Balans = tok + granice
Stalno morate da balansirate i održavate ravnotežu i to je naporno. Prepuštanje toku bi trebalo da olakša stvari, ali kako da tek tako pustite i prepustite se, i šta to uopšte znači? Deluje kao da treba prosto da dignete ruke od svega i pustite stvari da se dešavaju. Ali, to uopšte nije to. Ako to pokušate da uradite – dignete ruke i pustite sve – osećaćete se ogorčeno, osećaćete otpor, krivicu, dešavaće se stvari koje će vam potvrditi da vam ništa ne ide. Sa druge strane, napor koji ulažete da hendlujete sve što vam je na dnevnom meniju, iscrpljuje vas, a ipak ste tako retko zadovoljni onim što postižete. U najboljem slučaju, uspevate da postignete kompromis, ali se ne osećate uravnoteženo zbog toga, već osećate kao da ste napravili ustupak i da je pred vama samo još ustupaka.
Šta je, dakle, protok?
Protok jeste prepuštanje, ali ne ono na koje se misli kada se kaže go with the flow, to je stanje u kome ste toliko uključeni u određenu aktivnost, da ništa drugo nije važno, iskustvo je samo po sebi obuzimajuće i prijatno, da nastavljate to da radite, bez obzira da li imate konkretnu korist od toga.
To znači da radite nešto samo zato što uživate u tome. Suprotno stereotipima, to ne mora da bude nešto glamurozno, ili umetnički. To je prosto nešto što vas potpuno zaokuplja i pruža vam zadovoljstvo.
Opasnosti od ekstrema
Protok – zaokupljenost, gubljenje sebe u nekoj aktivnosti, u kojoj na taj način, zapravo, pronalazite sebe – deluje divno, bajkovito. Ali, u ovome se kriju zamke. Kada imate nešto u čemu možete da se „izgubite“, od toga možete stvoriti svoje utočište od nezadovoljavajuće realnosti, ili možete zapostaviti bavljenje drugim aspektima svog života i vaša svakodnevica može postati nezadovoljavajuća, a da to i ne primetite, jer uvek možete da posegnete za utočištem. Možete zapostaviti porodicu, prijatelje i sve oblike povezanosti sa ljudima (odnosi nikada nisu jednostavni i traže da u njih ulažete svoju energiju, pažnju i vreme), možete postati radoholik, jer se u aktivnosti koja vam omogućava iskustvo protoka snalazite daleko bolje nego u odnosima i ostalim zahtevnim stvarima svakodnevnog života. Možete sagoreti, izgubiti kontakt sa realnošću, potisnuti svoja osećanja i naneti sebi emotivnu i psihološku štetu, „rešavajući“ sve svoje probleme, prostim bežanjem u utočište protoka.
Kao i kod svega ostalog u životu, protoka može biti previše, kao što ga može biti i nedovoljno. I ovde nastupa veština balansiranja, a to nije napor da svime upravljate, sve nadgledate, u sve budete uključeni, za sve odgovorni i neprekidno pod pritiskom da pravite izbore i donosite odluke (koje utiču na sve oko vas).
Haljina: Lindex / Naočare: Lindex / Šešir: C&A
Jednačina glasi: Balans = protok + granice.
Između čega, zapravo, balansirate i gde da postavite granice?
Balansirate između obuzimajuće aktivnosti (posla) i ostatka života. Tako da ujednačite životne sadržaje, aktivnosti, obaveze, odmor, vreme za sebe, vreme za porodicu i prijatelje…
Postoji napetost između protoka i granica. Ravnoteža se može postići udruživanjem protoka i granica, a mi možemo biti van ravnoteže na dva načina:
Jake granice, ali slab, ili nikakav protok. Posao vam je naporan, osećate otpor, pokušavate da preduzimate samo stvari koje su lake (u pokušaju kompenzacije), rad vam ne ispunjava dušu. Ono što vam je u ovom slučaju potrebno, jeste aktivnost koja vas izaziva i osnažuje, koja vam pomaže da se razvijate.
Jak tok, ali slabe granice. Volite ono što radite, identifikujete sebe sa svojim poslom, posao vam daje svrhu, ali često preuzimate previše zadataka i preopterećeni ste, fizički i mentalno. Čak i ako uživate u onome što radite, ako stalno prelazite svoje granice, nanosite sebi štetu.
Snažan protok sa jakim granicama podržava ravnotežu između života i posla. Zamislite taj tok slikovito – kao snažnu reku, koja obilno teče, utvrđena sigurnim obalama.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
