Hronična pozitivnost kao dijagnoza – kad je odbacivanje negativnih osećanja destruktivno

Kako pozitivnost uopšte može da škodi? Zar preporuka „samo misli pozitivno i biće sve u redu“ ne važi za sva stanja i svaku situaciju? Odgovor je „da“ i „ne“ – ne želite u svakom stanju i situaciji da izbegnete i odbacite negativna osećanja, jer to nije prirodno. Teška osećanja koja biste radije izbegli deo su procesa tugovanja, ili samospoznaje i potrebno je da kroz njih prođete, da ih osetite i prihvatite, da radite na sebi kroz njih. Ili, čak, da im se samo prepustite – kao kada je u pitanju tugovanje.

Pozitivnost postaje toksična kada postane opsesija i kada verujete da po svaku cenu morate imati pozitivnu perspektivu sve vreme. Ali, hronična pozitivnost je dijagnoza, kao i kod bilo kog hroničnog problema ili poremećaja i predstavlja bekstvo od realnosti. Može vam se činiti da ste našli savršeno utočište, lek protiv svih opterećujućih misli, osećanja i stanja, ali prosto ne možete biti srećni, zadovoljni, neuznemireni i pozitivni sve vreme, kroz sve životne situacije, borbe i gubitke, a da ostanete normalni.

Isključivanjem negativnih osećanja sužava se emocionalni spektar, gubi bogatstvo emocionalnog života i ostaje na površini – hronično pozitivna osoba je naizgled lepršava, osmehnuta i neuznemirena, ali ne izaziva dobar osećaj. Kada je posmatrate, nešto vas tera da se zapitate da li je sa njom sve u redu. U realnosti, negativna, odnosno, neželjena oseaćanja se ne mogu isključiti – možete samo sebe odseći od svesti o njima, možete ih potisnuti duboko i to izgleda kao da ste se popeli na stolicu, jer je na podu miš koji vas užasava, a onda ste u tom užasu skočili, uhvatili se za luster i ostali da visite na njemu, umesto da siđete na pod i pokušate da se rešite miša. Toksično pozitivna osoba je rešila da ne rizikuje da joj miš potrči uz nogu i zato visi sa lustera, verujući da se spasla – dok drugi vide taj grč u njoj i nedostatak čvrstog oslonca, seme nestabilnosti i rigidnosti koje može prerasti u ozbiljan mentalni poremećaj.

Ne možete biti srećni i zadovoljni usred tuge i gubitka. Ali ako se posvetite tugovanju i prepustite se procesu oplakivanja i žaljenja, posle nekog vremena ćete shvatiti da tuga nije uništila vašu sposobnost za sreću i zadovoljstvo. Kada poštujete sva svoja osećanja, dajete im pažnju i bavite se njima, ostajete stabilni i uzemljeni, ne gubite oslonac i ne odsecate se od realnosti, jer nastupate sa mesta stabilnosti, iz centra bića, baveći se onim što je sada na redu – suočavajući se. Kada ne želite da se suočavate, penjete se na luster i ostajete da visite, dok ono od čega želite da se spasete, strašna osećanja koja ne želite da osećate ostaju dole, talože se i stvaraju toksičan mentalni otpad, koji će vam, pre ili kasnije, narasti do grla.

Toksična pozitivnost može prevariti vaš um i umesto da potrvrđuje vaša osećanja, ona ih odbacuje, a kao rezultat toga vi ćete se ponašati kao da je sve u redu i nećete tražiti podršku porodice i prijatelja (ili ćete je odbijati kada vam se nud), koja je neophodna u prevazilaženju emocionalnog bola.

Ukratko, nezdrava pozitivnost očitava se u osećanju krivice zbog tugovanja (osećaj da ne radite dobro i da niste dovoljno dobri, jer vas tuga nadvladava), ignorisanju problema, recitovanju pozitivnih citata u tragičnim situacijama, odbacivanju negativnih osećanja drugih ljudi, potiskivanju negativnih emocija.

Haljina: Lindex, Šešir: P…S…Fashion, Naočare: P…S… Fashion

Pročitajte i ovo: Težnja ka dobroti – kako da budete bolja osoba

Šta je zdrava pozitivnost

Zdrav pozitivan stav je čin reagovanja na ugrožavajuće i izazovne životne situacije sa fokusiranjem na snage i mogućnosti, u nadi da će se stvari popraviti i da će biti bolje, dok pritom ne previđate negativne emocije. Svesni ste da ste frustrirani i ljuti, da se osećate bespomoćno, da ste zabrinuti i da preterano analizirate, pokušavajući da shvatite šta vas dalje očekuje i kako da se postavite, svesni ste svoje tuge i iz srca i duše oplakujete svoje gubitke.

Zdrava pozitiva smanjuje nivo stresa, podiže samopouzdanje i samopoštovanje, poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema i povećava fizičko i emocionalno blagostanje. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji praktikuju pozitivan pogled na svet spremniji da traže pomoć u teškim situacijama i da prime sa zahvalnošću podršku koja im se nudi.

Rizici i opasnosti od toksične pozitivnosti

Osobe u nezdravoj pozitivnosti ne afirmišu svoje negativne emocije i ne traže pomoć, jer im njihov stav nameće pogrešna rešenja, koja deluju sasvim validno, dok ne uzmu danak i ne ugroze mentalno zdravlje. Toksično pozitivne osobe mogu završiti u dubokoj depresiji, ne shvatajući šta ih je uvelo u to stanje ili čak i dalje nesvesne da im uopšte nije dobro. U manje drastičnim situacijama, odnosno, u svakodnevnom životu, usiljena pozitivnost može narušiti odnose sa prijateljima i bliskim osobama, jer je komunikacija jednostrana, a narušava i integritet osobe, sprečavajući je da se razvija, sazreva, produbljuje samospoznaju i stiče mudrost.

Hronična pozitivnost sprečava lični rast

I to je možda najteža posledica ovog sindroma – stagnacija i regresija, dok osoba zapravo veruje da je to rad na sebi i da je dosegla dubine i visine ličnog rasta, koje drugi ne poznaju i ne razumeju. Ljudi uče tako što rešavaju probleme – suočavajući se sa teškim osećanjima i teškim situacijama, razvijamo otpornost, ali i sposobnost da stvari gledamo iz šire perspektive, produbljujemo razumevanje i svesnost. Sazrevamo i osnažujemo se integrišući potresna i teška iskustva, postajemo saosećajniji, zahvalniji, plemenitiji. Toksična pozitivnost je rigidna i sprečava rast, odbacujući dubinu bolnih iskustava – ona deluje kao odbrambeni mehanizam, za koji ne primećujemo da je poslužio svrsi i da treba da ga prevaziđemo.

Ostajući zaglavljeni u toksičnoj pozitivnosti, gubimo snagu i otpornost, gubimo sposobnost da se suočavamo i rešavamo probleme, gubimo naklonost bliskih osoba, opada nam samopoštovanje. Nezdravo pozitivno ponašanje nas može otuđiti od drugih i odvesti u izolaciju, povećavajući pritisak da se osećamo srećno iako to nismo. Živeći u uverenju da nas drugi ne razumeju, možemo pobeći u svet u svojoj glavi i sasvim „izgubiti kompas“ i odvojiti se od realnosti.

Borba protiv opsesije pozitivnošću

Ako osećate potrebu da izbalansirate svoju realnost (možda vam drugi ukazuju na nezdrave obrasce pozitivnosti), ili uopšte, ako vam je potrebno da se osnažite i razvijete malo više otpornosti, potrebno je da prihvatite neželjena osećanja. Teške i negativne emocije su deo ljudskog isksutva i emocionalnog bogatstva i traže da budu uvažene i isprocesuirane. Nastojte da budete realni u pogledu svojih osećanja, vežbajte svesnost i samosaosećajnost, slušajte druge, uvažite njihova osećanja i pružite im podršku. Naučite da izražavate i kanališete negativna osećanja na konstruktivan način, pronađite socijalnu podršku, kao i stručnu pomoć.

Pozitivna životna perspektiva je dobra za vaše mentalno zdravlje, ali ona ne isključuje i ne poništava svaku negativnost, već omogućava da održavate naboj pozitivnih očekivanja, nadu i veru u sebe u situacijama, kad se suočavate sa teškim situacijama i izazovima.

Pročitajte i ovo: Prepoznajte toksičnu pozitivnost i odaberite mudrost

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.