Kako da razlikujete znake neverstva od sopstvene anksioznosti?

Da li su to što osećate, njušite, sumnjate, znaci neverstva partnera, ili samo imate uobičajen napad ludila?

I da li postoji žena koja se nije pokidala između sumnje u partnera i sumnje u sebe? I da li postoji muškarac kome odgovara da žene imaju snažno samopouzdanje i duboko samopoštovanje?

Naravno, to su retorička pitanja, o kojima možemo da raspravljamo do sto jedan i nazad, nastojeći da dokažemo da nisu svi isti (što je istina) dok usput sebe giltripujemo što izgleda privlačimo samo te iste.

A znate zašto ludimo? Zato što smo toliko puta gaslajtovane, da smo prosto uslovljene da gaslajtujemo same sebe. Tako smo ožičene, ili vaspitane, ili i jedno i drugo. Prvo preispitujemo sebe i sumnjamo u sebe, osim ako nismo izgradile to snažno samopouzdanje i duboko samopoštovanje i naučile da budemo sigurne u svoj osećaj – koji nas nikada nije prevario.

Kad se pojave znaci neverstva, najčešće se, dakle, pitamo, da li je to naša nesigurnost, strah od napuštanja, strah od samoće i ostali obrasci kojih smo kao svesne, ali nikako da ih se oslobodimo. Jer, koliko god da smo perceptivne, možda smo paranoične. I možda bi nam stvarno, ali stvarno laknulo kad bismo na kraju otkrile da smo lude, umesto što otkrivamo da nam partner jeste bio neveran. Međutim, na kraju obično samo otkrivamo da smo gaslajtovane i da smo same sebe gaslajtovale, onim delom sebe koji priželjkuje da nas vara osećaj, a ne partner.

The Vault

Kako se razlikuju znaci neverstva od znakova anksioznosti

Potiskujete uznemirenost dokle god možete, jer verovatno nije ništa. Ali pre ili kasnije počnete da razvijate scenarije i osećate se zaglavljeno u procepu između onoga što znate i onoga što vam se čini. I pitate se da li ludite.

U tom procepu, niste daleko ni od razuma, ni od ludila. Statistička je činjenica da se neverstva događaju i da se parovi rastaju zbog toga. I kad posumnjate da nešto nije u redu, ne možete to tek tako sebi da objasnite racionalno – jednostavno, tripujete, iako znate da verovatno tripujete. Međutim, šanse su i dalje pola-pola. Jer, možda umišljate, a možda ste u pravu. U toj pat-poziciji anksioznost i intuicija se izjednačavaju. Ono što je važno, jeste da možete naučiti da ih razlikujete.

Znaci anksioznosti nasuprot znakova neverstva

Počnite od ovoga: Anksioznost se oseća glasno i hitno. Izdaja se oseća prazno i tiho.

Kada ste anksiozni, vaš mozak se bori da reši problem koji ne razume u potpunosti. Postajete opsednuti, proveravate, predviđate. Vaš nervni sistem je u preopterećenom stanju.

Ali kada je partner neiskrean, vaše telo često radi suprotno. Niste panični, samo se osećate loše. Niste opsednuti proveravanjem, već ste zbunjeni i tužni. Vibracija nije pojačana, već je ravna.

I to je vaš prvi trag. Ako vam se čini kao da vaša uznemirenost viče na vas, možda je samo do vas. Ali, ako vam se čini kao da vas polako iscrpljuje, možda je stvaran.

Proverite činjenice, a ne svoje fantazije

Anksioznost voli priču i želi da počnete da povezujete tačke koje nisu baš spojive. Vaš mozak koristi logiku straha. Na primer „nije mi odgovorio dva sata na poruku, znači radi nešto zanimljivo, znači viđa se sa nekim drugim, mora da je plavuša, znači ja nisam ni blizu dovoljno dobra….“ i tako u beskraj. To što vam vaš razvoj scenarija deluje ubedljivo, ne znači da je istinit. To je samo poremećena emocionalna matematika sabiranja nasumičnih činilaca, koje ste sami smislili.

Strah sve preuveličava. Iznenadna promena rasporeda deluje kao prikrivanje neke tajne, a privatnost postaje crvena zastavica. Ali zdrava sumnja je zasnovana na obrascima, a ne na opsesiji trenucima. Zapitajte se da li je to ponašanje novo; da li postoji emocionalno i fizičko povlačenje? Da li se nešto promenilo što ne samo da je izazvalo vašu nesigurnost, već vas je zbunilo? Ne radi se o pronalaženju tragova, već jasnoće.

Anksiozni umovi traže zatvaranje, a ne vezu

Ako ste ranije bili povređeni, vaš mozak je programiran da očekuje isti ishod. Ne reagujete samo na njega, već reagujete na svoju istoriju. Na sve što ste iskusili ranije. A sada pokušavate da se zaštitite tako što ćete biti korak ispred slomljenog srca. Ne slušate svoj instinkt, već slušate znakove upozorenja. A ono ne dolazi od intuicije, već iz vaše traume. I to je glasno. Stupite u komunikaciju sa tim glasom, kako biste saznali kom delu vas pripada. Zapitajte se koji deo vas se plaši da bude ostavljen i zašto vam je taj osećaj tako poznat.

Znaci neverstva koje niste umislili

I dok se borite sa anskioznošću, i dalje možete biti u pravu sa početnim osećajem. Znaci neverstva koji vas izluđuju i teraju da preturate po svom unutrašnjem toksičnom emocionalnom otpadu i dalje mogu biti stvarni.

Razmislite o tome kako se osećate ispod svih spoljašnjih uzburkanosti. Da li se osećate kao da opterećujete partnera kada izražavate svoje potrebe? Da li partner podiže zid (ljuti se ili preusmerava razgovor) kada mu postavite direktna pitanja? Da li se njegovi razlozi i raspoloženja stalno menjaju? Da li se sa njim osećate usamljenije nego bez njega?

Ovo nisu znaci anksioznosti, a možda ni neverstva, ali jesu simptomi neusklađenosti i neispunjenosti. Ne morate uhvatiti partnera u prevari, da biste osećali da mu niste na prvom mestu i da vas, nekako, nije izabarao.

Šta da radite kada se izneverenost potvrdi

Ne treba vam sukob. Ne želite da napadate partnera i suočavate ga sa njegovim ponašanjem koje vas povređuje. Potreban vam je razgovor o vašim osećajima, osećanjima i željama.

Počnite sa osećajem koji vas mući. Recite: „U poslednje vreme osećam stezanje u grudima kada vodimo samo površne i usputne razgovore. Moje telo je napeto.“

Zatim, navedite emociju, bez pozadinske priče: „Ispod tog stezanja, osećam se uplašeno i pomalo tužno.“

I kao treće, izložite jasnu želju, cilj usmeren ka budućnosti: „Želim ponovo da osećam bliskost i da znam da smo na istoj strani.“

Bez obzira da li ste se suočili sa sopstvenom anksioznošću, ili sa partnerovom izdajom, ili sa svim zajedno ili nečim između, važno je da budete iskreni prema sebi i prema partneru. Naravno da je važno i da on bude iskren prema vama, ali to vi ne možete da kontrolišete. Možete jedino da odlučite da li vredi da ostajete u vezi u kojoj se ne osećate sigurno.

Ako partner odgovara odbrambeno, negira vaša osećanja (i gaslajtuje vas), možda je to vaš odgovor. Na kraju, izdaja sebe je teža od osećanja da vas je partner izdao. A to je ono kad osećate i znate, a ignorišete.

Pročitajte i ovo: Manifestacija odnosa: Kako oblikovati ljubav koju želite

Naslovna fotografija: The Vault

Brankica Milošević