Nutricionistička psihijatrija – holistički pristup mentalnom zdravlju
Razumevanje mentalnog zdravlja se razvija i napreduje i sada smo negde na raskrsnici kombinovanja tradicionalnih terapeutskih modaliteta sa inovativnim intervencijama. Medicina se bar u ovoj grani kreće ka holističkom pristupu, a nutricionistička psihijatrija se pojavila kao vodeća u ovoj oblasti, istražujući povezanost ishrane i mentalnog zdravlja.
Šta je nutricionistička psihijatrija
Odnos između onoga što jedemo i kako se osećamo, odavno skreće pažnju lekara i nutricionistička psihijatrija se dublje bavi ovim pitanjem, istražujući uticaj ishrane na mentalno zdravlje.
Pošto se naš gastrointestinalni sistem često naziva „drugim mozgom“, poznata je veza između makrobioma creva koji pomaže varenju i nervnog sistema. Nutritivna neravnoteža i nedostaci u ishrani, mogu poremetiti komunikacionu mrežu između creva i mozga, što dovodi do simptoma koji se povezuju sa poremećajima raspoloženja.
Na primer, nedostatak esencijalnih masnih kiselina može uticati na funkciju neurotransmitera, potencijalno se manifestujući kao depresija ili anksioznost. Istraživanja sugerišu da uzimanje suplemenata ili konzumiranje više hrane bogate masnim kiselinama može doprineti smanjenju simptoma depresije.
Hranljive materije, kao što su aminokiseline, vitamini i minerali, od vitalnog su značaja za sintezu i funkcionisanje različitih neurotransmitera, takođe poznatih i kao hemijski prenosici informacija do mozga.
Serotonin je, na primer, neurotransmiter koji se povezuje sa osećanjem sreće i blagostanja i prvenstveno se sintetiše iz aminokiseline triptofana. Ova aminokiselina se može naći u namirnicama kao što su ćuretina, jaja i sir. Ishrana sa malo triptofana može ometati proizvodnju serotonina, utičući na raspoloženje i emocionalnu regulaciju.
Sve više dokaza sugeriše da hronične upale mogu imati značajnu ulogu u raznim poremećajima mentalnog zdravlja. Loša ishrana, puna prerađene hrane i šećera, može pogoršati upalu. Nasuprot tome, antiinflamatorna hrana poput bobičastog voća, masne ribe i lisnatog zelenog povrća, potencijalno može ublažiti simptome raznih mentalnih problema. Nutricionistička psihijatrija dobija sve više priznanja, kao korisna strategija lečenja mentalnih poremećaja i održavanja mentalnog zdravlja. Iako je potrebno uraditi još istraživanja, trenutni dokazi ohrabruju – nema sumnje da ono što jedemo utiče na to kako se osećamo.
Pročitajte i ovo: Superhrana za zdravlje srca, prevenciju kancera i održavanje vitkosti
Kako funkcioniše nutricionistička psihijatrija
Prehrambena industrija je veoma različita od one pre sto godina – evidentan je porast gojaznosti i prekomerne težine, kao i dijabetesa, srčanih i drugih oboljenja, koja imaju veze sa načinom ishrane.
Nutricionistička psihijatrija se fokusira na to kako hrana koju unosimo utiče na naše mentalno zdravlje i pomaže da naučimo kako da koristimo hranu kao sredstvo za poboljšanje svog mentalnog zdravlja, istražujući odnos između navika u ishrani i mentalnog stanja. Osnova počiva na pretpostavci da hrana koju konzumiramo direktno utiče na zdravlje i funkciju mozga.
Od proteina koje unosimo i koji postaju gradivni blokovi za neurotransmitere, do masti koje čine veliki deo strukture našeg mozga, svaki izbor hrane ima potencijalne implikacije.
Nutricionistička psihijatrija nas upućuje kako da izaberemo hranu koja podržava mikrobiom creva i kako naši izbori hrane utiču na raspoloženje, kao i na strukturu mozga i regulaciju osećanja. Postoji stav da je nutricionistička psihijatrija budućnost tretmana mentalnog zdravlja.
Na mnogo načina, drevne civilizacije su imale to saznanje. Antički lekar Hipokrit rekao je da sve bolesti počinju u crevima, a poremećaji mentalnog zdravlja nisu izuzetak.
Iako je tek u začetku, nutricionistička psihijatrija radi na preoblikovanju našeg razumevanja brige o mentalnom zdravlju, naglašavajući važnost holističkog pristupa i duboke interakcije između ishrane i uma.
Ukrštanje ishrane i mentalnog zdravlja
Iako ishrana nije krajnji tretman za mentalne poremećaje, njena uloga se ne može zanemariti. Uravnotežena ishrana podržava naše mentalno blagostanje i druge strategije lečenja (kao što su lekovi, psihoterapija, fizička aktivnost), a kako razumevanje nutricionističke psihijatrije raste, to utire put holističkom pristupu očuvanju mentalnog zdravlja. Sve više se um i telo posmatraju zajedno, a ne kao odvojeni i nezavisni sistemi organizma.
U tom smislu, uravnotežena ishrana deluje i preventivno i terapijski, utičući na na mentalno stanje, raspoloženje i kognitivne funkcije. Hrana koja podstiče mentalno zdravlje nije ona koja donosi trenutnu utehu i ispunjenje, stvarajući navalu serotonina i potencijalno remeteći varenje i pretvaranje hrane u materije potrebne našem mozgu. Zato je neophodno da vodite računa da u svakom obroku unosite dovoljno hranljivih materija, kao što su vitamini (naročito vitamin B), omega-3 masne kiseline, folne kiseline, cinka i magnezijuma, koji su posebno važni za zdravlje mozga.
Uvažite sve one liste namirnica koje podržavaju zdravlje mozga i gledajte da na vašem dnevnom meniju bude više svežeg povrća i voća, ribe i morskih plodova, nego prerađene hrane. Sva ona hrana koja se preporučuje kao zdrava, lako svarljiva i bogata hranljivim sastojcima, dobra je za ceo organizam, uključujući i mozak. Kada osvestite potrebu da i svoj mozak smatrate organom o kome treba adekvatno brinuti, biće vam lako i logično da svoje telo i svoj um posmatrate na holistički način, kao međuzavisnu celinu. Vašem zdravom duhu potrebna je stabilna osnova zdravog tela i obrnuto – ako vaše telo pati, podleže upalama i nema adekvatnu ishranu, posledice se odražavaju i na vaš duh, na vašu psihu, osećanja i raspoloženje.
Osim zdravih obroka, potrebno je da oni budu redovni, zato ih nemojte preskakati – vodite se onom poznatom preporukom, jedite manje porcije podeljene u tri glavna obroka i dve užine, kako bi se vaše telo i vaš mozak ravnomerno napajali hranljivim sastojcima.
Nedostaci u ishrani mogu se odraziti na vaše fizičko i psihičko blagostanje i podržati nastanak hroničnih mentalnih problema. Zato će zdrava, uravnotežena ishrana puna voća i povrća, mahunarki, celih zrna žitarica, jaja, ribe, orašastih plodova i bobičastog voća, uticazi pozitivno na vaše mentalno zdravlje, kao i na vaše ukupno zdravlje i blagostanje.
Pročitajte i ovo: Šta vam telo saopštava kad osećate žudnju za određenom hranom
Naslovna fotografija: pexels.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
