Ključni razlozi zbog kojih nikada niste srećni

Ako ste oduvek bili nezadovoljni i nesrećni, verovatno ste zaglavljeni u uobičajenim obrascima ponašanja, koji vas sprečavaju da osetite sreću i ispunjenost. Kada ove obrasce identifikujete, mogli biste i da preduzmete korake da ih prevaziđete – zarad većeg zadovoljstva životom.

Kulturološka definicija sreće je usredsređena na dostignuća, sticanje i sposobnost da stalno poboljšavamo sebe i svoje okolnosti. Ovu vrstu sreće je teško postići – pre svega – jer napor da se održi postignuto stalno stvara pritisak i stres – u jednom trenutku ste srećni i trijumfujete, a već sledećeg se opet trudite i upinjete da nešto postignete.

Postoji i još jedna vrsta sreće koja se zasniva na uvažavanju i zove se – zadovoljstvo. Biti zadovoljan znači osećati se dobro sa onim što jesi i onim što imaš. Zadovoljstvo je održivo, za razliku od neuhvatljive sreće – ne treba vam ništa, osim da cenite sebe i uzimate u obzir ono što je dobo takvo kakvo je. Međutim, za mnoge u savremenom svetu zadovoljstvo je nedostupno – na stranu anksioznost, depresija, razne lične krize i životne faze – svako zaista stvara svoju sreću, ili ograničava svoju sposobnost da bude zadovoljan. Ovo su obrasci koje treba da razotkrijete i prevaziđete:

Stalno poređenje

Teško je biti zadovoljan sobom i svojim životom, ako stalno poredite sebe i svoja postignuća sa onim što imaju drugi – a iz vaše perspektive, mnogi drugi žive bolje, uspešnije i srećnije nego vi. Kada postanete svesni da se stalno poredite sa drugima, potrebno je da proširite svoju perspektivu. Kao prvo, vi ne znate da li su drugi srećniji i uspešniji, vi samo vidite ono što vidite, a ako to svedoči o velikim postignućima, takođe ne znate koliko se neko zalagao i odricao, odnosno, koliku cenu je plaćao za ta dostignuća (sve ima svoju cenu, nemojte sumnjati u to). Kada usvojite ovu tačku gledišta, smanjićete nivo negativnosti. Još jedna korisna stvar koju možete naučiti jeste da stanete i zapitate se šta je ono dobro u vašem životu. Tako ćete pažnju sa drugih preusmeriti na sebe, jer morate priznati da u vašem životu ima dobrih i dragocenih stvari, za koje se ne biste ni sa kim menjali i ne biste želeli da budu drugačije.

Prebacivanje krivice

Oni koji ne mogu da preuzmu odgovornost za načine na koje su doprineli svom nezadovoljstvu, sukobima u bliskim odnosima, neuspehu na polju braka i roditeljstva, osećaju potrebu da okrive druge. Oni osećaju da im se stvari dešavaju bez njihove volje i učešća i ne uviđaju da to nije istina, ne vide kako su sami izazvali, ili podstakli sukobe i situacije zbog kojih se osećaju nesrećno. Uvek je kriv neko drugi, ili treći. To osećanje da niste krivi možda donosi neku satisfakciju, ali vas zarobljava u osećanju bespomoćnosti – ako vi niste krivi (odnosno, odgovorni), onda ne možete baš ništa da uradite da bi se stvari promenile, osim da i dalje budete nezadovoljni i nesrećni i gajite uverenje da su svi i sve u „zaveri“ protiv vas. Kada promenite perspektivu i sagledate svoj deo odgovornosti u svojim životnim padovima i gubicima, možete da vratite i svoju moć angažovanja da stvari popravite.

Odupiranje prihvatanju

Vežbanje prihvatanja u nepovoljnim okolnostima je sastavni deo suočavanja sa teškim i neočekivanim životnim događajima i prolaska kroz njih. Kada ste fiksirani u položaju žrtve (zašto se baš meni ovo događa?!) nećete naći adekvatne odgovore. Prihvatanje može doći nakon procesuiranja i obrade događaja, a da biste mu se približili, pitajte se kako i šta, a ne zašto. Dakle, „šta mogu da naučim iz ovoga“, „kako mogu da nastavim dalje“, „koje su moje snage u ovim okolnostima“, pa čak i „koga mogu da pozovem da mi pruži podršku i pomoć“ jesu konstruktivna pitanja, koja vas angažuju da pronađete adekvatan odgovor na situaciju u kojoj se nalazite, da pregrupišete svoje snage i da na osnovu prihvatanja onoga što se dogodilo (događa) nastavite da se orijentišete u snažnim strujama životnog toka.

Život van fokusa

U savremenom načinu života, sve nas neprestano ometa – okruženi smo distrakcijama, informacije svih vrsta imaju nesmetan upliv u polje naše pažnje, u svakom momentu. Savremena sredstva komunikacije neprestano nam oduzimaju pažnju – u trentuku nekog dešavanja, skoro automatski posežete za telefonom da to uslikate, objavite na društvenoj mreži i da posle svakog časa proveravate koliko ste lajkova i komentara već dobili. Banalan primer, ali pogledajte sebe i sve oko sebe – teško ćete videti nekog bez telefona u rukama. Zbog toga svi saveti o opuštanju, uzimanju vremena za sebe, provođenju kvalitetnog vremena sa drugima, obavezno sadrže stavku – isključite uređaje komunikacije.

Da biste osetili sreću, morate biti prisutni u trenutku u kome se ona dešava – sreća je intenzivno, ali prolazno stanje, a vi ćete propustiti da iskusite taj intenzitet, ako niste prisutni u trenutku, ako vam nešto odvlači pažnju. Sreća neće sačekati da odgovorite na poruku, već će samo projuriti pored vas i ostaviti vas blago rasejane, sa osećanjem da ste nešto propustili.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.