni ili klinički fenomen?