Samosaosećanje kao lek za epidemiju narcisizma
U današnjem svetu, gde se često ističe važnost visokog samopoštovanja, počinjemo se suočavati sa sve većim brojem problema vezanih za narcisizam. Epidemija narcisizma postaje sve prisutnija, a ova pojava može imati ozbiljne posledice na našu psihološku dobrobit i međuljudske odnose. Međutim, postoji alternativa koja se sve više istražuje i priznaje kao rešenje – samosaosećanje.
Narcisizam: epidemija ega
Narcisizam se karakteriše preteranim osećajem sopstvene važnosti, potrebom za divljenjem i nedostatkom empatije prema drugima. Iako je umerena količina samopouzdanja zdrava i važna za dobro mentalno zdravlje, preterano samopouzdanje može voditi ka narcisizmu. Epidemija narcisizma postaje posebno izražena u savremenom društvu, gde se pojedinci često osećaju pod pritiskom da se istaknu i budu izuzetni u svim sferama života.
Jedna od posledica narcisizma je smanjenje sposobnosti za empatiju i saosećanje prema drugima. Osobe sa visokim nivoom narcisizma često su sklone manipulaciji i nedostatku saosećanja prema potrebama i osećanjima drugih. Takođe, preokupacija sopstvenim potrebama i samopouzdanjem može dovesti do problema u međuljudskim odnosima, kako u porodici, tako i na radnom mestu.
Samosaosećanje kao rešenje
Samosaosećanje je koncept koji se sve više istražuje i ističe kao alternativa narcisizmu. Umesto da težimo da sebe vidimo kao iznad prosečno dobre i bolje od drugih, samosaosećanje nas podstiče da budemo ljubazni, empatični prema sebi u trenucima neuspeha i nesavršenosti. Ovaj pristup prepoznaje da je ljudska priroda inherentno nesavršena i da svi mi povremeno grešimo i suočavamo se sa izazovima.
Samosaosećanje takođe podrazumeva sposobnost svesnosti (mindfulness) – prepoznavanje i prihvatanje bolnih emocija koje se javljaju u sadašnjem trenutku. Umesto da potiskujemo ili negiramo svoju bol, samosaosećanje nas podstiče da jasno sagledamo svoje osećaje i prihvatimo ih. Na ovaj način, umesto da sebe kritikujemo ili sebe smatramo superiornim, razvijamo dublje razumevanje sebe i svojih potreba.
Samosaosećanje: perspektiva Kristin Nef i Kris Germera
Samosaosećanje je koncept koji su istraživali i razvijali psiholozi Kristin Nef i Kris Germer, i sve se više ističe kao lek za izazove povezane sa narcisizmom.
Samosaosećanje podrazumeva tri ključna elementa:
Ljubaznost/empatiju prema sebi: Prvi element samosaosećanja je sposobnost da budemo ljubazni prema sebi, bez obzira na to šta se dešava u našem životu. To znači da ne osuđujemo sebe zbog grešaka ili neuspeha, već se obraćamo sebi sa saosećanjem i razumevanjem ili pak ohrabrenjem i podrškom.
Svesna pažnja (mindfulness): Drugi element samosaosećanja je svesnost, odnosno, sposobnost da prepoznamo svoje emocije i misli bez osuđivanja ili potiskivanja. Umesto da sebe kritikujemo zbog negativnih emocija, prihvatamo ih i razumemo.
Ljudskost/povezanost sa drugima: Treći element samosaosećanja je povezanost sa drugima. Ovaj aspekt podrazumeva da sebe vidimo kao deo šireg ljudskog iskustva i da razumemo da nismo sami u svojim patnjama i izazovima. Samosaosećanje nas podstiče da budemo empatični prema sebi, ali i prema drugima.
U eri u kojoj se narcisizam čini sveprisutnim, samosaosećanje predstavlja održivu i zdravu alternativu. Umesto da težimo da budemo izuzetni, možemo razvijati veće razumevanje i saosećanje prema sebi i drugima.
Ukoliko vas je ovaj pristup zainteresovao, pozivam vas da mi se pridružite na osmonedeljnom treningu Samosaosećanja koji počinje 1. novembra, više informacija možete pronaći na ovom linku.
Pročitajte i ovo: Prosvetljeni ego – znate li ko su duhovni narcisi?
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Vesna Laković van Kempen je sasvim slučajno postala preduzetnica u Mindfulness centru Novi Sad, a kasnije pokrenula i posao sa svojim suprugom u oblasti inovacija online obrazovanja – Bujoo education. Večiti volonter i aktivista, ljubitelj sarkazma, astrologije, filmova. Učesnici njenih edukacija je opisuju kao posvećenu i iskrenu, a bliski ljudi kao duhovitu, empatičnu i borbenu. Sebe opisuje kao nekog ko retko odustaje, obožava spontanost i nesvakidašnje ljude, a nada se da će jednoga dana postati pisac SF romana.
