Zašto savremene žene rađaju manje dece

U velikom procentu, savremene žene dospevaju do kraja svog reproduktivnog doba, ne ostvarujući materinstvo. Uglavnom ne zato što nisu želele decu, već zato što se nisu stekli uslovi.

Jedan od faktora je što je prosečna starost žene koja rađa prvo dete porasla u poslednjih nekoliko decenija i sada je oko 30 godina. Što je razumljivo, s obzirom na zahteve savremenog načina života, odnosno na to da žene provode veliki deo mladosti u obrazovanju i profesionalnom ostvarivanju, što ranije nije bio slučaj.

Još jedan bitan faktor je razlika u muškim i ženskim standardima – sa podizanjem sopstvenih standarda, finansijskom samostalnošću i zahtevom za ravnopravnim partnerstvom, žene su izašle iz podređenog položaja, jer njihovo blagostanje više ne zavisi od „dobre udaje“. Ali, savremeni muškarci su takođe promenili standarde – u suprotnom pravcu. Ženama je danas teže da nađu adekvatnog partnera, koji je jednako samostalan i uspešan kao i one i koji istovremeno želi porodicu.

Bez obzira na razloge, lične i objektivne, pomeranje granice rađanja, odnosno rađanje u kasnijim godinama, neizbežno utiče na broj dece u porodici. Većina žena će uspeti da rodi i posle trideset pete, ali druge neće, a neke će imati manje dece (većinom jedno), nego što su želele i planirale.

Rizik od izostanka trudnoće raste sa godinama, jer opada broj i kvalitet jajnih ćelija. Do 40. godine plodnost žene je otprilike upola niža od nivoa plodnosti koji je imala sa 30. Takođe, kvalitet sperme kod muškarca opada, počevši od 45. godine. Sve više savremenih parova okreće se medicinskoj pomoći u začeću, odnosno pokušajima vantelesne oplodnje, koji mogu značiti iscrpljujuće hormonske tretmane i suočavanje sa nizom neuspeha – što znači stres i neizvesnost.

Tretman pokušaja veštačke oplodnje ima daleko veći postotak uspešnosti sa 30 godina, nego sa 40. Posle prvog ciklusa tretmana, žene sa 30 godina imaju oko 50 posto šansi da zatrudne, posle drugog ciklusa stimulansa šanse se povećavaju preko 60 odsto, a nakon tri ciklusa su oko 70 odsto.

Ali, žene sa 40 godina posle provog ciklusa stimulisanja veštačke oplodnje imaju manje oko 10 posto šanse za začeće, nakon dva ciklusa malo oko 20 posto, a nakon tri, tek oko 25 posto šanse.

Ali, za ženu koja je započela IVF sa 40 godina, postojala je samo 13% šansa za bebu nakon jednog stimulisanog ciklusa, 21% šanse nakon dva ciklusa i 25% šanse nakon tri ciklusa.

Podaci govore o tome da jedan broj žena koje posle 35. nisu pronašle adekvatnog partnera, uopšte ne čeka da se to dogodi, već se odlučuje za samostalno začeće, odnosno, za spermu donora. Takođe, uočen je porast roditeljstva među istopolnim parovima.

Opciju zamrzavanja jajnih ćelija za kasniju upotrebu, takođe, koristi sve više žena, ali treba imati u vidu da skladištenje jajašca nudi šansu, ali ne daje garanciju.

Za žene posle četrdesete, korišćenje donirane jajne ćelije povećava šanse za materinstvo – te šanse su pet puta veće, nego da koriste sopstvene zamrznute jajne ćelije.

Statistika samo nabraja činjenice, a činjenice pomažu u suočavanju sa posledicama sopstvenih izbora – važno je da znate šta želite i da budete svesne ograničenja, kao i mogućnosti. Danas, kada je zaštita od neželjene trudnoće vrlo efikasna, može se ispostaviti da postizanje željene trudnoće nije tako jednostavno, i da ni izdaleka nije dovoljno prekinuti sa kontracepcijom.

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.