Istraživanje ljudskosti – šta znači biti ljudsko biće i zašto je to jedinstveno iskustvo
Biti čovek je filozofsko pitanje, o kome se vekovima intenzivno promišlja, u svim kulturama. Ljudskost nije pitanje koje ima odgovore, već kompleksan koncept koji pokreće mnoga druga pitanja.
Ljudskost je stanje, koje nam omogućava da stičemo iskustva, u uslovima života na planeti Zemlji, među drugim ljudima, u suživotu sa životinjskim i biljnim svetom. Od praistorije do savremenog sveta, to stanje, taj koncept, stalno se razvija i o njemu se stalno nešto novo saznaje.
Proučavajući sebe i svet oko sebe, prosuđujući ljudsko iskustvo, čovek dolazi do suštinskih pitanja smisla, života i smrti, radosti, prihvatanja životnih paradoksa i oslobađajućih istina.
Ljudskost se razlikuje od ostalih životnih stanja na Zemlji po razvoju mišljenja i govora – ljudi komuniciraju na kompleksniji i obuhvatniji način nego ostali živi svet, koji takođe komunicira i između sebe i sa ljudima. Povezanost i otuđenje su savremena pitanja ljudskosti, koja pokreću pitanja i koncepte dublje od povratka prirodi. Ni jedno rešenje nije definitivno i trajno, jer je promena deo koncepta ljudskosti, koji mi, ljudi, najteže prihvatamo. Prolaznost je velika bolna tačka ljudskosti, koja je ujedno i orijentaciona tačka života svakog pojedinca. Da bismo prihvatili smrt, neophodno nam je da u životu pronađemo smisao.
Sa godinama i zrelošću, shvatamo da smisao nije nešto što se pronalazi u životu, već je nešto što mi sami dajemo svom životu. Mi osmišljavamo – sa manje ili više uspeha – svoje živote, mi smo „kovači svoje sudbine“. Ali to ne znači da predodređenost ne postoji i da možemo kontrolisati svoj život u potpunosti. To samo znači da moramo prihvatiti odgovornost za svoje izbore i snositi sve posledice, koje dolaze sa svakim izborom. Biti čovek, znači platiti svaku cenu svake odluke – proći kroz iskustvo i izaći sa druge strane bogatiji duhom, mudriji i svesniji. Biti čovek, znači stalno učiti šta to znači biti čovek i kako biti bolji čovek.
Rolka: Lindex, Mantil: Marella, Pantalone: Marella, Torba: Cortefiel, Ogrlica: Bomar Swarovski
Pročitajte i ovo: Težnja ka dobroti – kako da budete bolja osoba
Istraživanje misli, emocija i verovanja nije samo posao psihologa, filozofa i teologa, to je doživotni posao svakog pojedinca, koji teži da dosegne svoju ljudskost u njenom najdubljem izrazu.
Osećanja su najvažniji način na koji doživljavamo svet, a ipak, moramo naučiti da se ne identifikujemo sa svojim osećnjima, jer to su samo osećanja, to nije naše biće. Emocije su alat naših misli, koje su alat uma, čiji se složen posao sastoji u primanju, obradi i slanju informacija iz unutrašnjeg, fizičkog i psihičkog sveta, kao i iz spoljašnjosti i okoline – kao i iz međusveta, onog duhovnog, koji prožima i spoljašnji i unutrašnji svet i povezuje nas sa Univerzumom.
Dokle smo stigli kao ljudska vrsta? Dokle kao pojedinci? Da li evoluiramo i po čemu to možemo da procenimo? Po nivou povezanosti koji smo postigli unutar sebe i oko sebe. Po tome koliko poznajemo, razumemo, prihvatamo i volimo sebe, takve kavi smo. Po tome koliko potencijala za sve što možemo da budemo koristimo u svom životu. Po tome koliko ispunjenosti, smisla i slobode osećamo.
Sloboda je ljudski konstrukt, koji je možda zasnovan na nastojanju da odbacimo sve što nas sputava da postignemo povezanost, da je duboko osećamo i u njoj živimo. Unutrašnja sloboda je ono što osećaju najmudriji među nama, svesni da se svaka ljudska sloboda odvija unutar određenih okvira i ograničenja i da je jedina prava sloboda koju možemo kao ljudi da dosegnemo – sloboda da budemo ono što jesmo. Svi se svakodnevno suočavamo sa sputavanjem autentičnosti – radimo to sami sebi, da bismo ostali povezani sa zajednicom, kulturom i moralom. Borimo se da prevaziđemo nasleđene sputanosti koje smo stekli vaspitanjem i genetskim nasleđem. Borimo se da shvatimo ko smo, da bismo mogli da ostvarimo svoju sudbinu – ili da očistimo svoju karmu, ako vam je taj konstrukt bliskiji.
Znamo da rastemo i razvijamo se po tome što menjamo svoja uverenja i obrasce – one koji nam nanose štetu, zarobljavaju nas i najteže nam je da ih promenimo. Promena je najteža. A jedino promena donosi razvoj. Ljudsko stanje je privremeno i promenljivo. Mogućnosti su nam ograničene, rok trajanja svakome ističe. Kada nam je manje teško da prihvatimo ove oslobađajuće istine, lakše nam je da prihvatimo neminovne promene, ali i da sami iniciramo one koje su nam potrebne, da bismo se duhovno razvijali. A naš duh odnosi naša iskustva u onoj bolnoj, orijentacionoj tački, u kojoj se rastajemo sa ovozemaljskošću i ljudskošću. Da bismo, možda, prihvatili drugačije oblike i koncepte postojanja. Sledeći stepen evolucije. Ljudskost je dragocena, jer je neponovljiva – samo sada smo to što jesmo, takvi kakvi smo i bilo bi nam bolje da to budemo svom snagom, najbolje što možemo.
Pročitajte i ovo: Želite da se osećate srećnije i življe – ublažite strah od smrti
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Aleksina Đorđević, stara duša, tragač za istinom, nosilac svetlosti, učenik i učitelj, večiti početnik. Piše ono što živi, uvek u nastojanju da razume sebe, svet, Univerzum, uvek zatečena načinima na koje razumevanje dolazi.
