Praktični načini da održite ravnotežu u partnerskom odnosu

Ravnoteža u partnerskom odnosu je ključna, bilo da je u pitanju praktičan ili emocionalni posao – mnogi su se brakovi i veze prekinuli, jer su se u njima žene osećale kao da sve rade i kao da se one jedine trude i ulažu.

Na početku veze, žene lako i voljno upadaju u zamku koju nam sopstvena priroda postavlja – mi smo negujuće, brinemo, dobro se osećamo kad činimo da se partner dobro oseća. Kad dođu deca, svoju brigu premeštamo na njih, zapostavljajući partnera, dok istovremeno doživljavamo sve veće opterećenje preuzimajući obaveze oko dece. Ravnoteža u partnerskom odnosu ne samo da je narušena, nego verovatno nikada nije ni uspostavljena – i to je šablon, koji nasleđujemo i ponavljamo generacijama.

Preopterećene brojnim obavezama, propuštamo da vidimo znake neravnoteže, ili ih vidimo, ali smo već toliko ljute i ogorčene da ne znamo kako da popravimo štetu i uravnotežimo odnos.

Ako niste sigurni da li prepoznajete sebe u ovom šablonu, obratite pažnju na znake neravnoteže – ako u kući radite sve poslove, ako postoji finansijska neravnoteža, ako jedan partner donosi sve odluke, ako se osećate nesigurno i neispunjeno u odnosu, žrtvujete svoje želje, uvek prvi inicirate pomirenje, ako je uvek jedan partner prozvan da opravdava svoje ponašanje, ili da se izvinjava – neravnoteža u partnerskom odnosu postoji i iscrpljuje – fizički i psihički.

Ravnoteža u partnerskom odnosu – kako da je postignete

Otvorena i iskrena komunikacija

Ponekad očekujemo da naši partneri znaju šta želimo i šta mislimo, iako to nismo jasno izneli i saopštili. Čak se i naljutimo ako ne znaju, jer verujemo da smo zaslužile posebnu pažnju i očekujemo da i oni tako rezonuju i da primete da treba da nas „nagrade“.

Put do razočaranja popločan je nerealnim očekivanjima – i kad se dobro poznajete, to nije garancija da ćete međusobno čitati misli i biti maksimalno senzitivni na međusobne potrebe. Veća je verovatnoća da ćete jedno drugo uzimati zdravo za gotovo i da će nastati prekid u komunikaciji i izražavanju pažnje i poštovanja.

Zato je neophodno da redovno razgovarate sa partnerom o svojim mislima, osećanjima, brigama, željama i potrebama, da se ne bi nagomilavale i dovele do nezadovoljstva i negodovanja.

Ako želite da partner preuzme više obaveza, recite mu da ste preopterećeni i šta konkretno želite da on preuzme na sebe, kako bi vas rasteretio. Izbegnite traženje pomoći, jer partner ne treba vama da pomaže u kućnim poslovima i drugim obavezama oko kuće i dece, već da bude aktivno i ravnopravno uključen.

Takođe, kad partner izražava svoje brige, nezadovoljstvo i frustracije, slušajte ga sa punom pažnjom i potvrdite njegova osećanja. Isključite režim odbrane i zaista pokušajte da vidite stvari iz njegove perspektive.

Poštovanje i priznanje

U toku godina, postaje nam udobno u partnerskom odnosu, a to u mnogim slučajevima znači da međusobno poštovanje bledi i nestaje. A kad se poštovanje gubi, partneri se osećaju necenjeno i udaljavaju se.

Priznajte napore partnera, čak i ako mislite da oni nisu dovoljni i da bi trebalo više da se trudi. To priznanje će ga mnogo bolje podstaći da se više trudi, nego kritika i primedbe. Takođe, nastojte da poštujete razlike u mišljenjima i stavovima, bez traženja ko je u pravu, a ko nije.

Pročitajate i ovo: Tajna uspešne komunikacije: 5 koraka ka boljem razumevanju i uspehu

Jasna podela zadataka

U pojedinim slučajevima, partner ne izvršava svoje zadatke ili ih izvršava delimično, jer misli da to neko drugi obavlja, ili uopšte ne misli, već samo radi ono što mu je precizno naznačeno, izbegavajući ono što nije. Na primer, ako je iznošenje smeća njegov posao, on može čekati da se kese „pojave“ ispred vrata, kako bi ih izneo. Ako mu ne objasnite da iznošenje smeća uključuje i pražnjenje kante i postavljanje nove kese u nju, kao i vođenje računa da kese nabavi, pre nego što ostanete bez njih, već mu prebacujete što to nije uradio ili ste sarkastični („ne znam kako to da se kanta nije sama ispraznila i kesa zavezala i iznela ispred vrata“), on će početi da se brani ili uzvratiti sarkazmom i svađa je na pomolu. Bićete dodatno iznervirani, verujući da se svađate oko gluposti (oko smeća), ali u ovom slučaju, zapravo se svađate zbog nejasne podele zadataka.

Nemojte prevrtati očima i pitati partnera „da li treba da ti nacrtam?!“ već udahnite duboko i „nacrtajte“ mu, smireno i detaljno. U ispunjavanju „naredbi“ muški mozak isključuje samostalno i kreativno razmišljanje – on „postupa po naređenju“, a ako naređenja nisu jasna, nije do njega. I svaki vojni sud bi to verovatno uvažio. Oni čak imaju i čitavu filozofiju zasnovanu na bukvalnosti i nekreativnosti u ispunjavanju zadataka, koju ne priznaju javno, ali je dele međusobno. I ako to sada zvuči seksistički, ili kao podela na „nas“ i „njih“ i priča o različitosti muškog i ženskog mozga, nadiđite tu površnu podelu i pogledajte stvari dublje, evoluciono i u odnosu na mušku i žensku prirodu i uvažite te razlike, koje su evidentne u svakodnevnom životu, šta god rodna ravnopravnost propagirala.

Dakle, muškarci su skloni da jedni drugima dele savete kao što je ovaj: „Kad te žena pošalje na pijacu ili u prodavnicu, skoči i poslušaj, nemoj da se buniš. Na pijaci kupi najgore i najsitnije namirnice, u prodavnici uzmi pogrešne. Ako ti nešto prebacuje i žali se, kaži da je to ono što si uspeo da nađeš i pravi se lud. Vrlo brzo će prestati da te šalje u nabavku.“

Čak i ako nije pokupio taj „mudar“ savet od svog oca, prijatelja ili kolege, vaš partner možda razmišlja na sličan način, sabotirajući vaše težnje da uspostavite ravnotežu, odnosno, da ga navedete da pošteno obavlja zadatke koje mrzi. Imajući to u vidu, budite taktični (čak i ako to znači manipulativni) i silno ga hvalite zbog svake sitnice koju obavi i nagradite ga, da se oseća kao zaštitnik bez koga ne znate šta biste. I da, to zvuči kao savet sa bakine „kuvarice“, a naše bake se nisu borile za jednakost, ali su postizale svoje ciljeve na ženski način. I mi bi trebalo da negujemo svoje nasleđe i naučimo da budemo malo mudrije i da se više oslanjamo na svoju žensku prirodu, nego na proklamovanu ravnopravnost. Ravnoteža u partnerskim odnosima ne znači da obavezno delimo sve poslove, već da uključimo partnera tako da to neguje njegovo samopouzdanje, tamo gde bi on radije bio isključen i zaobišao zadatke na svaki način.

Razgovarajte o ciljevima i vrednostima

Vrednosti oblikuju ono što jesmo, a ciljevi usmeravaju naše puteve i zato su ovo dva fažna faktora za ravnotežu u partnerskim odnosima.

Usklađivanje sa dugoročnim ciljevima i vrednostima, kao što su međusobne ambicije u karijeri, porodični ciljevi i vrednosti i izbor životnog stila, olakšava zajednički rad na postignuću. U redu je kada imate različite ciljeve, sve dok jedno drugo podržavate i pružate pomoć i podršku i ne očekujete da neko od vas žrtvuje svoje ambicije i težnje, i ne sabotirate jedno drugo.

Ako, na primer, parter ima cilj da se dovede u formu i izgubi težinu, ne znači da i vi morate da učestvuje u tome, ali znači da treba da ga podržite nabavkom zdravijih namirnica i prilagođavanjem obroka, i da ga ne sabotirate spremanjem njegovih omiljenih slatkiša, kojima neće moći da odoli. Ukoliko strahujete da će vas partner „prevazići“ ako bude bolje izgledao i bolje se osećao, pronađite inspiraciju u njegovim naporima i učinite ono što je vama potrebno da osnažite svoje samopouzdanje.

Kvalitetno zajedničko vreme

Osim podele posla i jasne komunikacije (i mudrosti i takta), da bi se održala ravnoteža u partnerskom odnosu potrebno je da se zajedno zabavljate i opuštate. Pronađite aktivnosti u kojima oboje uživate, kako biste obnovili bliskost i održavajte zajedništvo kroz prijatne trenutke, koliko god bilo teško da izdvojite vreme i da se uskladite.

Ravnoteža u partnerskom odnosu se postiže i održava kada svako radi svoj deo i podržava drugu osobu da radi ono što želi i što je dobro za nju, kada i kada oboje pravite ustupke i podnosite sitne žrtve, zarad čvršćeg zajedništva.

Pročitajte i ovo: Kako da postavite zajedničke ciljeve i produbite bliskost u vezi

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević