Kad ostanete sami (nastavićete dalje, ma koliko sada izgledalo teško)
Kad ostanete sami, kad neko ode, morate tugovati i morate ga, na kraju, pustiti. Bilo da je otišao da nastavi svoj život bez vas, ili je otišao iz ovog života i ostavio vas da nastavite bez njega.
Verovali ste da ćete provesti ceo život zajedno, decenije su za vama, a i pred vama je bilo još toga. Oslanjali ste se na njega, srodili se sa njim, bio je integralni deo vašeg života i sada osećate da ste izgubili deo sebe. Možda nikada niste razvili samostalnost i otpornost, jer nikada niste morali da se snalazite i borite sami.
Slomljeni ste, jer tugujete. Ali, vreme tugovanja nije večno, svakodnevica traži od vas da učestvujete, ili barem da reagujete. U svom gubitku, morate sagledati i svoju zavisnost i nesamostalnost, svoju uslovljenost i usamljenost sa kojom ne znate kako da izađete na kraj. Takođe, morate videti i priliku da ponovo otkrijete u sebi osobu sa kojom je prijatno biti i na koju možete računati – vi sami.
Sreća postoji nezavisno od naših ljubavi, navika, očekivanja, gubitaka, tuge i bolova. Zapravo, postoji zajedno sa njima. Opet ćete je osetiti. Proći će period kada ćete osećati da izdajete svoj gubitak i bol, ako se nečemu radujete i smejete. Dozvolićete sebi da osećate zadovoljstvo, da živite, a ne samo da preživljavate.
Naučićete da se utešite, da se ne osećate bespomoćno u situacijama koje morate sami da rešavate, naučićete da živite svoj život, da izgradite njegove nove delove i da pronađete u sebi želju i snagu da nastavite dalje.
Pročitajte i ovo: Kad neko previše priča (kako da monolog pretvorite u dijalog)
Bićete usamljeni, naročito noću. Kao i u svim onim momentima koji su bili zajednički, od kojih ste napravili svoje rituale druženja. Nedostajaće vam razgovori, nedostajaće vam zajedničko ćutanje. Pa, čak i svađe. Sve će vam nedostajati. Bićete ljuti, bićete uvređeni, ostavljeni, uprkos tome što mislite da nemate prava da se tako osećate i da je to ludo.
Sumnjaćete da ćete ikad pronaći snagu da ponovo budete celi, bez onog ko je bio vaša druga polovina. Ali, pronaći ćete isceljenje. Srce ima neiscrpne kapacitete zaceljivanja i prihvatanja, koje ćete u nekom trenutku početi da koristite.
Počeće nov period vašeg života, onaj koji niste nikada želeli, ni pomišljali da biste mogli u njemu da se nađete. Deo života u kome ste sami odgovorni za sebe i sve oko sebe. U kome sami donosite odluke, u kome sami grešite i pokušavate da ispravite svoje greške. Nećete biti zadovoljni sobom, želećete da odustanete, ljutićete se na sudbinu, na život, na smrt, na ljude i bogove – to nije ono što ste hteli, ni ono što ste započeli i što je trebalo da bude vaš život, do kraja.
Izlovaćete se, povući ćete se u mrak i patiti. Ali, moraćete da izlazite iz tog mraka, jer će život to zahtevati od vas. Izlazićete i vraćaćete se u mrak. A onda ćete postepeno početi da izlazite i da sve duže ostajete na svetlu, izloženi životu, senzacijama, osećanjima, dužnostima. Pojaviće se određene želje i htenja, jer život u vama ima svoju sopstvenu snagu i neće vam dozvoliti da je umrtvite potpuno.
Pročitajte i ovo: Kako da identifikujete gde prestaje ljubav, a počinje toksičnost
U početku ćete živeti zbog ovoga ili onoga. Zbog dece, zbog posla, zbog navike. A onda ćete postepeno sve više živeti zbog sebe, zbog života. I želećete da taj život bude ne samo podnošljiv, nego vredan življenja. Ne samo u uspomenama, nego u sadašnjem trenutku.
Shvatićete da ste se kroz gubitak i patnju promenili i odrasli, više nego u bilo kom ranijem periodu života. Prihvatićete da možete biti zadovoljni i srećni, iako ste tužni i ranjeni – osetićete to i moraćete da verujete onome što osećate i proživljavate.
Nastavićete dalje i shvatićete da ste dobri u tome.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
