Vežbanje i psiha – zašto je fizička aktivnost bolja od lekova?

Vežbanje se ne odnosi samo na telesnu kondiciju i održavanje fizičkog zdravlja i vitalnosti – naravno, pomaže da budemo pokretljiviji, smanjimo bolove zbog ukočenosti i dugog sedenja, skinemo višak kilograma i bolje izgledamo. Ali mnoge ljude nešto drugo motiviše da ostnu aktivni – oni koji već godinama redovno vežbaju, istrajavaju zato što im to pruža ogromno osećanje blagostanja. Osećaju se energičnije tokom dana, bolje spavaju noću, jasnije razmišljaju, osećaju se opuštenije i imaju pozitivnije mišljenje o sebi i svom životu.

Vežbanje je moćan lek za mnoge uobičajene izazove mentalnog zdravlja i može imati duboko pozitivan uticaj na smanjivanje depresije i anksioznosti, kao i ADHD-a, a takođe ublažava stres, poboljšava pamćenje i podiže opšte raspoloženje. Da biste koristili prednosti vežbanja, izbegli upotrebu lekova i održali svoje mentalno zdravlje, ne morate biti fitnes fanatik – i sasvim skromne količine vežbanja mogu da naprave stvarnu razliku. Bez obzira na godina ili nivo kondicije, možete naučiti da koristite vežbanje kao sredstvo za održavanje mentalne stabilnosti, povećanje nivoa energije i izgleda da više uživate u životu.

Vežbanje i depresija

Istraživanja pokazuju da vežbanje pomaže u lečenju blage do umerene depresije, jednako efikasno kao i antidepresivi, ali bez negativnih efekata. Najpreporučljivije su vežbe snage u teretani, ali i 15 minuta trčanja ili sat vremena hodanja smanjuju rizik od depresivnih epizoda za oko 30 procenata. Redovno vežbanje može držati stanje depresije pod kontrolom i sprečiti da se depresivne epizode ponavljaju. Vežbanje promoviše sve vrste dobrih promena u mozgu, uključujući rast neurona, podsticaj transmitera, lučenje endorfina (hormona sreće), smanjenje upale i stvaranje novih obrazaca aktivnosti (i neuronskih veza), koje promovišu osećaj smirenosti i blagostanja. Konačno, vežba može da posluži i kao distrakcija, omogućavajući vam da nađete malo vremena za sebe i udaljite se od misli i aktivnosti koje hrane depresiju.

Vežbanje i anksioznost

Na isti način na koji deluje u kontroli depresije, vežbanje pomaže da se oslobodite anksioznosti i smanjite stres i napetost. Podiže fizičku i mentalnu energiju i poboljšava blagostanje kroz oslobađanje endorfina.

Dok vežbate možete se fokusirati na sadašnji trenutak i biti svesni kako vam stopala udaraju o tlo, kako vam se disanje ubrazava, kako vam lupa srce. Ako ste u šetnji. osetite vetar na svojoj koži, osetite svoju kožu ispod slojeva odeće – hodanje je meditacija u pokretu i donosi veliki osećaj rasterećenja i povezivanja sa sobom. Doživljaj sebe kao dela prirode, podržava vašu mentalnu stabilnost i zdravlje.

Vežbanje i stres

Kada ste pod stresom, mišići su vam napeti, posebno na licu vratu i u ramenima, zbog čega možete imati bolove u leđima i glavobolje. Možda osećate i stezanje u grudima, uzlupavanje srca i grčenje mišića, a možete imati i probleme sa snom, bol u stomaku, poremećeno varenje, dijareju ili često mokrenje. Briga i nelagodnost zbog ovih fizičkih simptoma, dovode do još većeg stresa i stvaraju petlju između vašeg uma i tela, iz koje se možete osloboditi vežbanjem. Fizička aktivnost (osim oslobađanja endorfina) pomaže da se opuste mišići i izbaci napetost iz tela. Kada se vaše telo oseća bolje, tako se oseća i vaš um.

Pročitajte i ovo: Žensko zdravlje i blagostanje – pitanja kojih svaka žena treba da bude svesna

Vežbanjem kontrolišete ADHD

Redovno vežbanje je jedan od najlakših i najefikasnijih načina za smanjenje simptoma ADHD-a, poboljšanje koncentracije, motivacije, pamćenja i raspoloženja. Fizička aktivnost podiže nivoe dopamina, noradrenalina i serotonina u mozgu, što sve zajedno utiče na pojačanje fokusa i pažnje. Na ovaj način, vežbanje funkcioniše isto kao i lekovi, kao što su stimulansi – metilfenidati (Ritalin) i amfetamini (Adderall), ne izazivajući nikakve negativne efekte.

Odgovor na traume (PTSP)

Dokazi sugerišu da ako se zaista fokusirate na svoje telo i pratite senzacije dok vežbate, možete pomoći svom nervnom sistemu da stvori pozitivan odgovor i prevaziđe stanje imobilizacije koje karakteriše PTSP i druga traumatska stanja. Umesto da dozvolite svom umu da luta, obratite pažnju na sve što osećate u celom telu, čak i u unutrašnjosti tela, dok se vaše telo kreće. Vežbe koje uključuju poprečno kretanje i rad ruku i nogu (hodanje, naročito po pesku), trčanje, plivanje, trening sa tegovima ili ples, mogu biti najbolji izbor za osnaživanje i održavanje mentalne stabilnosti.

Aktivnosti na otvorenom, poput planinarenja, jedrenja, planinskog biciklizma, penjanja po stenama, raftinga i skijanja (spust i trčanje), takođe smanjuju simptome PTSP-a.

Druge prednosti vežbanja za mentalno zdravlje

Ako nemate nikakve poteškoće sa mentalnim zdravljem, redovna fizička aktivnost i dalje može ponuditi dobrodošao podsticaj vašem raspoloženju, izgledu i mentalnom blagostanju. Lučenje endorfina, pomoći će da osećate mentalnu oštrinu za sve zadatke sa kojima se suočavate, a vežbanje stimuliše i rast novih moždanih ćelija i pomaže u sprečavanju opadanja mentalne jasnoće vezane za starenje.

Vežbanje će podići i odžavati vaše samopouzdanje – redovna aktivnost ulaganja u sebe koja postane navika, podstiče vaš osećaj sopstvene vrednosti i čini da se osećate snažnije i moćnije. Osećaćete se bolje u vezi sa svojim izgledom i ispunjavanjem čak i malih ciljeva vežbanja, imaćete osećaj postignuća.

Vežbanje doprinosi regulisanju obrazaca spavanja, daje vam više dnevne energije, jača otpornost organizma na upale i infekcije, ali isto tako osnažuje i vašu sposobnost da se suočavate sa mentalnim i emocionalnim izazovima u životu.

Da biste osetili prednosti vežbanja za svoje zdravlje i mentalnu stabilnost, ne morate provoditi sate u teretani, niti naporno vežbati i preznojavati se – dovoljno je 30 minuta umerenog vežbanja pet puta nedeljno, ili tri desetominutne serije, ako vam je tako lakše. Umereno vežbanje donosi najveće dobrobiti za većinu ljudi, a umereno znači da vam se disanje ubrzalo, ali niste ostali bez daha – ako šetate sa nekim trebalo bi da možete da ćaskate (ali ne bi vam bilo jednostavno da pevate). Telo vam je toplije dok se krećete, ali niste pregrejani ili preznojeni.

Ako ne stižete da vežbate tokom radne nedelje, postanite vikend-ratnik – istraživanja pokazuju da ljudi koji svoje rutine vežbanja sabiju u jednu ili dve sesije tokom vikenda, imaju skoro isto toliko zdravstvene koristi, kao i oni koji češće vežbaju.

Pročitajte i ovo: Išijas – šta su uzroci i kako se leči

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.