Može li muzika da učini hranu ukusnijom? Nauka ima zanimljiv odgovor
Naučnici su otkrili da zvuk može da utiče na doživljaj ukusa hrane, što bi jednog dana moglo da pomogne osobama koje se suočavaju sa smanjenim apetitom. Verovatno ste primetili da vam hrana u restoranu sa prijatnom muzikom deluje ukusnije. Za to postoji i naučno objašnjenje koje nema veze samo sa umećem kuvara.
Muzika utiče na to kako mozak doživljava ukuse
Istraživači iz Kopenhagena utvrdili su da muzika može da utiče na način na koji mozak obrađuje ukuse, što ukazuje na to da je zvučna atmosfera tokom obroka važnija nego što se ranije mislilo. Iako ideja da muzika može da pojača osećaj slatkoće deluje neobično, naučnici se nadaju da bi ova saznanja mogla da doprinesu prijatnijem iskustvu jela, naročito kod starijih osoba sa smanjenim apetitom i dece koja su izbirljiva kada je hrana u pitanju, piše Food Bible.
View this post on Instagram
Iako ukus prvenstveno osećamo u ustima, mozak ima važnu ulogu u njegovom doživljaju. Istraživanja ukazuju na to da su zvuk i ukus povezani više nego što se ranije pretpostavljalo. Prema navodima o istraživanju iz Kopenhagena, snimci moždane aktivnosti pokazali su reakcije u oblastima povezanim sa obradom ukusa dok su ispitanici slušali muziku.
Alberte Baggesgaard Seeberg, glavna autorka studije i postdoktorantkinja na Odeljenju za nauku o hrani, objasnila je značaj ovih nalaza.
„Naše istraživanje pokazuje da muzika može da utiče na moždanu obradu ukusa, što otvara zanimljive mogućnosti. To nam omogućava da iskustvo jedenja učinimo prijatnijim bez menjanja same hrane”, izjavila je.
View this post on Instagram
Ova mogućnost posebno je zanimljiva kada je reč o osobama koje su izgubile interesovanje za hranu i kojima obroci predstavljaju napor. Ipak, pre nego što sledeći ručak pretvorite u koncert klasične muzike, važno je razumeti kako zvuk zapravo može da utiče na naš doživljaj ukusa.
Kako zvuk „začinjava” hranu?
Povezanost zvuka i ukusa nije nova ideja. Profesor Čarls Spens i njegov tim sa Univerziteta u Oksfordu ranije su istraživali fenomen poznat kao sonic seasoning, odnosno zvučno začinjavanje. Reč je o pojavi u kojoj određeni zvukovi mogu suptilno da utiču na našu percepciju ukusa. Visoki tonovi često se povezuju sa slatkoćom, dok se duboki tonovi mogu povezivati sa gorčinom.
Charleene Closshey, istraživačica zvučnih frekvencija i školovana kompozitorka koja je na doktorskim studijama iz oblasti prirodne medicine, objašnjava da su ove razlike važne.
View this post on Instagram
„Muzika ne menja hranu, već slušaoca. Visoki tonovi usmeravaju nas ka slatkom, dok nas niski i duboki vode ka gorkom. Sporiji tempo zadržava ljude duže za stolom”, navodi Closshey.
Važno je naglasiti da muzika ne menja fizički rad čula ukusa. Njen uticaj pre svega se odnosi na način na koji mozak obrađuje čulne informacije, usmerava pažnju i oblikuje očekivanja. Ipak, ova saznanja mogla bi da imaju širu primenu od toga da čokoladni puding doživimo kao malo slađi.
Može li sporija muzika da podstakne ljude da duže jedu?
Prema mišljenju Closshey, tempo muzike mogao bi da bude važniji od visine tona, posebno kada je reč o osobama koje su izložene riziku od pothranjenosti. Pojedina istraživanja pokazala su da sporija muzika može da produži vreme koje gosti provode za stolom.
U jednom restoranskom istraživanju, gosti koji su slušali sporiju muziku zadržali su se za stolom oko 80 minuta, dok su oni koji su slušali bržu muziku ostali približno 57 minuta. Zanimljivo je da samo pojačavanje glasnoće nije imalo isti efekat.
To ne znači nužno da su gosti pojeli više hrane. Ipak, Closshey smatra da opuštena atmosfera može da bude značajna za ljude kojima obroci predstavljaju izazov.
Važan faktor može da bude i poznatost muzike. Osoba koja godinama sluša hevi metal verovatno će se prijatnije osećati uz omiljeni bend nego uz nepoznatu klasičnu kompoziciju. Drugim rečima, nije presudno da li tokom ručka svira Mocart ili neka sasvim druga muzika, već i to da li se uz nju osećamo opušteno.
Muzika, dakle, možda ne može da promeni ono što je na tanjiru, ali može da utiče na način na koji doživljavamo obrok.
Autor: Easylife redakcija/Food Bible
Foto: Lummi/Flor Rosenfeld