Znaci da je odrasla osoba emocionalo nezrela i detinjasta
Neki ljudi kasne u razvoju i mogu biti detinjasti i kao odrasli i na emocionalnom nivou imati detinjasto ponašanje.
Mnogi psihički problemi koje ljudi imaju u odraslom dobu – depresija, anksioznost, preterani bes, teškoće u emocionalnim odnosima – nastaju zato što odrala osoba nikada nije sasvim sazrela i što nije savladala osnovne elemente emocionalnog funkcionisanja odraslih.
Svaka odrasla osoba može delovati zrelo i razumno, kada sa njom razovarate, ali kada posmatrate njene interakcije sa osobom koja joj je bliska (par koji se raspravlja), detinjasto ponašanje postaje mnogo vidljivije. Zrela osoba se u raspravi postavlja smireno i razumno i zadržava poštovanje prema sagovorniku, dok se detinjasta osoba može ponašati nepristojno, uvredljivo i štetno.
Emocionalni uzrast
Fizička starost se može ustanoviti po broju rođendana – fizički uzrast kod dece ima tendenciju da bude povezan sa očekivanom visinom, snagom i kognitivnim funkcijama. Psihološka ili emocionalna zrelost, međutim, postaje evidentna u emocionalnim reakcijama i navikama – odrasli mogu ostati mirni, dok deca pokazuju tendenciju da se brže naljute. Odrasli pažljivo procenjuju pre nego što progovore, dok deca mogu impulsivno izgovarati netaktične, uvredljive reči.
Ako dete želi igračku drugog deteta, verovatno će posegnuti i uzeti taj predmet. Većina male dece se ljuti i plače više puta svakog dana, čak i kada su dobro negovana i srećna, a mladi se ne ponašaju dosledno – pravila odraslih još nisu oblikovala njihovo detinjasto ponašane.
Međutim, ponašanja koja su normalna za decu, izgledaju detinjasto i nepristojno kada ih praktikuju odrasli.
Pročitajte i ovo: Stvari koje vaše unutrašnje dete želi da čuje od vas
Kako da prepoznate detinjasto ponašanje odraslih
Razmislite o deci koju poznajete – kako se njihovo detinjasto ponašanje razlikuje od ponašanja odraslih osoba, koje poznajete i poštujete? Zabeležite listu osobina koje primećujete u ovom mentalnom poređenju. Zatim uporedite svoja zapažanja sa listom znakova koji ukazuju na detinjasto ponašanje odraslih.
Emocionalna eskalacija – deca često plaču, ljute se i dure i deluju mrzovoljno. Odrasli to retko rade.
Okrivljavanje – kada stvari krenu naopako, deca gledaju da nekog okrive, dok odrasli žele da reše problem.
Laganje – kada situacija postane neprijatna, deca mogu lagati i izmišljati, da bi izbegla posledice, dok se odrasli suočavaju sa stvarnošću, pouzdano govoreći istinu (osim ako imaju detinjasto ponašanje).
Prozivanje i etiketiranje – deca se međusobno prozivaju i napadaju. Zreli odrasli ne napadaju nečije lične osobine, već problem i ne bave se etiketiranjem.
Međutim, postoji izuzetak – odrasli ponekad moraju koristiti oštre mere kada upravljaju ljutim detetom ili odraslom osobom koja je van granica, kako bi ih naterali da prestanu sa lošim ponašanjem.
Impulsivnost – deca se ponašaju impulsivno kada se osećaju povređeno ili ljuto, govore nepromišljeno ili preduzimaju impulsivne akcije, bez zastajkivanja da razmisle o posledicama. Odrasli uzimaju trenutak da razmisle i opiru se impulsu da koriste uvredljive reči i postupke. Smiruju se, razmišljajući o problemu, tražeći više informacija i analizirajući opcije.
Opet, neki slučajevi impulsivnog delovanja mogu biti obeležja zrelog ponašanja – vojnici i policajci, na primer, obučeni su da brzo naprave procenu situacije i reaguju u skladu sa njom.
Detinjasto ponašanje se odnosi i na težnju da neko bude u centru pažnje – deca postaju nervozna i ljuta, ako moraju da čekaju dok odrasli završe razgovor ili obave neki posao.
Detinjasto ponašanje uključuje i fizičku agresivnost, narcističke tendencije (verovanje da pravila važe samo za druge), nezrele odbrambene mehanizme, kao što je napad u službi odbrane, poricanje, nesposobnost da se objektivno sagleda sopstveno ponašanje.
Rad sa detetom u sebi
Gotovo svako od nas ima povređene, neisceljene i nezrele delove sebe, koje treba da osvesti, osvetli i integriše. Posmatrajući situacije u kojima ispoljavam detinjasto ponašanje, možemo puno saznati o sebi i krenuti u rad sa svojim unutrašnjim detetom.
Jer, naše detinjasto ponašanje je obično vezano za emocionalne rane iz detinjstva i može nas voditi istim putem unatrag – kada primetite da se ponašate van kontrole, reagujete impulsivno i odbrambeno, preplavljuju vas emocije kojima ne možete da upravljate, verovatno se ponašate iz tog nezrelog i povređenog dela sebe.
Unutrašnje dete reaguje na okidače iz svakodnevnog života – na primer, kašnjenje na posao može dovesti do toga da se osećate previše zabrinuto da ćete biti javno osramoćeni, kažnjeni ili otpušteni, uprkos sjajnim rezultatima koje inače postižete. Analizirajući zašto se tako osećate, možete se setiti da ste živeli u nestabilnom okruženju, gde su vas često ponižavali i grdili zbog svake greške.
Treba razumeti da unutrašnje dete nije samo izvor emocionalnih rana i nezadovoljstva, ono može biti slobodno, uzbuđeno, radosno i svetlo. To su vaši kapaciteti za sreću i radost, koji se pokreću kada doživljavate pozitivna iskustva – želite da ovaj deo vas bude živ i prisutan u vašem životu.
Unutrašnji rad i emocionalno sazrevanje mogu biti naporni, posebno ako imate istoriju traume.
Razmislite o načinima na koje možete iskoristi radost unutrašnjeg deteta. Šta ste voleli da radite kao dete, šta vas je najviše zabavljalo i u čemu ste uživali? Povežite se sa detetom u sebi na pozitivne načine, da biste se osnažili u kontaktu sa svojom povređenom stranom i bolje shvatili smernice koje vam daje detinjasto ponašanje.
Pročitajte i ovo: Šta znači raditi na sebi – rad sa senkom i unutrašnje isceljenje
Naslovna fotografija: pexels.com
Brankica Milošević
