Kako praktikovati nasumična dela ljubaznosti

Da li radite nešto za druge – poznate i nepoznate, članove porodice, bliske prijatelje, kolege, komšije, poznanike – tek onako, bez ikakvog naročitog razloga ili povoda? To su dela ljubaznosti koja nisu vođena željom da ostavite utisak ili da vratite uslugu, koja obično činimo spontano ili jer želimo nekog da obradujemo.

Dela ljubaznosti oplemenjuju naš život i život svih oko nas, donose dobru energiju, razmenu osmeha, topline i osećanja zahvalnosti. I nije obavezno da budu spontana i impulsivna. Dobrotu i ljubaznost možemo kultivisati i praktikovati sa svesnom namerom da popravimo raspoloženje, sebi i drugima.

U zapadnom svetu, ljubaznost je jedna od najcenjenijih snaga karaktera – svi vole ljubazne i srdačne ljude, govore i misle pozitivno o njima i rado ih primaju u svako društvo. Dela ljubaznosti mogu pomoći da uspostavimo i osnažimo socijalne veze i održavamo dobre odnose sa svima oko sebe.

Istraživanja su pokazala da dela ljubaznosti podstiču ne samo dobrobit drugih, već i naše sopstveno blagostanje – kada trošimo više novca na druge, generalno smo srećniji, a kada ulažemo svoj rad, vreme i pažnju, generalno smo zdraviji.

Evolucioni psiholozi veruju da nas ljubaznost čini srećnima jer nam pomaže da preživimo i napredujemo, što može biti posebno tačno kad pomažemo porodici, prijateljima, članovima zajednice i partnerima.

Ljubaznost pomaže da izgradimo i održimo zdrave odnose sa drugima, ali nasumična dela ljubaznosti se definišu kao ljubazni postupci prema nekome koga ne poznajemo, želeći da pomognemo ili pozitivno utičemo.

Šta nas navodi da praktikujemo nasumična dela ljubaznosti

Istraživači sugerišu da je veća verovatnoća da će neki ljudi praktikovati nasumična dela ljubaznosti od drugih, na šta utiču faktori kao što su, pre svega, vaspitanje, odnosno, odrastanje u porodici u kojoj je ljubaznost i velikodušnost bila visoko vrednovana i redovno praktikovana. U našem društvu postoji izraz „kućno vaspitanje“ koji se u pozitivnom kontekstu odnosi baš na to – na nivo nečije ljubaznosti, poštovanja koje pokazuje prema drugima i kulturnog ponašanja u svim situacijama. Takođe, ako je naša ljubaznost primećena i pohvaljena, veće su šanse da ćemo se bez razmišljanja upuštati u dela ljubaznosti. Uticaj okoline je isto važan – ako drugi oko nas pokazuju ljubaznost i poštovanje i mi ćemo nastojati da se tako ponašamo (da ih oponašamo).

Haljina: XYZ Elisabetta Franchi, Naočare: P…S… Fashion, Torba: Cortefiel

Pročitajte i ovo: Prednosti ljubaznosti (i mane preterane finoće)

Primeri nasumičnih dela ljubaznosti

Mnogi žele da isprobaju nasumična dela ljubaznosti, ali nisu sigurni šta se „računa“ i šta treba da rade. Međutim, kada uporedite svoja ponašanja i interakcije sa našom listom, sigurno ćete naći da nešto od toga već činite, bez razmišljanja i bez ikakve posebne namere.

Činom ljubaznosti smatra se davanje komplimenata, davanje poklona, obraćanje lepim rečima, iskazivanje zahvalnosti, činjenje usluga drugima, izražavanje poštovanja, uočavanje dobrih stvari koje neko radi, odvajanje vremena i pažnje za druge…

Da li deca mogu praktikovati ljubaznost

U novije vreme se kroz razne društvene i školske projekte radi na tome da se deca uključe u prosocijalna dela, popun nasumičnih činova ljubaznosti. Pošto se u detinjstvu sve lakše uči (ili se prosto upija iz uticaja drugih), i te kako ima smisla podsticati decu na činove ljubaznosti i to se ne razlikuje mnogo u odnosu na ono što odrasli čine. Dečja perspektiva ljubaznosti je prema definiciji „čin emocionalne ili fizičke podrške, koji pomaže u izgradnji ili održavanju odnosa sa drugima“. Konkretno, to znači da možemo podstaći decu da u vrtiću i školi dele igračke, bojice i drugi pribor, da doniraju svoje igračke i druge stvari za humanitarne pakete, koji preko raznih mreža i udruženja dospevaju do dece u stanju socijalne potrebe, da nekome poklone nalepnicu, gumicu, cvet, da se zahvale drugovima i nastavnicima kada im pomognu u nekom zadatku, kažu prijateljima šta im se sviđa kod njih, ponude pomoć roditeljima u kućnim poslovima, ponesu za užinu dodatne grickalice i sendviče za decu koja ih nemaju.

Deca se mogu ohrabriti da razviju socijalnu svesnost i da se senzibilišu na osećanja drugih, čak i ako im nedostaje pozitivno “kućno vaspitanje” i ako iz porodice nosie skučen model ponašanja i interakcija. Mogu naučiti da vode računa o okolini, da otpatke bacaju isključivo u kante i kontejnere i da pokupe i bace na određeno mesto otpad koji se razleteo ili je neko drugi nesavesno bacio. Mogu se uputiti na staranje o kućnim ljubimcima, kao i na širenje perspektive i usvajanje ponašanja prema drugima sa pažnjom i poštovanjem. Kada činimo da se drugi osećaju onako kako mi želimo da se osećamo (poštovano, vredno, uvaženo, voljeno), počinjemo i sami da se tako osećamo.

Ljubaznost je način da povećate svoje blagostanje, koji ima izuzetno povoljan uticaj na druge. Ako želite da unesete više dobre enrgije, nesebičnosi i otvorenosti u svoj život, češće praktikujte – i podstičite svoju da praktikuju nasumična dela ljubaznosti, prema svima oko sebe. Ne razmišljajte o materijalnom aspektu – možda mislite da nemate šta da date i podelite sa drugima, ali pažnja, ohrabrujući osmeh, reči podrške češće su potrebni (i nedostaju) više od svega ostalog. Uvek možete uložiti i dati deo sebe, svoju emocionalnu energiju, snagu svog prisustva i smirenosti i kroz davanje te vrste osetiti svoju vrednost i vrednost deljenja tog iskustva sa drugima.

Pročitajte i ovo: Težnja ka dobroti – kako da budete bolja osoba

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.