Kako da prepoznate i izbegnete sindrom roditelja po difoltu

Difolt roditeljstvo je kada jedan roditelj postane podrazumevani roditelj, a drugi rezervni roditelj, kome se deca obraćaju kad “roditelj po difoltu” nije prisutan i dostupan.

Nesrećan proizvod ove dinamike roditeljskih uloga je obično to da roditelj po difoltu postane ogorčen na rezervnog roditelja, kome pozicija omogućava da se „ne meša“ previše u roditeljska posla, da prepusti sve podrazumevanom roditelju i da ne nosi veliku (ili nikakvu) odgovornost. Ako vam ovaj scenario zvuči poznato, verovatno ste odrasli obraćajući se za sve svoje probleme jednom roditelju (verovatno majci) i vrlo je verovatno da ste i vi roditelj po difoltu i da ste možda već na ivici ogorčenja, pa čak i prezira, jer se osećate preopterećeno.

Šta sve radi roditelj po difoltu

Roditelj po difoltu je zapravo glavni i odgovorni – on obavlja najveći deo svakodnevnog roditeljskog posla. Podrazumevani roditelj je aktivan od jutra do večeri – sprema doručak, ručak, večeru (i pakuje užine), odvozi i dovozi, pomaže u domaćim zadacima, stara se da oprema za fizičko bude oprana i spremna na vreme i zna raspored časova i svih ostalih obaveza dece napamet. On vodi decu kod lekara i zubara, dežura kraj njih kad su bolesni, teši ih kad su tužni i čua tajne koje mu deca poveravaju.

Rezervni roditelj se uključuje kada roditelj po difoltu nije tu, kada negde otputuje ili je bolestan ili mu treba prazna kuća, jer obavlja veliko spremanje. Tada rezervni roditelj vodi decu u park, na utakmicu, na hamburgere i deca obožavaju da provode vreme sa njim, jer je on opušten i razigran. Rezervni roditelj je često omiljeni lik, zbog čega roditelj po difoltu oseća još veće ogorčenje i nepravdu.

Lako je videti kako i zašto se ove uloge razvijaju – raspodela poslova i tradicionalne rodne uloge su polazna tačka, koja se prihvata kao neminovna. Kao da bi se ovakva situacija razvila bez obzira na sve.

Ponekad roditelji to prihvataju kao neminovnu životnu činjenicu i veruju da samo treba da prepoznaju svoju ulogu i prihvate situaciju. Međutim, nije istina da jedan roditelj mora da bude glavni, a drugi sporedan lik i da se poslovi i odgovornost ne mogu ravnomerno raspodeliti. Nijedan roditelj ne mora biti zaključan u jednoj ili drugoj ulozi.

Pročitajte i ovo: Terapija igrom – 5 principa koje svaki roditelj treba da zna

Kako da ne postanete roditelj po difoltu ili rezervni roditelj

Svesnost

Ako porodična finansijska situacija nalaže da jedan roditelj radi puno radno vreme, a drugi ostaje kod kuće i obavlja većinu obaveza oko dece, jednostavno prepoznavanje ove činjenice i razgovor o njoj, pomoći će da se izbegne prebacivanje, ogorčenje i udaljavanje među bračnim partnerima. Oba roditelja moraju biti svesna da svako daje svoj doprinos i radi za porodicu. Roditelj koji zarađuje bavi se finansijskom stranom jednačine i obavlja jednako važan posao, kao i roditelj koji brine o deci. Bez jedne ili druge uloge, deca bi ostala bez osnovnih stvari – neophodna je i jedna i druga vrsta brige i nijedna nije važnija ili manje važna.

Poštovanje

Da bi postojalo zdravo roditeljstvo i dinamika odnosa, ključno je da oba roditelja prepoznaju i vrednuju doprinose onog drugog. I svako treba da drugome da do znanja da vidi njegove napore i da je zahvalan zbog njih. Jednostavno uvažavanje i zahvalnost čine čuda! Dodajte i male gestove ljubavi i pažnje, koji mnogo mogu pomoći u sprečavanju upadanja u zamku dinamike rezervnog i roditelja po difoltu

Timski rad

Važno je pristupiti roditeljstvu kao tim, od samog početka. Zamka dinamike rezervnog i roditelja po difoltu obično počinje menjanjem pelena i noćnim hranjenjem – odatle sve počinje. To je težak period za roditelje, pun pomešanih i snažnih osećanja, opterećen strahom da roditelji nešto ne rade kako treba i da mogu naškoditi detetu. Uz to idu umor, neispavanost i gubljenje osećanja sebe, što najčešće pogađa majke, koje mogu osećati da su sasvim izgubile sebe i da su potpuno podređene bebinim potrebama. Najčešće je majka roditelj po difoltu, jer je neprekidno dežurna i količina pelena koje je promenila i noćnih intervencija mogu joj stvoriti osećanje da joj suprug nešto duguje, što na kraju dovodi do ogorčenja. Da bi se ovo izbeglo, novi roditelji treba da zauzmu timski pristup od samog rođenja deteta. A ako su propustili da se tako organizuju sa prvim detetom, mogu razviti bolju strategiju sa sledećim.

Rezervni i roditelj po difoltu – zamena uloga

Da biste izbegli da uloge postanu obrazac, potrebno je da ih povremeno zamenite. Ako jedan roditelj najčešće kuva, pere sudove, prostire veš, riba, usisava, drugi treba s vremena na vreme da preuzme svaki od tih poslova. Ako uvek jedan roditelj pomaže oko domaćeg, drugi može da uskoči povremeno – menjajte uloge ne zato što situacija nalaže, pa rezervni roditelj mora da preuzme, jer je roditelj po difoltu bolestan ili odsutan, već zato što ste tako rešili, što ste se dogovorili i možda napravili okvirni raspored. Bez neke vrste podele rada, porodica ne može da funkcioniše. Roditeljske uloge su stvarne i nema ničeg lošeg u tome da jedan roditelj obavlja većinu brige o deci, dok drugi drži sve ostalo – sve dok niko nije ogorčen, ljut ili oseća da nije cenjen i ne dobija zasluženu zahvalnost.

Pročitajte i ovo: Slepi uglovi roditeljstva – narušavanje dečjeg samopouzdanja

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.