Baštovanstvo: Prirodna terapija u pokretu

Postoji mnogo razloga zbog kojih bi trebalo da počnete da se bavite baštovanstvom, makar i na najskromniji i najednostavniji način. Za baštovanstvo su vam dovoljne i saksije na terasi u kojima možete uzgajati cveće, lekovito bilje i začine. Ukoliko imate baštu i dvorište, utoliko bolje.

Provođenje vremena napolju i posmatranje klice života kako niče zahvaljujujući vašoj brizi, pomaže da se život stavi u perspektivu. Osim što neguje vašu dušu i predstavlja meditativnu aktivnost, baštovanstvo je i odlična fizička vežba.

Brojne koristi možete imati od samog procesa gajenja biljaka, a rezultati vašeg rada su očigledni i nagrađujući.

Kako su povezani baštovanstvo i blagostanje

Svaka kultura na planeti već hiljadama godina potvrđuje prednosti da baštovanstvo ima terapeutski učinak za blagostanje. Ljudi praktikuju ganjenje biljaka milenijumima i uživaju u procesu, koliko i u rezultatima – naučno je dokazano i dokumentovano.

Koristi za mentalno zdravlje i oslobađanje serotonina izazvano mikrobima iz zemlje, koji prolaze kroz kožu, naučno je dokazano. Ta mala, zapostavljena činjenica, otvara širom vrata nauke koja stoji iza terapeutskog baštovanstva. Ali ne morate da se oslanjate na naučna istraživanja o hemijskim katalizatorima. Terapeutski učinak, odnosno obuhvata niz prijatnih aktivnosti i neospornih efekata baštovanstva.

Čak i na pojednostavljenom nivou možete videti kako zdravo stanje uma proizilazi iz bavljenja baštovanstvom.  Boravak napolju, povezivanje sa životnim i prirodnim ciklusima, rad sa elementima prirode, suncem, kišom, vetrom…  Čak i kada toga niste potpuno svesni, baštovanstvo vas oplemenjuje i obogaćuje vaš unutrašnji svet.

Prednosti gajenja jestivih biljaka

Baštovanstvo je veoma brz put do uživanja u kuvanju i zdravoj ishrani kod kuće. Organska hrana nije samo zdravija, već ima i mnogo bolji ukus. Štaviše, postoji mnoštvo koristi od uzgajanja jestivog bilja (voća, povrća, začina) koje su u savremenom svetu sve više prepoznate i prihvaćene.

Čak i u malom prostoru, gajenje baštice vam može ponuditi dovoljno aktivnosti – i savršeno ispunjavajuće rezultate. Bićete više nego ponosni, kada stavite u salatu sopstveni paradajz, ili začinite jelo svežim začinima koje ste ubrali sa biljke koju ste sami odgajili.

Pored toga, baveći se uzgajanjem jestivog bilja makar i u najmanjem obimu, pridružujete se očuvanju planete i dajete svoj doprinos smanjenju karbonskog otiska.

Kako da isprobate baštovanstvo u malom prostoru

Počnite sa malim

Počnite sa samo nekoliko saksija. Ako imate samo jednu, lako ćete zaboraviti na nju. Nekoliko saksija vas već poziva na posvećenost i pre ćete se setiti da ih zalivate i brinete o njima.

Možete se iznenaditi obimom i bujnošću rasta semena koje posadite, pa vam skroman početak može kasnije uštedeti trud.

Ne čekajte da sve saznate

Ako proučavate baštovanstvo, nastojeći da postanete teorijski stručnjak, pre nego što počnete, verovatno nikada nećete ni početi. Način da naučite više o gajenju biljaka, jeste da počnete da ih gajite.

Dobro je sakupit neke osnovne informacije o baštovanstvu i vašim usevima, ali ako sebe ubedite da morate da znate sve što se može znati, nikada nećete biti zadovoljni.

Najvažnije što kao početnik treba da znate jeste koliko sunca vaš baštenski prostor dobija u toku dana i šta može da raste na toliko sunca. Ne zahtevaju sve biljke mnogo sunca – nanu možete gajiti u hladovini, na primer. Korišćenje visokokvalitetnog komposta ili mešavine za saksije je važno. Ako zemlja nije adekvatna, biljke ne mogu da napreduju.

Baštovanstvo zahteva posmatranje

Izlazak u baštu i proveravanje šta se dešava jedna je od najvažnijih stvari koje baštovani mogu da urade kako bi osigurali uspeh. Biljke uzgajane u saksijama mogu lako da se stresiraju – nedovoljno ishrane, nedovoljno vode – pa je posmatranje biljaka i intervencija kada je potrebno neophodno. Problemi sa štetočinama i bolestima mogu izmaći kontroli ako ne identifikujete probleme rano kroz svakodnevno posmatranje.

Koristite pouzdane izvore

Internet je pun loših saveta za baštovanstvo. Veb stranice objedinjuju objave i grafikone koji su optimizovani za pretraživače, ali potpuno nepouzdani. Ali postoji i popriličan broj baštovana koji pišu članke na osnovu svog iskustva iz stvarnog sveta, i to su oni koje želite da pratite i od njih učite.

Uskladite useve sa količinom sunca

Kao što je pomenuto, važno je znati koliko sunca vaše područje uzgoja dobija u toku dana, bilo da je u pitanju terasa, trem ili balkon. Možete koristiti kalkulator sunca ako želite naučni pristup – ili pratite u koje doba dana imate dovoljno direktne sučeve svetlosti, i kako se sunce pomera i pravi senke. Možda ćete otkriti da polovina vaše lokacije dobija puno sunca (6-8 sati dnevno), dok druga dobija manje.

Postavite suptropske voćne useve poput paradajza, patlidžana, paprike, tikvica i slično, na mesta sa puno sunca. Grašak, pasulj i korenasto povrće mogu napredovati na mestima koja su osunčana po 5 sati dnevno. Za 2 do 4 sata sunca, lisnati usevi i začinsko bilje – čak i bilje za koje knjige kažu da im je potrebno puno sunca poput bosiljka – mogu sasvim dobro da rastu, kao i rabarbara i šumsko voće poput kupina, borovnica, crvenih ribizli, crnih ribizli i ogrozda.

Skoro svi usevi najbolje rastu na punom suncu, ali ako imate samo tri ili četiri sata, i dalje postoji širok izbor.

Balkon okrenut ka jugu je odlično mesto za uzgoj povrća, ali čak i balkon okrenut ka severu će dobiti dovoljno sunca za neke useve.

Izaberite pravu veličinu posude, veličinu biljke i podlogu za uzgoj. Jestivi usevi mogu se gajiti u malim plastičnim saksijama, ali je to mnogo teže. Preporučuje se korišćenje najvećih saksija koje možete da nađete, posebno za plodonosne biljke poput paradajza.

Ako vas baštovanstvo bar malo zanima, ne oklevajte – počnite odmah, pratite i učite usput.

Pročitajte i ovo: Baštovanski saveti za početnike, koji vam mogu biti korisni tokom leta

Brankica Milošević