Šta je EMDR terapija i kome može biti korisna
Terapeutski metod EMDR (eye movement desensitization and reprocessing), razvila je 1987. psiholog Frensin Šapiro, u nastojanju da pomogne pacijentima sa postraumatskim poremećajem. Ovaj metod je postao savremen i inovativan, jer je, za razliku od drugih psihoterapijskih modaliteta, usmeren na brzo rešavanje psiholoških izazova, tehnikom „desenzibilizacije i reelaboracije uz pomoć pokreta očiju“. EMDR metod naziva se još i terapija reprocesiranja i pokazala je dobre rezultate kod anksioznosti, depresije, traume, zavisnosti, socijalnih i drugih fobija, paničnih napada, hroničnog bolnog poremećaja, anksioznosti vezane za profesionalno funkcionisanje…
Ciljevi EMDR terapije
Kada ste proživeli traumu, ili imate druge psihološke smetnje, vaše stanje praćeno je neprijatnim emocijama i negativnim uverenjima o sebi, koja su se ukorenila i u velikoj meri određuju vaše ponašanje. Uz pomoć EMDR tehnike, pristupate traumatskim sećanjima, koja su bila „otcepljena“ i potisnuta i ponovo ih integrišete u svoju memorijsku mrežu. Ovaj proces praćen je desenzibilizacijom – neprijatna osećanja i telesne reakcije polako slabe i nestaju. Konačni cilj je da nastavite da živite bez osećanja krivice, neadekvatnosti, paralisanosti i da negativna uverenja zamenite adaptivnim uverenjima, koja će vam biti korisna.
Kako EMDR funkcioniše
U terapeutskom postupku reprocesiranja – ponovnog obrađivanja sećanja na loše i tramumatične događaje, koristi se kombinacija razgovora i bilateralna stimulacija, pokretima očiju. Terapija „kopira“ proces REM (rapid eye movement) faze sna u kojoj svake noći naš mozak obrađuje sećanja i koju karakterišu brzi pokreti očnih jabučica. U sklopu seanse, terapeut stimuliše pokrete očiju, što je primarni metod, ali se koristi i audio stimulacija.
Neuronauka koja stoji iza EMDR-a, još uvek je u razvoju i naučnici nisu sigurni šta se tačno dešava u mozgu, ali teoretski, to funkcioniše ovako: Kao i naše telo, um je dizajniran da se prirodno leči. Mehanizmi isceljenja se uglavnom javljaju dok spavamo, posebno tokom REM faze, kada se odvija emocionalna obrada i konsolidacija memorije. Ali, kada je neki događaj previše bolan, traumatičan, preplavljujući (velike traume povezane su sa katastrofama, ratovima, poplavama, saobraćajnim udesima, zemljotresom, silovanjem, a takozvane male traume sa ponavljanom traumatizacijom tokom razvoja, zlostavljanjem, zanemarivanjem, obezvređivanjem), obrada tokom spavanja nije dovoljna i sećanje ostaje neobrađeno. Takva sećanja se čuvaju u delu emocionalne memorije mozga, u limbičkom sistemu, umesto u korteksu, gde se sećanja čuvaju pomoću jezika. Kada su skladištena u limbičkom sistemu, osećanja se mogu lako pokrenuti, što dovodi do ponavljanja emocionalnog stresa i negativnih uverenja povezanih sa neobrađenim sadržajem.
Na primer, ako neko ima nesrećnu istoriju zlostavljanja u detinjstvu, mogu se stvoriti uznemirujuća osećanja i podsvesna uverenja da je bespomoćan i da nije vredan ljubavi. Kao odrasla osoba, može imati snažnu emocionalnu reakciju na svaku situaciju u kojoj neko podiže glas (koju doživljava kao preteću), jer ona aktivira osećanja koja su povezana sa uskladištenim sećanjima. Ta sećanja nisu svesna i povezana, ona su oskudna i fragmentisana i o njima se ne može slobodno razmišljati – odsečena su od naših memorijskih mreža, ali telo ih pamti. Osoba koja ima traumatska iskustva nastavlja da živi kao da je u stalnoj opasnosti, njen psihološki razvoj je otežan i može razviti brojne fizičke i psihičke smetnje.
Ta potisnuta, nesvesna sećanja progone osobu i anksioznost se stalno vraća, a tim sećanjima se bavi EMDR tehnika u nastojanju da ih reporcesira, da oslobodi emocionalnu memoriju iz limbičkog sistema, kako bi mogla da bude uskladištena u jezičkom centru mozga, odnosno, kako bi se transformisala u neutralna sećanja na događaje iz prošlosti. Nakon EMDR terapije, sećanje je i dalje prisutno, ali je manje uznemirujuće (desenzibilizacija).
Pročitajte i ovo: Zauzimanje za sebe – veština koju treba da savladate (ako do sada niste)
Šta se dešava tokom terapije
Terapeut koristi kombinaciju terapije razgovorom i stimulacijom pokreta očiju, odnosno, procenjuje da li je korisno odmah krenuti sa tehnikom, ili je potrebno vreme pripreme, kroz razgovor. EMDR terapija se izvodi kroz sledeće faze:
U razgovoru sa klijentom procenjuje se istorijat i razvija se plan lečenja, koji se bavi traumatskim uspomenama koje treba obraditi. Klijent i terapeut uspostavljaju dogovor i postavljaju očekivanja u odnosu na ono što će terapija pokazati. Zatim terapeut detaljno objašnjava EMDR proces i razgovara sa klijentom o njegovim strahovima i brigama i kreira tehnike suočavanja, koje će klijentu pomoći da upravlja emocionalnim stresom, koji može nastati tokom terapije. Zatim se ulazi u rad, tokom koga se identifikuje neobrađeno sećanje i ponovo se kreira uz pomoć slika, osećanja, senzacija, verovanja. Da bi se procenila efikasnost terapije, osnovna merenja neobrađene memorije vrše se korišćenjem subjektivne jedinice distresa (SUD) i validnosti kognicije (VOC).
SUD je skala od 0 do 10, koja meri intenzitet stresa koji je klijent doživeo i koristi se za procenu emocionalnog intenziteta pre i posle tretmana.
VOC se koristi za merenje osnovnih uverenja povezanih sa pamćenjem. Na skali od 1 do 7, jedan označava da je uverenje potpuno neverovatno, a 7 da je potpuno verovatno.
Tehnika pokretanja očnih jabučica koristi se u fazi desenzibilizacije – klijent prati pogledom terapeutove pokrete prstiju (ili nekog drugog predmeta), dok razmišlja o traumatskom sećanju. U ovoj fazi koristi se SUD, da bi se procenilo kako terapija napreduje. Proces se nastavlja dok se SUD ne smanji do nule (ili do jedinice, kada teraput proceni da je to prikladno), sve dok se pojavljuju nove misli, slike, osećanja i senzacije.
Zatim se pozitivno uverenje, koje klijent odabere, instalira povezivanjem sa ciljanim pamćenjem i pojačava se, sve dok klijent ne oseti da je to uverenje za njega potpuno istinito.
U sledećoj fazi, klijent koristi tehniku skeniranja tela, da bi se ustanovilo prisustvo bilo kakvog dugotrajnog strea. Dok razmišlja o sećanju i novostvorenom pozitivnom uverenju, klijent prati senzacije u svom telu, od glave do pete. Ako oseća bilo kakvu napetost, to ukazuje da je potrebno više obrade memorije i faza desenzibilizacije se ponavlja.
Pre završetka seanse, terapeut pomaže klijentu da dostigne stanje smirenosti i da se ponovo kalibrira na sadašnji trenutak. Obrada je završena kada klijent ima neutralna osećanja na traumatsko sećanje (SUD nula), novostvoreno pozitivno uverenje deluje potpuno istinito (VOC 7), a telo je opušteno i oslobođeno tenzije povezane sa specifičnim sećanjem.
Svaka dodatna seansa počinje procenom prethodno obrađene memorije, kako bi se utvrdilo da li je uznemirenost i dalje na niskom nivou i da li je instalirano pozitivno uverenje i dalje snažno.
Ko može imati koristi od EMDR terapije
Ovaj metod se pokazao kao veoma efikasan u lečenju traume i često daje bolje rezultate za kraće vreme, nego druge vrste terapije. Ali klijent mora biti otvoren i spreman da doživi intenzivna osećanja i uznemirujuće misli i slike, koje se mogu javiti tokom seanse.
EMDR je pokazao dobre rezultate i u tretmanu anksioznosti i napada panike, fobija, hroničnih bolesti i zdravstvenih problema, depresije i bipolarnog poremećaja, bolesti zavisnosti, besa, poremećaja spavanja, kao i kod pojave fantomskog bola u udovima.
Kod nas postoje psihološki centri u okviru kojih se praktikuje i EMDR metod, kao i obučeni terapeuti, koje možete pronaći i kontaktirati putem Interneta.
Pročitajte i ovo: Briga o sebi koju praktikuje Dženifer Aniston
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
