Da li žene odustaju od tradicionalnog braka ili od muškaraca?
Tradicionalan heteroseksualni brak je, izgleda, ne samo prevaziđen, već postaje i sasvim nepoželjan. Širom sveta, gde god pogledate, žene odustaju od muškaraca. Sintagma „bolje biti sama, nego u lošem braku“ skratila se na pola. Bolje biti sama, tačka. A onda, same žene lako dolaze na ideju da udruže svoje snage i resurse.
Da, žene i dalje stupaju u brak, ali oslobođene romantizovane ideje o zauvek zajedništvu. Kreću na zajedničko putovanje zasnivanja porodice, sa idejom da stignu dokle mogu. A zatim će videti. Razvod je opcija u startu. Žene više ne misle da je brak jedini ili najbolji način da imaju porodicu. I više nemaju strpljenja za muškarce.
Mudre starice komentarišu „žene danas ništa neće da trpe“, jer dobro znaju da se strpljenje u najvećoj meri sastoji od trpljenja. One su trpele koješta, držeći se standarda blagostanja – dovoljno je da nije rasipnik i nasilnik. A ako je uz to još i veran i ne pije, šta više žena može da očekuje? Možda su njihova očekivanja bila realna. A možda su bila suviše niska. Ili su naša očekivanja nerealna i suviše visoka?
Kako god, žene više ne čekaju da se muškarci „dozovu pameti“. Spremne su da žive u svetu bez muškaraca i aktivno ga stvaraju.
Tradicionalan brak na putu dinosaurusa
Ženske zajednice bez muškaraca
U časopisu The New York Times, nedavno je opisana funkcionalna zajednica penzionerki u Teksasu, koja uključuje 11 žena, 9 pasa i minimum drame (bez muškaraca). Takođe, Elizabeth Gilbert je govorila o nedostacima koje tradicionalni heteroseksualni brak čini lošim izborom za žene, u podkastu Monice Lewinsky „Reclaiming“. Trend nije posebno nov, niti iznenađujući. Možda se sećate „The Wing“, društvenog kluba i radnog prostora samo za žene koji su 2016. godine osnovale Audrey Gelman i Lauren Kassan, a koji je zatvoren 2022. godine?
Ideja da nam je bolje bez suprotnog pola u najmanju ruku ulazi u mejnstrim, a možda i doživljava vrhunac.
Sve ovo ukazuje na istinu koju mnoge žene retko izgovaraju naglas. Iako smo dugo verovale u heteroseksualno partnerstvo i tradicionalan brak, kao osnovu za život pun sreće i ljubavi, to može biti teže od samoće.
Možda ste i sami razmišljali o tome – kada vam je dosadilo da upravljate raspoloženjem u prostoriji pre nego što uopšte procenite svoje. Ili kada prevodite osećanja svog partnera dok vaša ostaju neizrečena. Kad vam dosadi da vodite računa o svemu – od spiska za kupovinu preko zakazanog pregleda kod pedijatra, do proslave godišnjice.
Po prvi put u istoriji, ženama nisu potrebni muškarci za opstanak. Imamo karijere, zarađujemo, posedujemo imovinu i odgajamo decu bez muškaraca. Shodno tome, tradicionalan brak gubi prvobitni značaj. Što znači da je odluka o partnerstvu sada izbor, a ne nužnost. Ali čak i kada se upustimo u ovaj izbor, čini se da izvlačimo kraću slamku. Ako se udubite u podatke, pojavljuje se zapanjujući paradoks: Oženjeni muškarci su zdraviji, manje pate od depresije i imaju duži životni vek od neoženjenih. Udate žene, međutim, prijavljuju veći stres, manje slobode i veće nezadovoljstvo.
View this post on Instagram
Tradicionalan brak i paradoks partnerstva
Veze često funkcionišu kao čamci za spasavanje, održavajući muškarce na površini, dok žene veslaju iscrpljene.
Shvatite da su i muškarci i žene ranjivi u svojoj potrebi da budu izabrani. Samo, to se različito manifestuje. Žene su uslovljene da zasluže ljubav tako što će biti prijatne, nesebične ili male. Muškarci su uslovljeni da je zasluže kroz dostignuća, dominaciju ili prepuštanjem svojih emocionalnih potreba ženama i očekivanjem potvrde zauzvrat. Svi smo učili da merimo svoju vrednost spoljašnjim odobrenjem umesto da učimo da je osetimo iznutra. Veza koju ovo stvara nije bliskost – to je zavisnost maskirana u partnerstvo.
Žene mešaju kontrolu sa brigom, prekomerno funkcionišu kako bi sistem održale stabilnim, a zatim zameraju muškarcima što se ne uključe. To se stalno dešava, a da uopšte ne primećujete. Možete biti ljuti što vaš muž, recimo, ne primećuje da su se detetu pocepale patike. Ali, kada zakopate dublje po tom besu, shvatićete da mu niste ni pružile šansu. Stalno ste iznova uskakale i rešavale stvari, jer niste mogli da podnesete da detetu nešto nedostaje. Istrenirali ste muža da bude pasivan i da čeka da mu kažete šta da radi. A vi govorite, tek kada vam pukne film. Dakle, on je istreniran da reaguje jedino na najglasnije i najneprijatnije komande.
Prekomerno funkcionisanje žena izgleda kao predanost, ali ispod toga je kontrola i iscrpljenost. Ono zbog čega prozivamo muškarce, je ono što nas drži u zarobljeništvu patrijarhalnih predrasuda. Držimo se mita o mučeništvu, mešajući žrtvu sa ljubavlju. Opiremo se granicama jer su nas učili da je to sebičnost, dok bi, u stvari, te granice mogle postati temelj intimnosti.
Možemo li ipak zajedno
Evo dublje istine: Tradicionalne uloge ne služe ni muškarcima. Dečaci se uče da su emocije, povezanost i samosvest slabosti. Izrastaju u muškarce koji su emocionalno i duhovno nerazvijeni, odsečeni od sopstvene dubine i od najbližih. Možda duže žive, ali te dodatne godine su često usamljenije i manje ispunjavajuće. Duži ili udobniji život bez prave veze nije velika dobit. Patrijarhat, zapravo, sabotira vaš brak. To je loš dogovor za sve.
Ipak, frustracija koju žene osećaju je stvarna i opravdana. Niko ne bi trebalo da bude lepak koji drži stvari zajedno, dok partner nikada ne nauči kako da odradi svoj deo. Osnaživanje, međutim, ne dolazi kroz ljutnju i iscrpljenost, već kroz promenu obrasca. U praksi, to bi moglo značiti da primetite gde kažete da kada želite da kažete ne.
To bi moglo značiti direktno traženje reciprociteta umesto da se tiho nadate da će nekako doći. Da pustite da lopta padne umesto da herojski uskačete i spasavate sistem. Da omogućite partneru da interveniše (koliko god nezadovoljan i uznemiren bio).
Revolucija nije u tome da dignemo ruke od muškaraca, već u tome da prigrlimo sebe. Dakle, možda pitanje nije da li je sa muškarcima teško živeti, već da li su uloge koje smo nasledili teške. Krenite od sebe i od svoje uloge, prepoznajte svoje obrasce i okidače. U skladu sa tim, promenite svoje reakcije, postavite granice i insistirajte na njima. Ne zato što ste ogorčeni i više ne znate šta ćete, nego zato što vam je stalo do duboke povezanosti sa sobom i sa drugim ljudskim bićem. To je čin svakodnevnog herojstva za savremene žene. Ne samo što spasava odnos, već prekraja tradicionalan brak u pravo partnerstvo.
Ne čekajte da vas bračni problemi “poguraju” ka rešenjima: Da li vas teška vremena zaista zbližavaju kao par?
Brankica Milošević