Komunikacija nakon razvoda
Komunikacija može održati brak, ali ako ne funkcioniše u braku, ne znači da se ne može uspostaviti i nakon razvoda. I veoma je važno potruditi se oko uspostavljanja informativne i prijateljske komunikacije sa jasnim granicama, kako bi deca bila zaštićena od emocionalne štete koju razvod često izaziva. Zapravo, nije tako retko čuti od razvedenih parova da nakon razvoda imaju bolju komunikaciju i kvalitetniji odnos (i međusobno i sa decom) – distanca i nova vrsta odgovornosti mogu da dovedu do toga.
U savremenom svetu nedostatak komunikacije se najčešće navodi kao razlog za prekid bračne zajednice, utvrdili su psiholozi koji rade sa parovima, potvrđujući značaj dobre komunikacije, odnosno, njenog nedostatka. Pre svega, potrebno je da razmotrimo i utvrdimo šta je sve komunikacija i na koje načine ljudi komuniciraju.
Komunikacija u odnosu
Jedna od definicija komunikacije je prenošenje ili razmena vesti, informacija i osećanja između dvoje ili više ljudi. U braku, komunikacija koja je puna poštovanja, nežna i laka, drži supružnike zajedno. Cilj komunikacije je povezivanje, osećanje bliskosti, osećaj da se razumete i poštujete.
Komunikacije je uvek i verbalna i neverbalna
Verbalna komunikacija su reči koje izgovarate – da li su one artikulisane, tačne i pune poštovanja? Da li direktno govorite ono što želite da kažete, ili ste nejasni, izbegavajući da budete iskreni i pokušavate da „stavljate do znanja“ zaobilaznim putem? Na primer – želite da provodite više vremena sa partnerom, ali umesto da to jasno kažete, vi se žalite što on toliko vremena provodi sa prijateljima. A zatim ste ogoročeni što on ne prima vašu poruku, što mu nije jasno šta hoćete od njega. Međutim, ako direktno kažete da biste voleli da provodite više vremena zajedno i predložite dan za zajedničke aktivnosti, poruka će biti shvaćena, jer je direktna – nije potrebno tumačenje. To nije garancija da će partner pristati na vašu ponudu, ali otvara pregovore – vaše potrebe su jasne, rešenje je moguće i uz nastavak komunikacije i razumevanje međusobnih potreba, možete pronaći kompromis.
Neverbalna komunikacija, koja je često nesvesna, veoma je moćna i sugestivna – način na koji se držite, izraz lica, pokreti tela, jasno izražavaju stanja i osećanja. Kada koraknete unazad i prekrstite ruke, to je odbrambeni stav, ili znak da ne slušate i ne prihvatate poruku koju druga osoba pokušava da prenese. Izbegavanje pogleda u oči, prevrtanje očima, povijanje, klimanje glavom, uzdasi, nervozni pokreti – sve to prenosi poruke neverbalno. Neki stručnjaci zastupaju stav da je komunikacija zapravo, mnogo više neverbalna, ali da većina ljudi nije svesna neverbalnih poruka – zato obratite pažnju, posmatrajte i slušajte jednako pažljivo. Aktivno slušanje znači da pri tom ne smišljate odgovore, niti procenjujete ono što druga osoba govori, već primate informacije otvorenog uma. Prilikom pažljivog slušanja, možete postavljati pitanja, kako biste bolje razumeli izlaganje. Slušanje je moćan neverbalni alat komunikacije i često je važnije od govorenja.
Nekomuniciranje je takođe komuniciranje
Nekomuniciranje ne postoji – nije moguće. Jer i kada ne razgovarate i ne odgovarate, vi šaljete snažnu poruku – ignorisanje, prezir, ljutnja – hladan tretman je takođe način komunikacije.
Pročitajte i ovo: Nikad nije kasno za dobar razvod (ali ni za dobar brak)
Ponude i okretanja u komunikaciji
U komunikaciji se radi o ponudama za povezivanje, pažnju ili validaciju i odgovorima na te ponude. Na primer, jednostavan komentar kao što je „danas je baš lepo vreme“ predstavlja ponudu. Druga osoba može dati odgovor okretanjem ka vašoj ponudi, okretanje u stranu (odbijanje ponude), ili okretanje protiv ponude. Partner može reći „da, divan dan za šetnju“ i na taj način se okrenuti ka vašoj ponudi, ili je može odbiti tako što će je potpuno ignorisati, ne dižući pogled s telefona, ili se može okrenuti protiv nje. Okretanje protiv ponude za komunikaciju je obično agresivno i parter može nervozno reći „zar ne vidiš da sam zauzet“, ali time vam pokazuje da vas je čuo – dao je odgovor, reagovao je. Mnogo pogubnije za odnose je neodgovaranje, odbijanje ponude, izostanak reakcije, ignorisanje.
Kako da komunicirate efikasnije
Budite jasni i podelite tačne činjenice, jasno izrazite osećanja, direktno pitajte, ili saopštite mišljenje. Birajte reči u konstruktivnom obliku, koje koriste nastavku komunikacije i ne podstiču svađu, već navode partnera da sluša i odgovara. Uverite se da govorite ono što je važno i što treba da kažete, kao i da li to izgovarate ljubazno i sa poštovanjem.
Komunikacija nakon razvoda
Tokom i nakon razvoda, komunikaciju možete shvatati kao poslovnu transakciju. Više ne pokušavate da rešite bolne tačke vašeg odnosa, da pojasnite stare nesporazume, da delite pritužbe i iskustva, količina informacija se smanjuje i ograničava na ono što je neophodno, da biste postigli dogovor oko roditeljstva, imovine, finansija. U ovom procesu, vi ste poslovni partneri koji se bave likvidacijom firme, kako bi svako mogao da započne sopstveni posao i želite da zadržite konstruktivnu komunikaciju i nivo saradnje koji vam to omogućava. Standardi ovakve komunikacije su kratka, informativna, prijateljska i čvrsta – kada šaljete meil ili poruku, proverite da li ono što ste napisali ispunjava ove standarde, pa će komunikacija biti mnogo manje stresna.
Dovoljno dobra komunikacija tokom i nakon razvoda naročito je neophodna kada imate decu. Cilj je rešavanje problema, uz jasnu i kratku komunikaciju koja se sprovodi sa poštovanjem. Potrebno je da delite informacije o deci – ona moraju da znaju da njihovi roditelji razgovaraju i dogovaraju se, da bi se osećala zaštićeno, bezbedno i voljeno. Ispunite standarde komunikacije da biste izbegli svađe i sukobe koji decu mogu traumatizovati.
Primer razmene informacija nakon razvoda
Tekstualne poruke možete koristiti za hitne slučajeve ili logističke probleme: „Kasnim 15 minuta“, ili „dete ima temperaturu, vodim ga kod lekara“, ili, „proveri e-mail, poslala sam ti raspored za muzičku i treninge“. Odgovar na ovakve poruke može da glasi „Ok“ i predstavlja prijem informacija. Glasovne poruke se mogu koristiti za pitanja koja nisu hitna, ili koja se tiču nekih suštinskih stvari, ali ne treba ih koristiti za vremenski osetljiva pitanja ili nove sporazume – o ovim stvarima treba da postoji pisani zapis. Na govorne poruke treba da odgovorite u roku od 12 sati i ne morate odgovoriti na isti način – možete poslati mail tipa, „primila sam poruku o rođendanskoj zabavi u subotu, mogu da donesem piće, ali ne stižem pre 14h“.
Elekronska pošta je najbolja za nehitnu, informativnu komunikciju, ili zahteve, kao što su „Sledećeg vikenda radim, možeš li da zadržiš dete do ponedeljka i da ga ispratiš u školu? Javi mi, molim te, do sutra, da bih mogla da angažujem majku, ako ti ne možeš.“ U ovom slučaju dogovor se menja i to će biti dokumentovano e-poštom, što može obezbediti da se izbegnu kasniji nesporazumi. Svi dogovori i ugovori koje napravite, treba da budu dokumentovani na ovaj način. Odgovor bi trebalo poslati u roku od 24 sata, čak i ako ne možete da odgovorite na sva pitanja. Na primer „Rado bih zadržao dete do ponedeljka, moram prvo da vidim mogu li da pomerim jutarnji sastanak. Javiću ti sutra do podneva, da li je to u redu?“ Ovakva komunikacija održava zadate standarde – krakta je, informativna, prijateljska i čvrsta.
Dobra komunikacija se i nakon razvoda može negovati, uz praksu, svest, pažnju i trud. Kada sami bolje komunicirate (ispunjavajući standarde), posle nekog vremena možete ustanoviti da su se svi vaši odnosi poboljšali – sa bivšim partnerom, sa decom, porodicom, prijateljima, novim partnerom. Trud oko popravljanja komunikacije na jednom planu, predstavlja trening, ulazi u vam naviku i reflektuje se na sve vaše odnose.
Pročitajte i ovo: Da li je vaš brak vredan spasavanja?
Naslovna fotografija: pexels.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.