Imposter syndrome (sindrom prevaranta i varalice) – kako da počnete da verujete u sebe?
Možda ste prepoznali u sebi glas koji vam često govori da ste, u stvari, jedna varalica, prevarantkinja koja ne zaslužuje svoj profesionalni uspeh, položaj ili status. Samo je pitanje dana kada će vas neko “provaliti” i otkriti kako, u stvari, nemate pojma šta radite, niti o čemu uopšte i pričate. Otkriće se to da, u stvari, niste sve ono za šta se predstavljate, a da ste nekim čudom, spletom okolnosti ili običnom slučajnošću, jednostavno uspeli sve da obmanete.
Lično, ovaj glas sam prepoznala još davnih dana u svom životu, a kada sam sa učesnicima svojih edukacija počela da govorim o sindromu varalice, bila sam šokirana koliko mnogo nas (pogotovo žena – pogotovo uspešnih žena!) se suočava sa istim problemom.
Sindrom prevaranta (imposter syndrome) se javlja kod ljudi koji su u stvari veoma uspešni u tome što rade, ali nisu u stanju da prihvate da je taj uspeh dobijen njihovim radom i trudom, već imaju tendenciju da ga pripisuju srećnim okolnostima ili u potpunosti obezvređuju svoj rad (“nije to ništa posebno”). Uglavnom ove osobe teško prihvataju komplimente, imaju utisak kao da ne zaslužuju svoj uspeh i da će ih u nekom trenutku neko “otkriti”.
Termin imposter syndrome predstavili su klinički psiholozi Paulina R. Klans i Suzan A. Imes 1978. godin . Postoje čak i različiti tipovi “prevaranta” kada pričamo o ovom sindromu, a na ovu temu više je pisala autorka i ekspert iz ove oblasti Valerie Young.
Danas delim sa vama nekoliko predloga koje pomažu učesnicima mojih edukacija i meni lično da se lakše nosimo sa svojom “prevarantkinjom” na svakodnevnom nivou:
Osvestite svoju “prevarantkinju”
Iako deluje jednostavno, često je potrebno mnogo vremena da primetite sopstvene misli koje idu u pravcu sumnje i obezvređivanja ličnog uspeha. Počnite sa obraćanjem pažnje na sopstvene misli u situacijama kada, na primer, dobijete kompliment, promociju, priznanje…bilo koju vrstu pohvale koja se odnosi na vaše kompetencije, znanje ili uspeh.
Obratite pažnju na:
Unutrašnji dijalog: Šta kažete sebi? Koje misli vam se javljaju ? Da li su te misli istine o vama? Obratite pažnju na realnost vaših misli i onoga što je možda tendencija vašeg “prevaranta” da u svemu pronađe razlog, smisao da nešto nije dovoljno dobro, vredno, važno… Možda te misli često i prate određena osećanja ili, pak, telesne senzacije? Primetite kada se one javljaju i u kojim tačno situacijama?
Vaše reakcije: Kako se ponašate u ovim situacijama, šta radite? Dajete li zahvalnost za primanje nagrade/komplimenta ili pokazujete svojom reakcijom da je ne zaslužujete – možda kroz humor, umanjivanje značaja ili na neki drugi način?
Ako se pojave osećaji sumnje u sebe, neadekvatnosti ili umanjenja priznanja, posmatrajte kako se to dešava i prepoznajte šta je realnost, a šta vaš sindrom prevaranta.
Razgovor sa unutrašnjim glasom
Često kada se suočim sa mislima sumnje, preispitivanja i umanjivanja sopstvene vrednosti i rada, vodim jednu iskrenu konverzaciju sa mojim unutrašnjim glasom, a sledeća pitanja koja postavim sebi mi pomognu da stišam uticaj ovog glasa:
– Koje su činjenice koje govore o mom uspehu – rezultati, vreme uloženo, postignuća, ostvareni ciljevi?
– Koje činjenice, dokazi govore o tome da nešto nisam dovoljno dobro uradila?
– Šta mi je potrebno da čujem što će biti ohrabrujuće i podržavajuće kad god se suočim sa preispitivanjem svog uspeha?
Šta je potrebno kritikovanom delu mene?
Navikli smo da se obraćamo sebi samima sa rečima kritike, umanjivanja našeg uspeha, osuđivanja, i uglavnom verujemo da je to jedini način da sebe same motivišemo ili pak “podignemo” na noge.
Ovo nije tačno.
Mi možemo sebe same da motivišemo i ohrabrimo i rečima podrške, a ne kritike i samobičevanja. Jedino nam je potrebno vreme da otkrijemo koje su to konkretne, naše lične rečenice osnaživanja. Potrebno je da su te reči duboko autentične, a ne prepisane iz knjiga samopomoći koje mi inače u svojim običnim svakodnevnim razgovorima ne bismo koristili.
Ovo su pojedina pitanja koja vam mogu biti dobar putokaz na putu pronalaženja upravo tih reči podrške, umesto kritike i osude (koja su nam nažalost uglavnom prve na pameti):
– Šta je tom kritikovanom delu mene potrebno u tom trenutku?
– Ko su osobe koje bi mi mogle pomoći u tim trenucima i na koji način?
– Šta bih radije volela da čujem kada pogrešim, umesto te kritike?
– Kako bih se odnosila prema prijatelju u ovoj situaciji?
Svest o tome da se mnogi bore sa sličnim izazovom
Podelite sa drugima svoja iskustva koja se tiču vaše borbe sa sindromom prevaranta! Čitajte o uspešnim i poznatim ljudima koji su se suočavali sa ovom sindromom baš kao i vi (mnogo je prisutniji nego što smo svesni!).
U ovoj priči definitivno niste sami, a kada uvidite da su i drugi preplavljeni osećajem neeadekvatnosti, sumnje i straha od toga da će biti “otkriveni”, a, na primer, u vašim očima su oni uzori uspeha – onda će vam biti lakše i da poverujete u sopstveni uspeh i vrednost.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Vesna Laković van Kempen je sasvim slučajno postala preduzetnica u Mindfulness centru Novi Sad, a kasnije pokrenula i posao sa svojim suprugom u oblasti inovacija online obrazovanja – Bujoo education. Večiti volonter i aktivista, ljubitelj sarkazma, astrologije, filmova. Učesnici njenih edukacija je opisuju kao posvećenu i iskrenu, a bliski ljudi kao duhovitu, empatičnu i borbenu. Sebe opisuje kao nekog ko retko odustaje, obožava spontanost i nesvakidašnje ljude, a nada se da će jednoga dana postati pisac SF romana.