Kako ti sebe tretiraš
Na pitanje: Kako si, jedna moja klijentkinja mi je pre nekoliko dana odgovorila – od obaveza ni ne stižem da vidim kako sam. To je bila druga konsultacija na koju je došla. A prvu je zakazala, citiram, zato što se „oseća preumorno“, „ima previše obaveza“, „sve je na njenim leđima“, „svima udovoljava, osim sebi“.
I sve smo se lepo dogovorile, porazgovarale o prvim koracima koje je potrebno da napravi, kako bi, postepeno, promenila loše navike i počela da se oseća onako kako želi. Ali nakon dve nedelje, kao da se ništa nije desilo. Tačnije, mehanički je radila sve što smo se dogovorile i to neredovno i nije baš ništa učinila kako bi sebi, zapravo, zaista, pomogla.
I tu dolazimo do ključnog dela, koji se tiče – povezivanja sa sobom.
Ova dama sebe opisuje kao – veoma ambicioznu osobu, koja ima veliki projekat na kojem MORA da radi. I ima veoma zahtevno dete, koje jednostavno zahteva njenu potpunu pažnju. I muž ima svoje prohteve. A ima i puno obaveza oko kupovine i prodaje stana. I ona zaista MORA, MORA, MORA. I ističe kako – ne želi da odustane od svoje ambicije, jer je to „vozi“ kroz život, to je čini uspešnom.
E, u tome i jeste ključ i zato pišem ovaj tekst i navodim njen primer. Ona od sebe očekuje DŽINOVSKE korake napred, u svakom trenutku. A sebe tretira kao patuljka. Kao malu beznačajnu osobu kojoj pažnja nije potrebna! Ne vodi računa o svojim potrebama, ne nalazi vreme da čuje sebe, da vidi šta je sve sebi natovarila na leđa i šta sve pristaje da ponese od drugih.
Ako ste videli da patuljak može da napravi iste korake kao džin, onda nema potrebe da dalje čitate ovaj tekst. Ali istina je – da ne možeš u isto vreme ne voditi računa o sebi, ne vrednovati sebe, ne posvećivati pažnju sebi i svom miru, dobrom osećaju u sebi, a očekivati od sebe – snagu, dobru energiju, uspeh, samopouzdanje. Zamislite samo koliko bi se jedna sićušna osoba namučila da pokušava svakog dana da napravi korake koje pravi neki džin. Umorio bi se taj patuljak za pola dana, a kamoli svakodnevno.
Sve ovo je lako zaključiti jednostavnom logikom. Ali što je još važnije, biologija ljudskog organizma ne dozvoljava da ove dve stvari idu zajedno. Stres, tenzija, okretanje samo ka spoljnim faktorima i ciljevima, a u isto vreme nepoštovanje sebe, svojih osnovnih potreba, izbegavanje susreta sa sobom – ne idu zajedno. To su dva potpuno različita centra u mozgu i dve potpuno različite hemije u telu, koje ne mogu raditi u isto vreme. Prva – bukvalno blokira svaki naš rast i razvoj, a druga ga podstiče i podržava.
Takođe, kad ne vodiš računa o svojim potrebama, prestaješ i da uvažavaš druge ljude. Čak i kada potražiš pomoći i podršku – ne možeš da se uskladiš sa tim, jer je uvažavanje (sebe i drugih) prestalo da bude deo tvog sistema.
I tu dolazimo do jednostavnog zaključka – ne možeš udaljavanjem od sebe pokušati da dobiješ sreću, zadovoljstvo i uspeh. Jer, ko će se tom uspehu obradovati, ako si daleko od sebe. To nije moguće!
Jedini način da zaista postigneš uspeh, koji je praćen mirom, zadovoljstvom i lepim osećajem u sebi kome svi težimo – je da ideš napred, ali da tretiraš sebe u skladu sa onim što od sebe očekuješ. I da se umiruješ. Svakodnevno! Nema drugog načina. Jer, patuljak nikada ne može postati džin. Pečurka nikada ne može biti brokoli. Buba nikada ne može biti delfin. Nervozna osoba neće nervozom doći do smirenosti. Niti nesrećna do sreće.
Milica Stojiljković je autor Metoda ličnog razvoja LEPO MI JE. Uči ljude da meditiraju, kako bi postali i ostali smireni i fokusirani, bez obzira na okolnosti. Bira harmoniju umesto savršenstva, suštinu umesto forme i dobre umesto praznih priča.
