Never tell me the odds – blog Jelene Radulović, koja je pobedila rak dojke
Samo saznanje o bolesti, donosi mnogo pitanja, emocija, strepnji i strahova. Od dijagnostike do početka lečenja, nama se čini kao veoma dug put, ali iz mog iskustva mislim da je to zbog nedostatka pravih informacija.
Kad sam saznala koji podtip raka dojke imam, iako mi je doktorka uopšteno objasila o onome što me očekuje, bilo mi je potrebno još informacija. Nikog nisam poznavala ko je trenutno na lečenju i nisam znala kome mogu da se obratim. Jedini izvor informacija mi je bio internet. Pronašla sam razne žene koje su izlečene od raka dojke, forume, grupe, ali sve te informacije nisu bile ono što je meni u tom trenutku bilo potrebno. Iako je većina tih žena dobronamerno govorila svoja iskustva i delila savete, informacije ko jede ovo ili ono, ili koju kremu maže ili pije suplemente… nisu bile ono što bi mi pomoglo. Štaviše, mogle su da mi naškode. U brdu svih tih neproverenih informacija doživljavam još veći šok, nailazim na podatak da je prosečno vreme života sa mojom vrstom kancera 10 meseci…
Sve te informacije su me još više uplašile i zbunile, i nanele mi više štete nego koristi. Unele su mi nemir. Mislila sam samo koliko još dana imam i pitanje – kakav će biti život moje tri devojčice, koje su tada bile faktički bebe, ako ostanu bez mene.
Sad, kad pogledam u nazad, smatram da sam imala veliku sreću, što sam ubrzo na početku lečenja naišla na udruženje Ženski centar Milica. Veoma mi je značila njihova iskustvena podrška sa tačnim informacijama, i pomoć u objašnjavanju svih faza mog lečenja. Počevši od perike, koju sam dobila od njh na korišćenje, i saveta o ishrani. U jednoj fazi mog lečenja zbog kovida i nemogućnosti ličnog kontakta sa lekarima, veoma mi je značilo što je udruženje organizovalo online konsultacije sa lekarima, kao i razgovore sa psihoterapeutima.
Kad me je Vesna pozvala da se priključim kampanji Zajedno protiv mraka, to je bio trenutak da prevaziđem svoju dijagnozu, i svojom pričom pokažem ženama da je rak dojke izlečiv ako se otkrije na vreme. Sve mi smo različite, kao i naše vrste tumora.
Kao neko ko je odrastao uz serijal Star Wars filmova, u mojoj porodici su veoma prisutne replike iz serijala, koje porodično koristimo u raznim prilikama. Tako sam i u jednom trenutku u toku mog lečenja objašnjavala kako se osećam. Svoju situaciju sam opisala kroz scenu iz filma Imperija uzvraća udarac. Jedan od junaka, Han Solo, beži od Imperije, brod Millenium Falcon se kvari i jedini način da prežive je da ulete u polje asteroida.
Robot C3PO izgovara rečenicu da je šansa da uspešno prođu kroz polje asteroida i da prežive 3720 prema 1.
Never tell me the odds – ili u prevodu nikad mi ne govori o brojkama – rečenica je koju Han Solo izgovara, uleće u polje asteroida i preživi.
Tako je i moja na momenat bezizlazna situacija započela sa lečenjem, iz koje sam na kraju izašla kao pobednik.
Nemojmo govoriti o statistici, nego hajde da pričamo o pobedama.
Kao simbol moje borbe nastala je i tetovaža, koja je i podsetnik šta sam sve preživela i da ne dozvolim sebi da budem ona Jelena koja sam bila pre bolesti, već Jelena koja prkosi statistici.
Sad, kad je bolest iza mene, aktivno sam se uključila u rad udruženja Ženski centar Milica, završila sam Akademiju za pacijente i prošla i druge vrste edukacija. Kao koordinator Nacionalnog centra za podršku pacijentkinja sa rakom dojke i ginekoloških karcinomima, ujedno ću i raditi kao jedna od žena koja će pružati iskustvenu podršku kao i tačne i važne informacije ženama koje prolaze kroz lečenje i njihovim porodicama.
Nadam se da ćemo kroz naš rad olakšati put lečenja onkološkim pacijentkinjama.
May the force bi with you!
Naslovna fotografija: unsplash.com
Jelena Radulović
