Stručni saveti za gajenje jedinog deteta

Mala porodica – mama, tata i njihovo jedinče – porodični je model koji je u porastu u savremenom svetu. Sve manje parova odlučuje se za više dece, a jedinici se više ne smatraju usamljenom i razmaženom decom, koja se teško socijalizuju. Porodica sa jednim detetom se mnogo razlikuje od porodice sa dvoje i više dece i jedino dete odrasta u drastično različitim okolnostima, od dece koja sa svojom braćom i sestrama dele sve porodične resurse – u ljubavi, pažnji, podsticaju, novcu. Možda se čini da su porodice se jednim detetom rasterećenije i da im je lakše, ali svaki izbor i životni aranžman ima svoje prednosti i mane, svoje izazove i nagrade.

Stručnjaci ukazuju na najveće izazove za jedinče

Socijalne veštine

Vaše jedinče nema toliko prilika za spontano vežbanje i usvajanje društvenih veština, kao što to imaju deca koja odrastaju sa braćom i sestrama. Igra je način na koji deca uče o sebi i svetu oko sebe, a jedina deca se igraju sama i usmerena su na svoju maštu, pa često imaju imaginarne prijatelje ili se snažno vezuju za igračke (lutke ili plišane životinje). To ne znači da mu ne posvećujete dovoljno pažnje – koliko god vremena provodili sa detetom, igrali se sa njim, čitali mu, pričali priče i šetali, ne možete mu pružiti i dočarati iskustvo koje stiče kada se povezuje sa drugim detetom. Zato podstaknite interakciju sa drugom decom – redovno se sastajte sa prijateljima koji imaju decu, razmenjujte posete, idite na mesta koja su osmišljena za okupljanje i igranje (parkovi, igraonice). Obezbedite redovne društvene aktivnosti u kojima će se vaše jedinče sretati sa drugom decom (vršnjacima, kao i starijom i mlađom) i iskusiti deljenje igračaka i pažnje odraslih, vođstvo druge dece, kao i svoju sposobnost da predvodi. Socijalizaciju jedinog deteta treba započeti rano, već sa oko 18 meseci, što je uzrast kada prosečno dete već stabilno hoda i počinje da govori.

Vodite sopstvenim primerom

Jedina deca ne doživljavaju grube veze između braće i sestara – nemaju konkurenciju i ne moraju da osvajaju ono što im je potrebno. Međutim, to suparništvo je podsticajno, jer deca stiču važna iskustva, kao što su gubljenje u igri, čekanje na red, timsko delovanje. Za jedinče, ove stvari mogu biti veoma teške i da biste mu pomogli da se uspešno snalazi u društvenim situacijama, pružite mu primer svojim ponašanjem i osmislite situacije slične onima koje bi imalo u društvu druge dece. Pokažite kako se deli, kako se prave kompromisi i pokazuje obzir prema drugima. Pohvalite dete kada je pažljivo i upravljajte posledicama, kada nije. Ponudite obilje prilika da oponaša ono što bi naučilo u odnosima između braće i sestara.

Podstaknite razvoj smisla za humor

Stručnjaci primećuju da su jedinci često toliko logična, informisana i iskrena deca, da mogu postati preozbiljni, bez sposobnosti da vide smešnu stranu stvari. To je, naravno, generalizacija i jedinci se u ovome, kao i u svemu drugom, razlikuju između sebe, ali činjenica je da se smisao za humor razvija i usvaja. Ne postoji utvrđen način da jedinče (ili svako dete) naučite da ima ležeran smisao za humor, ali i u ovome ste vi primer – dete će najverovatnije usvojiti način na koji se roditelji šale između sebe i uvideće smešnu stranu stvari, kada na nju ukažete svojom reakcijom, smehom i komentarima. Učenje humora je bitno usmerenje ka društvenim vrednostima – dete treba da nauči da se ne smeje drugima, nego sa drugima, da napravi razliku između ismevanja i šale. Odrastajući u okruženju u kome se humor ceni i predstavlja izraz radosti i dobrog raspoloženja, kao i alat za prevazilaženje napetosti, dete savladava suptilne i cenjene socijalne veštine – da se šali na sopstveni račun, da prihvata šalu (da se ne vređa lako) i da ume da drugima uputi šalu, tako da se ne naljute. Humor je možda najvažniji alat u društvenim interakcijama, koji može da ublaži neprijatnu situaciju, da ukaže na propuste i greške i da pomogne u prihvatanju situacija na koje se ne može uticati.

Uputite jedinče ka građenju nezavisnosti

Može izgledati da jedinci prirodno odrastaju u nezavisne osobe, jer su često upućeni na sebe i ostaju sami kod kuće, ali u mnogim slučajevima je suprotno – jedinče je vezano za roditelje i zavisno od njihove pažnje, usmeravanja i odobravanja. Primenite strategije koje jedinom detetu mogu pomoći da razvija i neguje zdravu nezavisnost tokom odrastanja.

Pročitajte i ovo: Kako red rođenja utiče na osobine ličnosti deteta

Podstaknite preuzimanje odgovornosti

Podizanje jedinčeta može rezulitrati veoma bliskim odnosom između roditelja i detata, ali to može rezulitrati stalnom potrebom za moralnom podrškom, pomoći u izradi domaćih zadataka i učenju, kao i u zabavi, a roditelji mogu nesvesno pojačati ovu zavisnost. Da biste pomogli detetu da postane nezavisnije, dodelite mu neku odgovornost u kućnim poslovima – da namešta svoj krevet, sređuje igračke, razvrstava namirnice, kad dođete iz kupovine, primereno uzrastu, sposobnostima i interesovanjima detata. Ako želi da pere sudove i uključi se u spremanje hrane, nemojte ga obeshrabrivati, zato što ćete vi to brže, ili što strahujete da se ne povredi, već mu omogućite da radi nešto zbog čega će se osećati korisno i kompetentno. Takođe, jedinče bi trebalo da nauči da se samo zaokupi i zabavlja, ne morate uvek vi biti inicijator i zabavljač. Razvijajte kod deteta interesovanje za čitanje i crtanje, podstaknite veštine koje su mu se dopale u vrtiću i školi (bojenje, pravljenje figura od plastelina, rezanje papira i pravljenje kolaža), tako će otkriti načine da mu nikada ne bude dosadno.

Oduprite se želji da se umešate

Jedinci imaju tendenciju da budu perfekcionisti (shvatite ovo opet kao generalizaciju, ali i kao postojeći trend), pa ako pokušavate da popravite sve što oni urade, ili kažu, samo ćete ojačati perfekcionističke tendencije. Nemojte biti „popravljač“ i nemojte stalno podizati standarde, pošaljite (svojim nemešanjem) poruku da je ono što uradi dovoljno dobro, onako kako je urađeno.

Postavite jasne granice

Jedinci provode mnogo vremena sa odraslima i često se i sami osećaju kao odrasli, što ih može navesti da misle kako bi trebalo da imaju jednaku moć. Vaše jedinče treba da ima pravo glasa i da bude uvaženo i njegove savete i rezon treba da razmotrite (ponekad su deca mudrija od nas), ali postoje mnoge situacije u kojima vi morate doneti odluku, jer odgovornosti prevazilaze moć deteta. Stručnjaci takođe naglašavaju potrebu da roditelji uživaju u vremenu bez dece – samohranim roditeljima je potrebno vreme za sebe, kao što je i parovima potrebno vreme za negovanje partnerstva – i dete to treba da poštuje.

Kako da postavite očekivanja za jedinče

Ne postoji ispravan ili pogrešan način za odrastanje, ali svest o tome kako različita porodična dinamika utiče na rast i razvoj vašeg deteta, može vam pomoći da ga uputite najboljim putem.

Budite realni

Jedinci mogu već sa polaskom u školu da deluju kao mali odrasli – zreliji i ozbiljniji od vršnjaka, pa nije lako proceniti šta je primereno za njih, odnosno, kada ih previše podstičete, a kada nedovoljno. Morate biti realni u proceni potencijala i potrebe za podsticanjem – vaše dete možda nije budući Mocart, ali ako je muzikalno, dobro je da pohađa muzičku školu. Dajte mu predloge i omogućite mu da se oproba u svemu što ga zanima – sport, umetnost, hobiji – ali nemojte obavezivati ni sebe ni dete preteranim očekivanjima. Možda dete oduševljeno i ambiciozno krene u više pravaca i možda se ispostavi da uspeva da održi taj tempo (škola, muzička škola, sport), a možda se pokaže da je potrebno redukovati aktivnosti, jer postaju opterećujuće i frustrirajuće i dete ne uspeva da odgovori svim zahtevima.

Ono može biti razočarano i osećati se neuspešno i potrebno je da sa njim razgovarate o ograničenjima i ciljevima – možda ne može raditi tri stvari paralelno, ali stvari se mogu drugačije organizovati. Vanredne aktivnosti se mogu pauzirati (recimo do kraja školske godine) i aktivirati preko leta, a muzičko obrazovanje i veštine sviranja nekog instrumenta i pevanja, ne stiče se samo u školi. Preraspoređivanjem i redukovanjem obaveza u skladu sa snagama i energijom, mudrost je upravljanja svojim životom, koju vaše jedinče treba da nauči od vas. Ako ste sami suviše ambiciozni, ili preoptrećeni brojnim obavezama, moraćete da ih svedete i reorganizujete i da postavite prioritete, zbog sebe, kao i zbog primera koji pružate detetu.

Pročitajte i ovo: Koji je vaš vaspitni stil

Vaše jedinče nije manja verzija vas

Jedinčetu treba vreme i prostor da radi šta želi, a vi ćete možda morati da se pomirite sa činjenicom da vaše jedino dete ne deli vaše nade i snove. Vaša šestogodišnjakinja verovatno neće biti olimpijska gimnastičarka, kakva ste vi želeli da budete i to je u redu. Vaše jedinče je vaše jedino dete, a ne vaša šansa za ostvarivanje sopstvenih ambicija. Vi mu ne možete toliko utabati i obezbediti puteve kojima će ići, koliko želite i upinjete se (a možda ne možete ni malo) – morate dopustiti svom jedinom detetu da pravi izbore, da greši, suočava se sa neuspehom i pokušava ponovo i morate ga podržavati u tome, umesto što pokušavate da ga zaštitite od bolnih iskustava. Ono će možda imati više sreće od vas, ili će u budućnosti praviti bolje izbore, ali neka samo istražuje svoje mogućnosti i neka sledi svoja interesovanja, bez vašeg uplitanja.

Раzmaženo jedinče – mit ili istina

Nije ni mit, ni potpuna istina, ali jeste šablon – jedinci su u većem riziku da budu razmaženi, u poređenju sa decom iz porodica sa više dece. Ali, to nije obavezno loše za njih. Da biste maksimalno iskoristili strukturu svoje porodice, a da pri tom ne preterate, držite stvari pod kontrolom.

Ne preterujte sa poklonima

Kada su bombardovani poklonima i nagradama, jedinci primaju poruku da uvek mogu da dobiju ono što žele. Nikada nije kasno da se obuzda preterano davanje poklona, kažu stručnjaci. Verovatno će uslediti protesti, ali redukovanje poklona i nagrada može dugoročno biti od koristi. Na kraju, pokloni i nisu toliko važni, važnije je vreme koje provedete sa detetom. Takođe, važno je da jedino dete nauči da čeka (iako nema ispred sebe u redu brata, ili sestru), a da biste mu u tome pomogli, potebne su granice i disciplina – nisu njegove potrebe uvek na prvom mestu, ponekad je nešto važnije (neka situacija, ili neke vaše potrebe) i to je vitalna lekcija.

Ne možete osigurati sreću svog deteta

Iako lebdite nad svojim jedinčetom i roditeljstvo smatrate najvažnijim poslom na svetu, a sreća vašeg deteta vam je najvažnija u životu, vaša roditeljska moć je ograničena – životnom realnošću. Niko nije srećan 24/7, pa neće biti ni vaše dete. Suočiće se sa gubicima, bolom i patnjom, sa nezadovoljstvom, gorčinom, besom, frustracijom, bespomoćnošću, razočaranjem,  a vaš posao je da mu pomognete da razvije samostalnost, samopouzdanje i otpornost, kako bi se bolje nosilo sa životnim izazovima. Najveće su šanse da će vaše jedinče usvojiti vaš način suočavanja sa kriznim situacijama, pa ako ste stabilni, ne paničite, ne potiskujete osećanja i ostajete delotvorni i kada ste tužni i kada ste ljuti, pokazujete detetu zdrav odgovor na tešku situaciju. I to je najbolje što možete pružiti svom detetu, daleko bolje od nesupešnih pokušaja da stvorite zaštićen svet oko njega, da mu ispunjavate svaku želju i čuvate ga od svake povrede.

Kao što stručnjaci i sami roditelji primećuju, nepodeljena pažnja koju jedinče dobija od svojih roditelja, može biti pozitivna, ili negativna sila. Ako izbegnete neke od uobičajenih zamki i svom jedinom detetu ponudite bezuslovnu ljubav, ono će napredovati, jer će imati podršku u svemu što odluči i odabere. Kao roditelj, nikada nećete prestati da brinete i da pomažete, ali to je ono što radite kada su u pitanju vaši bližnji, porodica i prijatelji. Roditelji odraslih jedinaca često govore o tome da je njihova jedinstvena veza sa decom poput bliskog prijateljstva, koje traje celog života.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.