Moda kozmetičkih intervencija – uloga društvenih medija u promovisanju „savršenstva“

Kad na društvenim mrežama gledate naloge poznatih ličnosti i uticajnih osoba, lako možete uočiti da svi izgedaju – nekako isto. Dominira ista vrsta pravilnih noseva i punih usana, visokih jagodica i isklesanih vilica – i svakako, mršavost. Diktat određenog visokog stila je očigledan – ne tolerišu se podvaljci i podočnjaci, grbe na nosevima, tanke usne i višak kilograma. Kroz promociju zdravih stilova života, načina ishrane, vežbanja i majndfulnesa, provlači se promovisanje stereotipnog izgleda koji se ne postiže (samo) zdravim životom, već uz malu pomoć kozmetičke intervencije.

Kao što odeća ili tetovaže ulaze i izlaze iz mode, tako se pojavljuju i različite kozmetičke interevencije i procedure za podmlađivanje, popunjavanje, zatezanje, isticanje i smanjivanje. Ono što je ranije bila tabu tema, brzo se normalizuje, jer o tome govore slavne ličnosti i influenseri, svima dostupni na društvenim mrežama i „obični“ ljudi počinju sve češće otvoreno da govore o intervencijama kojima su se podvrgli.

Na mnogo načina je dobro što ljudima postaje ugodnije da razgovaraju o estetskoj hirurgiji – oni dele svoja iskustva i ohrabruju jedni druge da se osećaju dobro u svojoj koži, čak i ako to znači prolazak kroz invazivne kozmetičke intervencije i fizičke promene. Ali, pošto je „savršenstvo“ postalo svima dostupno, da li smo svi u obavezi da ga dostignemo? Hoćemo li za dvadeset godina one koji ništa ne popravljaju na sebi smatrati necivilizovanim divljacima, čudnim, ružnim i oštećenim? Diktat „savršenog“ izgleda iskrivljuje perspektivu lepote i autentičnosti i doprinosi formiranju negativne slike o telu (body image), naročito kod mladih, koji su stalno izloženi pritisku da prate sve trendove sa društvenih mreža.

Kozmetičke intervencije u usponu

Plastična hirurgija, odnosno, kozmetičke intervencije beleže nagli porast popularnosti u poslednjih nekoliko godina, naročito 2021. kada je broj intervencija na licu porastao za 55 procenata i to u najvećem broju kod žena (ali i muškaraca) između 38 i 50 godina starosti. Zapadnjački koncept lepote je opsednut mladošću i sa prvim znacima starenja žene počinju da razmišljaju o hirurškoj popravci i sve češće se odlučuju za kozmetičke intervencije, uglavnom na licu.

I pored toga što intervencije mogu da donesu lepši izgled i više samopouzdanja, starenje je proces koji se ne zaustavlja i niko ne bi trebalo da se stidi prirodnog načina na koji se telo i lice menjaju. Međutim, pošto se kao alternativa nameće ulepšavanje i podmlađivanje na sve načine, ljudi ne žele da dozvole svom telu da stari i više nego ikada ranije biraju „preventivne“ kozmetičke intervencije, kao što je botoks.

Opsednutost održavanja mladalačkog izgleda usko je povezana sa željom da izgledamo savršeno, ali i da živimo večno. Strah od promene i prolaznosti je u suštini strah od smrti, a kolektivan odnos prema starenju kao nepoželjnom – čak je i promovisanje vitalnog starenja, aktivnog seksualnog života i održavanja zdravlja prožeto nepriznavanjem i neprihvatanjem negativnih aspekta starenja – merilo je društvenog i kolektivnog mentalnog zdravlja. Da li to znači da je zapadnjački društveni koncept zapravo „ludo“ društvo? Bilo bi nekonstruktivno izvesti takav zaključak, ali Erih From, nemački socijalni psiholog, psihoanalitičar i filozof, u svojoj knjizi „Zdravo društvo“ vrlo koncizno razmatra ideju da je većina koja predstavlja društvene okvire i diktira trendove – bolesna.

A trendovi su uvek rezultirali uniformnošću – po frizurama, načinu šminkanja i oblačenja lako možete pogoditi kom periodu pripada neka fotografija. Na savremenim fotografijama, ako već nismo bili dovoljno kulturni da smanjimo nos, povećamo usta, usisamo podvaljak, istaknemo jagodice i „otvorimo“ oči, to možemo učiniti putem filtera i Fotošopa. Nije ni čudo što toliko žena na fotografijama koje objavlju na društvenim mrežama izgleda toliko slično. Mali nos, puna usta, velike oči, šiljata brada i visoke jagodice predstavljaju foto-robot savremenog savršenog izgleda. Ako se samo jedan deo vašeg lica uklapa u tu sliku, to može izazvati nesigurnost i sumnju u sebe. Koliko god u savremenom svetu promovisali prihvatanje različitosti – rasne i seksualne, kao i različitosti koju nose fizička i mentalna ograničenja, kao društvo u celini mi i dalje ne prihvatamo ogromnu raznolikost izgleda ljudskih lica i tela i njihovu široku lepezu estetike.

I tako se odlučujemo za kozmetičke intervencije, nož ili iglu, praveći velika i mala podešavanja, da bismo se približili idealnom izgledu i da bismo uklonili znake starenja.

Pročitajte i ovo: Kolumna 35+: Spolja kamen, a iznutra vafl, iliti kako sam zavolela svoje telo

Društvene mreže, slika o telu i kozmetičke intervencije

Standardi lepote propisani su i za naša tela, kao i za lica. I opet, koliko god da smo ohrabreni da prihvatimo svoje telo, da zavolimo sebe i osećamo se dobro u svojoj koži, jasno nam je da je celulit izvor sramote – vidimo ga na fotografijama samo u kampanjama za promovisanje prirodnog izgleda, a ako se pojavi fotografija poznate ličnosti koja prikazuje njeno telesno nesavršenstvo, osuda je kompletna (zašto bi neka poznata glumica sebi dozvolila da taloži celulit, kad može da priušti kozmetičke intervencije vrhunskih plastičara, kad god poželi?!).

Mnoga istraživanja potvrđuju postojanje veze između negativne slike o telu i poremećaja ishrane i vremena provedenog na društvenim mrežama. Korelacija je bila jača, kada su ljudi listali sadržaje koji se odnose na fizički izgled, ili slike modela i fitnes instruktora. Loša slika o telu povećava rizik od depresije, anksioznosti i poremećaja u ishrani i izaziva osećanje stida.

Jedno istraživanje razmatralo je odnos između upotrebe društvenih mreža i negativne slike o telu – učesnici su ispunjavali upitnik, procenjujući svoju upotrebu mreža, uključujući i naloge koje su pratili, a istraživači su otkrili vezu između učestalosti kojom ljudi upoređuju svoj izgled sa „savršenim“ izgledom ličnosti koje prate na mrežama i loše slike o telu.

Zdrav razum – i lekari koji ga zastupaju – kaže da se oblik tela uglavnom svodi na genetiku i da moramo da odbacimo koncept „savršenog“ tela, koji nije realan i koji, zapravo, najveći broj ljudi uopšte ne ispunjava. Za fizičko i mentalno zdravlje, potrebno je da prihvatamo i volimo svoja tela takva kakva su i da se fokusiramo na održavanje zdravlja i ravnoteže, a ne na ispunajvanje nerealnih standarda.

Kada izgladnjivanjem i vežbanjem ne uspevate da značajno promenite svoj izgled, možete misliti da su kozmetičke intervencije jedino rešenje. A kada se odlučite na taj korak, možete shvatiti da i dalje niste zadovoljni sobom i da vam se život uopšte nije promenio.

Sa usponom društvenih medija u stvaranju globalne zajednice mnogo različtih ljudi svih životnih sfera, postalo je važno da izazovete idealizovane društvene tipove tela i ideale koje mediji plasiraju i osnažite i sebe i druge da prihvataju i vole kožu u kojoj se nalaze.

Pokret telesne pozitivnosti

Ali, uloga društvenih medija korsna je i za promovisanje trajnih vrednosti i prirodnih i realističnih pogleda na lepotu, kao što to radi body positivity movement. Deo ovog pokreta fokusira se na individualnost i jedinstvenost svake osobe, na široku percepciju lepote (svako je lep na svoj način), koja uključuje i ono što nas razlikuje od drugih. Ako svi težimo da izgledamo kao supermodeli i držimo to kao standard lepote, zar ne rizikujemo da izgubimo one specifične različitosti i individualna obeležja, koja čine pravu lepotu?

Iako je body positivity movement još uvek u manjini, sve više poznatih i uticajnih ljudi istupa i govori o svojoj nesigurnosti i ima sve više kampanja za promovisanje pozitivne slike tela, koje promovišu realan izgled.

Kakvu će sliku o svojim telima formirati naša deca i koliko će razviti samoprihvatanje i ljubav prema sebi, najviše zavisi od nas, njihovih roditelja (pogotovo majki). Istraživanja su pokazala i da su tinejdžerke srednjoškolskog uzrasta, koje su imale adekvatnu podršku roditelja, pokazale visok stepen samosvesti i medijske pismenosti i minimizirale uticaj društvenih medija na sliku o svom telu.

Sve u svemu, istina je da društvene mreže mogu uticati na sliku o telu, ali i da ne mogu uticati na svakog – uz pažljivu podršku roditelja i vaspitača, razvijanje samosvesti i autentičnosti, naša deca će moći da donose pametne odluke kada su u pitanju kozmetičke intervencije, kao i svi drugi trendovi. A pravilna i pažljiva podrška deci u prihvatanju svog tela i ljubavi prema sebi ogleda se u našem odnosu prema svom telu – naša deca će naučiti da vole sebe i svoje telo, ako i mi to umemo i činimo. A ako još uvek ne umemo – možemo naučiti, zajedno sa njima.

Pročitajte i ovo: Kako body shaming utiče na prihvatanje sebe i svog izgleda

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.