Kako da ovladate kompleksnom veštinom stavljanja sebe na prvo mesto?

Staviti sebe na prvo mesto nije sebičnost – to ste čuli. Ali, iz iskustva znate da to uopšte nije jednostavno i da se, kada uspete to da uradite, oni oko vas bune što im niste na raspolaganju. Briga o sebi je veština i umeće, kojim morate ovladati prevazilazeći osećanje krivice što ste sami sebi prioritet i hrabro braneći granice koje u tom smislu postavljate.

Briga o sebi – razlika između samoljublja i samosaosećanja

Možete se fokusirati na sebe, a da ne postanete arogantni ili egocentrični i ne izneverite svoje bližnje. Zaista možete, iako to nije lako. Za početak, napravite razliku – samoljublje i samosaosećanje se razlikuju – i ne dozvolite da vas drugi uvere u suprotno.

Kako možete pokazati malo više ljubavi i samosaosećanja, a da ne ispadnete sebični?

Briga o sebi je podvig i teško je napustiti sklonost da druge stavljate na prvo mesto. Još je teže ne osećati se kao potpuni sebičnjak. Iz nekog razloga mnogo je lakše pokazati saosećanje prema drugima, nego prema sebi. Stručnjaci sugerišu da to može biti zbog razlike u svrsi između samosaosećanja i saosećanja.

Saosećanje je bliže povezano sa društvenim blagostanjem, što ima smisla, s obzirom na to da su se naši preci oslanjali na društvenu prihvaćenost u plemenu, da bi preživeli. Nisu mogli da opstanu sami i drugi su im bili neophodni.

Samosaosećanje nije tako povezano sa mehanizmom preživljavanja, već sa ličnim, a ne društvenim blagostanjem. To znači da se radi o individualnom, a ne kolektivnom iskustvu. Razvoj civilizacije i evolucija omogućili su stvaranje prostora za samosaosećanje – može se reći da je briga o sebi tvorevina savremenog sveta, u kome imamo dovoljno resursa da se usredsredimo na individualni razvoj, dok istovremeno dajemo svoj doprinos zajednici.

Osobe sa visokom samosaosećajnošću imaju tendenciju da budu mentalno zdravije i da manje doživljavaju depresiju (još jedna tvorevina savremenog načina života). Na kraju jednačine, to znači da je briga o sebi društveno produktivna – kada ste osnaženi, mentalno zdravi i zadovoljni svojim životom, možete više doprineti zajednici, ostvariti bolje odnose i promovisati opšte zdravlje i blagostanje.

Kada imate samosaosećanje, znači da ne sudite sebi. Nudite sebi isto razumevanje i toleranciju, kao i svim bliskim osobama oko sebe. Ne kritikujete, već prihvatate, što povećava kapacitete za dublje razumevanje sebe.

Uzroci nedostatka samosaosećanja

Nedostatak samosaosećanja može nastati zbog društvenih vrednosti, praksi i normi. Ipak, ovi spoljašnji faktori nisu jedini razlog zašto neko ne može da bude nežan prema sebi. Ostaji razlozi uključuju strah od nepoznatog, nedostatak znanja o praktikovanju samosaosećanja na zdrav i produktivan način, osećanje da smo nedostojni, navika da brinemo o bližnjima, traume iz prošlosti (iskustva iz detinjstva).

Postoji mnogo faktora i okolnosti koje sprečavaju razvijanje samosaosećanja, ali pošto je briga prihvaćena kao koncept ličnog rasta, istraživanje tih faktora i okolnosti, pomoći će vam da napravite prvi korak ka praktikovanju ljubavi prema sebi.

Šešir: P…S…Fashion, Naočare: P…S… Fashion

Pročitajte i ovo: Pitanja koja bi svaka samokritična osoba trebalo sebi da postavi

Briga o sebi i kvaliteti samosaosećanja

Samosaosećajnost i briga o sebi uključuju prepoznavanje da niste savršeni (i razumevanje da niko nije), opraštanje sebi zbog neuspeha i grešaka, razumevanje da se to dešava i da život tako funkcioniše. Umesto da kritikujete sebe i ljutite se na sebe, fokusirajte se na ono što je u domenu vašeg uticaja i čime možete upravljati.

Zajedničko ljudsko iskustvo uključuje različite slojeve patnje – svi znamo da je život težak i da patnju i bol nikako ne možemo izbeći i isključiti. Prihvatanje opšteg ljudskog iskustva oslobađa vas uverenja da ste bespomoćna žrtva i pomaže vam da budete zahvalni zbog iskustva koje proživljavate kao ljudsko biće. Mudrost je shvatiti da je život vredan življenja i da su patnja i bol vitalan deo te mudrosti.

Briga o sebi uključuje svesnost i isključuje negativan samogovor – kada ste prisutni u sadašnjosti, prihatate sebe i odnosite se prema sebi sa saosećanjem i razumevanjem, možete da primetite negativan samogovor i da ga zaustavite i transformišete. To ne znači da nikada nećete imati negativne emocije, ili biti ljuti na sebe. Svesnost je sposobnost da svoja osećanja mentalno posmatrate, a da se ne angažujete, da ne dajete odgovor kroz impulsivno reagovanje. Sve je to deo samosaosećajnosti.

Kada vas spirala negativnih emocija odvede na dno, setite se da je perspektiva najvažnija – primetite kako je gubite u kovitlacu emocija i zapitajte se kako to sve izgleda iz šire perspektive. Naučite da posmatrate sebe u trenucima naboja i iskusićete samosaosećajnost. Kada vidite svoje automatizme i uslovljenosti, shvatićete da ih vi niste birali i da niste krivi što ih imate – samo koristite alate koji su vam dati. Sa tim uvidom dolaze i svest i potreba da isprobate drugačije alate i da naučite da se njima služite. Samosaosećajnost je jedan od tih alata.

Kako razviti veću samosaosećajnost a ne povlađivati sebi

Briga o sebi uz nežnost i razumevanje zahteva praksu. Dakle, uzmite novi alat i upotrebljavajte ga. U početku ćete biti nespretni, zamaraćete se, gubićete fokus, „ispuštati alatku“ i nervirati se. Dovoljan je jedan trenutak svesnosti aspurda – ljutite se na sebe, što vam ne uspeva da se ne ljutite na sebe. Na ovom nivou samospoznaje, možete se nasmejati svojim slabostima, kao što biste se nasmejali dečjem nestašluku, sa ljubavlju i nežnošću. To će vam pomoći da ne shvatate svoje drame suviše ozbiljno i da se setite da proširite perspektivu kada osetite da vas uvlače. Moći ćete da identifikujete te slabosti bez osuđivanja i da steknete naviku da se povučete i zastanete kada primetite da preuzimaju – ljutnja na sebe spada u povlađivanje svojim slabostima, a povlačenje u svesnost i posmatranje sebe iz šire perspektive spadaju u alate brige o sebi.

Iako su bliski odnosi od vitalne važnosti, na kraju krajeva, morate se pobrinuti za sebe – zato što to neće učiniti niko drugi umesto vas. Kada i ovu spoznaju prihvatite bez ogorčenja i osećanja da ste žrtva (povlađivanje slabostima), osetićete stvarnu potrebu da sebe negujete i podržavate, jer to zaista jeste vaš posao.

Briga o sebi i samosaosećajnost pomažu vam da u potpunosti prihvatite život kao ljudsko iskustvo – nešto za šta svi imamo samo jednu priliku i jedan pokušaj.

Pročitajte i ovo: Kako da budete nežniji prema sebi i isključite samosabotažu

Naslovna fotografija: WANNABE Media 

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.