Mladost u četrdesetoj
Lepe su to godine. Četrdesetak, nekoliko godina manje – više, zreli ste definitivno, a još ste mladi. Do ovog doba ste ili postigli stabilnost u braku, ili ste razvedeni i imate još prilike za ljubav i strast, izgradili ste karijeru, ili se ustalili na poslu koji radite i možda razmišljate o novim projektima. Ako imate decu, dovoljno su odrasla da vam ne oduzimaju svaki slobodan momenat, a ako ih nemate, još uvek možete, žene u današnje vreme rađaju prvo dete i u zrelim godinama. Razumete šta znači staviti sebe na prvo mesto i koliko je to važno za duševno i fizičko zdravlje. I uspevate u tome.
Ostvarili ste svoje osnovne težnje i ciljeve, zauzeli svoje mesto u svetu, poznajete sebe, verujete sebi, volite svoj život. Izgledate dobro, izgledate deset godina mlađe, niko vam ne bi dao četrdeset. Ono malo bora se tek iscrtalo (još se nisu urezale), ono malo sedih još uvek i ne zahteva redovno farbanje. Još uvek možete sve – ubacite u petu brzinu i jurite od jutra do večeri, zatim uživate u zasluženom odmoru i opuštanju. Znate svoje prioritete i ne nervirate se ako danas niste stigli sve, jer ste uradili sve ono što je bilo najvažnije. Divno je biti mlad u četrdesetoj.
To je pozitivistička savremena bajka u koju veruju moderne žene – zmajevi. Lična moć, ostvarenost, ispunjenost, iskustvo, mudrost, pozitivna energija, upravljanje svojim životom. Jer, postoji i druga strana mladosti u četrdesetoj.
To je ona mladost koja vam izmiče, a vi ste već potrošili četiri banke. Osećate strahovit pritisak i stalno ste u trci sa vremenom. Dan nije dovoljno dugačak, nemate dovoljno ruku za sve što morate da obavite, raspinjete se na sve strane i od vremena za sebe možda imate pola sata ili sat ujutru, ako ustanete pre ostalih i niko vam se ne ugura u kupatilo. Osećate da živite za druge i da ste sebi na poslednjem mestu i ne možete da smislite kako da promenite tu poziciju. Čitate knjige o samopomoći, idete na kurseve, znate sve o postavljanju granica, oslobađanju od uslovljenosti i sputavajućih i prevaziđenih obrazaca, o svojim modelima zavisnosti, o ulogama koje ste preuzeli da biste zadobili ljubav, pažnju i poštovanje, koji ne mogu da vam nadoknade samoljubav i samopoštovanje, o potrebi da zavolite sebe, bezuslovno.
Pokušavate na sve načine da saznate više o toj osobi koju treba da volite, a na koju ste tako često ljuti, jer ne ume sve da otera do đavola i da radi ono što joj odgovara, koja je bolja u ispunjavanju tuđih želja, nego i u samom pokušaju da smisli šta je to što sama želi. Osećate da imate još samo malo vremena, da jašete na repu mladosti, koji šiba i preti da vas zbaci svakog momenta. Pokušavate da praktikujete pozitivnost, ali život vas udara s leđa – niko vas nije pripremio za ono što se dešava.
A dešava se više stvari odjednom… Odrasla deca se osamostaljuju (odlaze na studije, putuju, odseljavaju se) i sindrom praznog gnezda od fraze postaje osećanje koje vas ranjava. Roditelji se razboljevaju i morate da brinete o njima, jedan roditelj umre, a vi strahujete da drugi neće još dugo poživeti u samoći. Počinjete sa zebnjom da shvatate ponešto o samoći, starosti, nemoći. Osećate da nemate vremena za gubljenje i trpljenje, verujete da još možete pronaći sreću u ljubavi, a isto tako se oseća i vaš partner. Brak puca, a razvod ne donosi oslobađanje koje ste očekivali.
Suočavate se sa sopstvenom samoćom. Sada imate još jedan problem – kako da pronađete kompatibilnog partnera, odnosno, nekog sa kim će vam biti dobro i sa kim ćete želeti da ostanete (ostarite). U međuvremenu, u klimaks se ušunjava i počinje da vas uzdrmava na načine koje uopšte ne prepoznajete. Ne dešava se ništa drastično, samo primećujete da vam se ciklus skratio, da povremeno bude baš obilan, da ste u PMS-u luđi nego obično, da vam telo reaguje drugačije. Ali, još ste u ciklusu, to znači da još možete da se držite mladosti. Samo morate da požurite.
I tako, gonjeni unutrašnjim nemirom, preopterećeni silnim obavezama, nastavljate da jurcate, zabrinuti za sebe i svoje zdravlje. Možda vam „proradi“ štitna žlezda, ili se pojavi neki drugi hormonalni poremećaj, zdravstveni problem. Crna hronika počinje da vam skreće pažnju i shvatate da na kraju mladosti počinje borba za preživljavanje – psihološka, mentalna, emotivna, telesna. I već poznajete neke koji nisu preživeli. Gubici postaju sastavni deo života i potpuno ste zaprepašćeni i sluđeni – zar će život na dalje biti samo preživljavanje i mirenje sa gubicima? Neće. Neće samo, ali hoće, velikim delom. Najpre ćete morati da preživite gubitak mladosti.
Ilustracija: Jovana Pantić
Aleksina Đorđević, stara duša, tragač za istinom, nosilac svetlosti, učenik i učitelj, večiti početnik. Piše ono što živi, uvek u nastojanju da razume sebe, svet, Univerzum, uvek zatečena načinima na koje razumevanje dolazi.
