Da li gledanje televizije utiče na vaš nivo sreće i zadovoljstva?
Kada se postavi pitanje da li gledanje televizije utiče na nas, najverovatniji odgovor je DA. Televizija je deo naše svakodnevice i možda i ne primećujemo u kojoj meri oblikuje naša uverenja i perspektivu.
Gledanje televizije nas može zabaviti, informisati, pa čak i inspirisati, a ponekad može smanjiti osećanje usamljenosti – stari ljudi često drže uključen televizor ne zato što prate neki program, već da bi čuli ljudske glasove i da bi imali osećaj da im neko pravi društvo.
Ali, aktivno gledanje televizijskih programa može imati negativan uticaj na našu sreću i zadovoljstvo, zato što možemo stvoriti nerealne standarde za sreću. Gledanje televizije može iskriviti našu percepciju o tome šta znači biti srećan i zadovoljan, pod uticajem stalnog prikaza idealizovanih života i potrage za materijalističkim zadovoljstvima.
Korisno je prepoznati ovaj uticaj, da biste mogli da mu se oduprete i okrente težnji da pronađete zadovoljstvo u životu koji vodite i da više cenite ono što imate, nego da se upoređujete sa nerealnim standardima koji se na mnogo načina promovišu u različitim televizijskim sadržajima.
Pozitivni aspekti gledanja televizije
Gledanje televizije nudi mnoge prednosti – od nastanka do danas, ona je i dalje „prozor u svet“ čiju važnost pojava i svakodnevna upotreba Interneta nije umanjila. Različiti sadržaji koji se u obilju nude na različitim kanalima – putopisne emisije, debate, intervjui, kulturni i zabavni sadržaji, kvizovi, filmovi, dokumentarni program – mogu doprineti podsticanju razumevanja i tolerancije za raznolikost sveta u kome živimo, što na kraju dovodi do harmoničnijeg društva. Televizija je takođe i platforma za obrazovne sadržaje, koja pomaže ljudima svih uzrasta da prošire svoje znanje, dobiju nove informacije i prošire pogled na svet. Od dečijih obrazovnih programa do informativnih dokumentarnih filmova, koji istražuju složene teme, televizija ima potencijal da sve svoje gledaoce obrazuje i inspiriše. Odgovornim korišćenjem ovog moćnog medija, mogu se podstaći pozitivne promene u društvu.
Prikaz sreće na televiziji
Gledanje televizije je od početka shvaćeno kao izvor zabave, popunjavanja vremena i bekstva od svakodnevice – uživanje u dobroj emisiji, filmu, ili nekom drugom sadržaju, možete vas toliko zaokupiti da potpuno zaboravite na vreme i na sebe i svoje probleme. Većina programa prikazuje različite emocije, uključujući i sreću, što omogućava gledaocima da, uživljavajući se u sadržaj i sami dožive radost i pozitivnost.
Serije, rijaliti programi, drame i razgovori o zanimljivim temama imaju moć da podignu i inspirišu publiku. Oni prikazuju likove i priče sa kojima saosećamo, sa kojima se možemo identifikovati, koji nam izazivaju poverenje kroz osećaj da se baš nama obraćaju i mogu nam izazvati prijatna osećanja i podsetiti nas na lepotu života i veštinu negovanja malih životnih radosti.
Gledanje televizije i prihvatanje nerealnih standarda
U savremenom svetu postoji veliki pritisak da se prihvate i ispunjavaju nerealni standardi, u različitim životnim aspektima. Težnja za savršenim telom, pritisak da se postigne izvanredan uspeh, potreba za održavanjem besprekorne slike o sebi, mogu uticati na naše ponašanje i „infiltrirati“ se u naše mentalne programe, a da to i ne primetimo. Međutim, ono što primećujemo je nezadovoljstvo sobom i svojim životnim postignućima – nismo ni dovoljno lepi i doterani, ni uspešni, ni društveno aktivni, kao sva ta lica koja viđamo na televiziji i koja prihvatamo kao arbitre i figure na koje se ugledamo.
Gledanje televizije nas može uveriti da su sve doterane i blistave žene srednjih godina, koje se pojavljuju kao učesnice raznih emisija srećnije od nas – jer tako izgledaju. One blistaju, govore o svom radu, porodici, o tome koliko toga imaju i kako su sve to uspele da postignu i postavljaju standarde koji ne prizanju ništa manje od uspeha i ostvarenja na svim životnim planovima. Ugledajući se na njih, možete se osećati manje vredno, jer i pored sveg vežbanja i dijeta nemate takva tela i koliko god da se negujete, koža i kosa vam ne blistaju kao njihove i koliko god da se doterate, ne postižete tu glamuroznost, koja njih obavija kao neka nevidljiva aura.
Pročitajte i ovo: Avgust je pravo vreme za klasike književnosti i istorijske spektakle
Ne možete da ih zamislite kako ujutru bauljaju po kući u dronjavoj pidžami, natečene u licu i mrzovoljne, dok ne popiju svoju kafu i kako ne stižu da se našminkaju i izlaze iz kuće ne primetivši fleku na košulji, jer su žurile da deci spreme doručak i da obave još hiljadu poslova, pre nego što krenu na posao. One deluju kao da imaju sve vreme ovog sveta za sebe, a vi se osećate jadno i krivo zato što vi nemate, ne pomišljajući da je to možda samo predstavljanje sjajnog i svetlog dela, bez iznošenja tamne strane života, koju niko i ne želi da vidi. Teško je održati uverenje da je u redu imati mane i slabosti i ne ispunjavati glamurozne standarde, kada vam to niko ne govori, a i ako govori, svojom pojavom i načinom na koji se predstavlja ne podržava ono što govori. Ali, kada biste se vi sutra pojavili na televiziji, našminkani, obučeni u odeću brenda koji se reklamira u toj emisiji, namešteni i osvetljeni za snimanje, šta mislite, kako bi vas drugi videli i doživeli?
Poznavanje i prihvatanje svog pravog JA jedni je način da budemo autentične osobe od integriteta, a gledanje televizije može sabotirati našu individualnost, mentalno blagostanje i osećaj sreće, zahvaljujući tome što smo već upili i prihvatili neralne standarde, ne dovodeći ih u pitanje.
Sreća i gledanje televizije
Tokom pandemije bili smo izlovani u svojim domovima, što je dovelo do značajnog porasta upotrebe društvenih medija – gledanje televizije se povećalo, kao i aktivnosti na društvenim mrežama. Istraživanja veze između upotrebe medija i subjektivne sreće i psihološkog blagostanja otkrila su da je porast gledanja televizije i korišćenja društvenih mreža tokom pandemije bio direktno povezan sa nižim nivoom sreće. Ispitanici koji su prijavili veće lično blagostanje, provodili su manje vremena gledajući TV i koristeći društvene mreže.
U tom kontekstu, izolacija je samo pomogla da prisustvo ili odsustvo sreće i zadovoljstva svojim životom bude primetnije i pokaže da imamo razloga da zastanemo i preispitamo svoja uverenja, očekivanja i standarde.
Šta je za vas sreća
Sreća je subjektivan doživljaj koji se razlikuje od osobe do osobe – nemojte se plašiti da izazovete i redefinišete sopstvene standarde sreće, da biste živeli ispunjenijim životom. Jedan od načina da to uradite je da razmislite o tome šta vam zaista donosi zadovoljstvo i radost, u čemu najviše uživate. I to verovatno nisu materijalne stvari, niti bilo šta povezano sa standardima koje nastojite da ispunite. To su verovatno trenuci povezanosti, ličnog rasta i brige o sebi. Dovodeći u pitanje konvencionalne standarde sreće, možete otkriti nove izvore radosti i ustanoviti sopstvene standarde zasnovane na vašim jedinstvenim vrednostima i težnjama.
Prihvatanje ovakovog načina razmišljanja, omogućava vam da živite autentičnije i pronađete istinsku sreću i ispunjenost pod svojim uslovima. Društvene mreže iskoristite za promovisanje realne sreće i realne slike o sebi, kako biste osnažili druge, a gledanje televizije svedite na zabavne sadržaje. Mnogi osvešćeni ljudi su u poslednjih desetak godina primenili jednostavno rešenje – ne poseduju televizore i ne prate nikakve televizijske programe i ograničavaju vreme koje provode na Internetu, u nastojanju da se zaštite od uticaja društvenih medija koliko god mogu.
Naravno, ne morate praviti radikalne poteze (opet po ugledu na nekog drugog) – već treba da pronađete sreću po svojoj meri, umesto da stalno jurite za njenom idealizovanom verzijom, koja vam uvek izmiče.
Pročitajte i ovo: Kako da pronađete sreću kroz prihvatanje tuge
Naslovna fotografija: pexels.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.