Podesite svoj um – kretanjem tela
Kretanje i vežbanje vas osnažuju i oživljavaju, znate dobro, ako ste ikada iskusili fizički napor trčanja, regenerativnu moć popodnevne šetnje, ili vežbanje joge, ili plesa. Zašto je to tako?
Savremena neuronauka nalazi odgovore koji su dublji i provokativniji od proizvodnje endorfina, naglašavajući da su naša tela i umovi međusobno povezani na načine kojih nismo svesni. Naša tela neprestano obrađuju signale iz okoline i prilagođavaju se, kako bismo ostali zdravi. Istovremeno, šalju signale mozgu o svom stanju.
Nesvesne poruke koje dolaze iz tela, obezbeđuju ne samo osnovu za sopstvo, već i neku vrstu podvodne struje našoj svesti, koja određuje raspoloženje u odnosu na sve što se dešava. Ova osećanja u pozadini šalju signale koje svest tumači kao sreću, tugu, nadu, teskobu, a da ne možemo da objasnimo zašto se baš tako osećamo.
Na mestu gde se sastaju podsvesne struje telesnih signala i svesno raspoloženje – stupa na snagu važnost pokreta. Ako naše telo saopštava mozgu da smo umorni i slabi, to bi moglo da rezulitra anksioznošću i depresijom, nesigurnošću i neizvesnošću. Zato kretanje, osećanje da vladamo svojim telom, da smo snažni i da se osećamo dobro, mozgu prenose suptilan osećaj sreće, samopouzdanja i pozitivnosti.
Ljudski mozak je evoluirao delimično da bi nam pomogao da se krećemo – brzina pokreta, značila je sposobnost bežanja od opasnosti i jurenja i hvatanja plena, objašnjavaju evolucioni antropolozi. Čak teoretišu o tome da smo razvili sposobnost razmišljanja o budućnosti, jer smo morali da planiramo svoje kretanje, još dok smo se ljuljali na granama.
Ako je fizički pokret ono što pokreće naš um, onda, kada se ne krećemo i samo sedimo, mi patimo. Kada smo neaktivni, mozak smanjuje svoj kapacitet, uklanjajući ćelije iz hipokampusa. Kretanje se nalazi u suštini načina na koji razmišljamo i osećamo i ako se ne krećemo, naše kognitivne i emocionalne sposobnosti postaju ozbiljno ugrožene.
Jakna: C&A / Naočare i tašna: Lindex
Emocionalne koristi kretanja su dobro poznate – trening snage može povećati naše samopoštovanje, smanjiti depresiju i anksioznost i učiniti da se osećamo sposobnije za suočavanje sa emocionalnim izazovima. Snaga u mišićima – koju mozak nesvesno prepoznaje – postaje osećaj mentalne snage i poverenja u sebe i svet oko sebe.
Hodanje ili trčanje – kretanje napred – na isti način stvara osećaj da se krećemo i napredujemo u životu, da se udaljavamo od prošlosti i „hrabro koračamo kroz život“.
Ples je možda najmoćniji oblik kretanja – ples uz muziku oslobađa dopamin, a plesna terapija može pomoći depresivnim osobama da smanje hormone stresa i povećaju serotonin. Ples nas takođe čini svesnijim sopstvenih emocija. Pronalaženje novih načina da se krećemo u plesu, pomaže da razbijemo krute obrasce i omogućava da razmišljamo kreativno.
Dakle, što se više krećete, imaćete veći osećaj kontrole nad svojim životom. Mozak i telo su deo istog sistema, koji mnogo bolje funkcioniše kada je telo u pokretu.
Kako da uvedete više kretanja u svoj način života, naročito ako pretežno sedite, mnogo radite i nemate slobodnog vremena, a ni volje da se bavite sportom i rekreacijom?
Više kretanja ne zahteva odlazak u teretanu, već je stvar uključivanja pokreta u svakodnevni život. Ako je vaš posao sedeći, ustanite svakih pola sata, protegnite se i „promrdajte“, da telo oseti pokret. Dok obavljate svakodnevne poslove koji zahtevaju stajanje, ili su ograničeni na nekoliko koraka od kuhinje do frižidera, hodajte unazad, ili balansirajte na jednoj nozi. Ako inače koristite lift, penjite se stepenicama, kad idete u prodavnicu, odaberite onu udaljeniju, da biste malo prošetali. Pustite muziku i đuskajte u dnevnoj sobi, umesto da radite klasične vežbe koje vas zamaraju i prema kojima osećate otpor.
Uvedite više kretanja u svoj život – korak po korak.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
