Ovo nije još jedna priča na temu „život je kratak“
„Šta je bilo?“, čula sam kako je pita onim roditeljskim ohrabrujućim glasom, dok sam nam spremala kafu u kuhinji. „Hej, šta se desilo?“, ponovio je sada uznemireno.
Utrčala sam u sobu i videla ga kako je drži u naručju. „Samo je pala, iz čista mira“, objašnjavao mi je vidno uzbuđen.
„Hej, bejbi, šta se desilo?“, pitala sam nežno, pokušavajući da skupim sve neurone smirenosti rasute po mom mozgu.
Disala je kao da istrčava sprint. U očima sam joj videla da je mislima na nekom drugom mestu. Jauk, dug, taman i iskren oborio me je na pod, ščepao mi i izgužvao srce u trenu.
„Ljubavi, ljubavi…“, ponavljala sam bespomoćno, mazeći je po glavici.
Metronom njenog daha otkucavao je ritam naših unezverenih misli. Sekunde su se vukle kao prebijene. Posle nekoliko minuta sve je bilo kao da nije bilo ništa.
Narednih dana smo obilazili specijaliste i laboratorije. Šerlokovski smo pratili tragove novih napada, svaki put otkrivajući novu varijablu. Prva nagađanja su naložila strogu dijetu i još strože mirovanje. U tanjiru više nije bilo njene omiljene hrane, grickalice kojim smo obeležavali dnevne trenutke posebne sreće zaturene su na dno fioke, poziv na igru smo stavili na ignore. Posete naših prijatelja koje je obožavala smo ukinuli jer joj je od njih srce bukvalno preskakalo.
Napadi su postali sve iznenadniji i učestaliji. U njenim pametnim okama samotno je stajalo pitanje: Zbog čega me više ne volite?
Da, život je kratak
„Vaš pas je zanimljiv slučaj, a kad vam veterinar kaže da je nešto zanimljivo, to znači da nije dobro“, govorio je ozbiljno kardiolog sa najboljom reputacijom u gradu, pripremajući nas za svoj nalaz. Osećala sam kako mi se ispod maske lice nekontrolisano krivi.
„Tumor na srcu… kkkhhhhh…. Još 6 meseci bez bola… šššššššššš… stavite je pod stakleno zvono… cccssss…“ Tutnjalo mi je u glavi, a reči stručnjaka smenjivale su se sa šumom i bukom, kao u nekom prenosu programa u kojem veze ne rade najbolje.
Stajala sam nad crtežom njenog srca, pokušavajući da smislim šta sve treba da pitam. „A hrana? Da li treba i dalje da bude na dijeti?“
„Vaš pas je onkološki bolesnik. Dajte joj da jede ono u čemu uživa.“
Kod kuće sam joj dala činiju njenih omiljenih granula. Gledajući je kako ih halapljivo usisava, ridala sam skrhana tim iznenadnim ograničenjem našeg preostalog zajedničkog vremena. Sutradan smo kuću namirisali pilećom supom, čašćavajući je tri puta dnevno najvoljenijom hranom iz „mamine“ kuhinje.
Sinkope (u međuvremenu smo naučili da se tako zovu njeni napadi) su nas sve češće preskakale. Svaki mirno provedeni sat se činio za milimetar više neprocenjivim od prethodnog. Pomislila sam: „Oh, kako divno! Samo malo hrane u kojoj uživa donelo nam je 36 časova manje brige i novo pitanje u njenim očima: kad ćemo da se igramo?“ I igrale smo se, pomalo. Počela je opet da vrcka.
Visoko uzdignutog repića otišla je sa mužem u dvorište, a ja sam kod kuće plesala od sreće. Već po navici, kako sam čula da izlaze iz lifta, tako sam širom otvorila vrata stana i sa nekom sigurnom nadom pitala: „Je l’ sve ok?“ „Nije“, odgovorio mi je glasom boje najdubljeg mraka. Nosio ju je u rukama. Poljubila sam je u poslednji dah koji je ispustila.
Nova životna mantra
Da, život je kratak, i vreme leti, i nema reprize, i nema premotavanja unazad. Sve to piše u nekim drugim, inspirativnim pričama i citatima.
Ako si trenutno u fazi planiranja nove godine, kreiranja vision boarda ili postavljanja ciljeva, korisno je da razmišljaš da je život kratak. Ali, osim što je kratak, život je i sasvim neočekivan. Ako nam je nešto potrebno za ovo ludilo u kojem živimo je mantra „očekuj neočekivano“.
Očekuj neočekivano te uči da možeš da budeš master planiranja, ali da se stvari neće obavezno desiti kako si ti zamislila. U knjizi „Psihologija novca“, autor Morgan Hausel kaže „Najvažniji deo svakog plana je planiranje da tvoj plan neće ići po planu“.
Očekuj neočekivano te uči da prihvatiš da se sr**a događaju i da je to potpuno ok. To nikako ne znači da očekuješ sve najgore, da režiraš horor filmove. Biti pesimista je suviše lako i takav pesimizam je potpuno suprotan ovoj moćnoj mantri. Očekuj neočekivano je stanje radoznalosti kako će se stvari dalje odvijati kad ti planovi krenu nizbrdo i kako i koliko ćeš ti u svakoj takvoj situaciji da porasteš.
Očekuj neočekivano ti skida taj kamen od 10 kila što ti visi oko vrata poznatiji pod nazivom „moja uverenja o budućnosti“ i uči te da se ne kladiš na druge već na sebe, jer imaš kontrolu kako ćeš da odgovoriš na stvari koje ne kontrolišeš.
Očekuj neočekivano te upućuje da razvijaš moćne veštine – emocionalnu agilnost, intelektualnu poniznost i avanturistički duh. Nesim Taleb kaže: „Investiraj u pripremljenost, ne u predviđanje.“
Pročitajte i ovo: Hajde da pričamo o seksu
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Aleksandra Stefanović je lični poslovni trener koji inspiriše ljude da začine svoj liderski stil i razviju sopstveni recept za liderski uspeh. Kao konsultant pomaže organizacijama da postave smislene procese upravljanja ljudima koji obezbeđuju da se lideri i zaposleni međusobno bolje čuju, vide i razumeju. Prethodno je radila 25 godina u nekoliko regionalnih i internacionalnih korporacija, a u poslednjih 15 fokus joj je bio na strateškom razvoju zaposlenih. Iskustvo na visokim menadžerskim pozicijama joj je omogućilo da „iz prve ruke“ nauči i razume izvore inspiracije, ali i izazove i bolne tačke liderstva. Zaljubljena je u muža, ćerku, psa i hranu. U porodici je zadužena za hedonizam.
