Čoveku može biti oduzeto sve osim jedne stvari

Ne pamtim kad sam se poslednji put iznervirala, onako jako, da mi celo telo postane tesno. A bilo je toga nekada, svašta i svakakvi su znali da mi nateraju emocije u juriš. Najčešće su to bili neki ludaci u saobraćaju, bahati muškarci (čudno, ali češće nego žene), moćni glupaci… Posebno je bilo teško kad me ne čuju i ne vide onda kada (mi) je važno.

Nekada su za rešavanje besa savetovali luftiranje, da kad se baš, baš naljutiš, izudaraš, na primer, jastuk, ili polupaš nekoliko tanjira o pod, ili se izvrištiš na sav glas. Jednostavno izbaciš gnev, daš sebi oduška. E, pa krivo su nas upućivali! Nova istraživanja kažu da luftiranje samo intenzivira emocije, jer fokusiranjem na negativno iznova proživljavamo ono što nas je isprovociralo, pa smirivanje ide mnogo teže.

Strategija br. 1: Radi nešto

Da se oslobodimo besa, jedna opcija je da preokupiramo mozak razmišljanjem o nečem sasvim drugačijem. Neuronaučnici tvrde da za emocionalne reakcije i intelektualne zadatke koristimo iste mentalne resurse, koji nisu beskrajni. To znači da je poželjno da se, kad se opako rasrdimo, dohvatimo rešavanja neke matematičke jednačine, ukrštenice ili druge zabave i distrakcije i tako smanjimo prostor u mozgu za raspredanje priča ko nam je šta zgrešio i kako nas je povredio. 

Strategija br. 2: Pravi se mrtva

Ako nisi baš u prilici da se baciš na ovakvu vrstu mozgalice, postoji i savet da se provokatoru zagledaš u levo oko na 3 sekunde. Ne, nikakva nauka ne stoji iza ove fore o “levom oku”. Sva moć je u vremenu, brojanju do 3, 10 ili 90. Prema neuronaučnici Džil Bolt Tejlor i njenoj knjizi My Stroke of Insight hormonima stresa potrebno je manje od 90 sekundi da projure kroz naše telo. Ostanak u istoj emocionalnoj reakciji i posle tih 90 sekundi je praktično naš izbor da se osećamo tako kako se osećamo. „Mi smo osećajna bića koja misle, a ne misleća bića koja osećaju“, kaže dr Tejlor, što znači da našom svesnom pažnjom na ono što nam se dešava u datom trenutku možemo da regulišemo naša emotivna stanja.

Strategija br. 3: Preispitaj se

Treća opcija je da se u svakoj situaciji koja nas razbesni ozbiljno preispitamo jesmo li baš uvek super i bezgrešni prema drugima, da pogledamo stvari iz drugog ugla, nove perspektive. Svi imamo različita uverenja i neka od njih mogu baš ozbiljno da nas izdrndaju kad se na nas okomi neka provokacija. Meni je najviše pomagalo pitanje da li je ovaj jutros ustao iz kreveta sa namerom da baš mene iznervira? i obično je odgovor bio – nije.

Košulja: Lindex, Pantalone: Benetton, Šešir: Benetton, Torba: bež s.Oliver

Praksa, praksa, praksa

Slave su od onih društvenih okupljanja na kojima ponekad ne možete da birate s kim ćete da sedite i gde može da vam se zalomi da pričate i sa onima za koje je odgovor na pitanje da li je ovaj jutros ustao da bi baš mene iznervirao – pozitivan. Ima ljudi koji su se pod raznim izgovorima prozlili, samododelili ulogu večitih ustajača na levu nogu sa svim privilegijama koje ta rola nosi, samoproglasili se društvenim žrtvama sa pravom da kritikuju šta god im padne na pamet. Slava baš nema mnogo u našem zimskom repertoaru, na tek nekoliko odemo. Na jednoj nam u društvo zapadne neki samokrunisani ekspert za sve i svašta.

Sa aperitivom počne prvu provokaciju – kako je Jelena načisto upropastila Novaka, pa sad jadan mora da grli drveće i jede organsku hranu za jednoroge. Odmah počnem u glavi da prebiram reči Sunday Morning od Maroon 5 koju sam u nekom kvizu napisala da mi je omiljena, a da me ubiješ nisam mogla da se setim dalje od dva reda prve strofe. 

„Ekspert“ potom pređe na neku teško varljivu aferu sa domaće političke scene. Baš u tom trenutku domaćica nam servira razna predjela, pa se u mislima bacim na odgonetanje recepata i razmišljanje šta ćemo mi za naše slavlje da spremimo od sočnih malih zalogaja. 

Uz glavno jelo čovek počne da hvali jednog političara iz regiona na šta mi zaigra desna obrva, te mu se brže-bolje zagledam u levo oko. Za svaki slučaj počnem i da računam 18% na 464.129, prisećajući se poslednje fakture sa posla. 

Dođemo do deserta koji ljubazno odbijem, što mog sagovornika potera u temu o „belosvetskim“ dijetama i procenu ko se koliko ugojio u društvu, a mene u izgovor da odemo kući.

Izaberi slobodu

Stignemo kući, popijem čaj od svežeg đumbira sa listićima mente, istuširam se mlakom vodom, legnem, pročitam nekoliko stranica knjige i zaspim u miru, bez traga jeda. U skladu sama sa sobom.

Viktor Frankl, austrijski neurolog i psihijatar, u svojoj čuvenoj knjizi „Zašto se niste ubili“ opisuje svoje iskustvo u koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata, ali govori i o traženju smisla življenja. Između ostalog kaže: „Čoveku može biti oduzeto sve osim jedne stvari: poslednje od svih ljudskih sloboda – da bira svoje ponašanje u bilo kojoj situaciji, da bira svoj način.“

Pročitajte i ovo: Svi koji dođu – jednom moraju i da odu 

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Aleksandra Stefanović je lični poslovni trener koji inspiriše ljude da začine svoj liderski stil i razviju sopstveni recept za liderski uspeh. Kao konsultant pomaže organizacijama da postave smislene procese upravljanja ljudima koji obezbeđuju da se lideri i zaposleni međusobno bolje čuju, vide i razumeju. Prethodno je radila 25 godina u nekoliko regionalnih i internacionalnih korporacija, a u poslednjih 15 fokus joj je bio na strateškom razvoju zaposlenih.  Iskustvo na visokim menadžerskim pozicijama joj je omogućilo da „iz prve ruke“ nauči i razume izvore inspiracije, ali i izazove i bolne tačke liderstva. Zaljubljena je u muža, ćerku, psa i hranu. U porodici je zadužena za hedonizam.