Zašto je kolagen važan i kako da održite njegov nivo

O kolagenu najčešće govorimo u kontekstu lepote i nege kože. Iako se koža može definisati kao „najveći organ“ uloga kolagena u organizmu je ipak mnogo obuhvatnija i važnija od održavanja elastičnosti kože.

Kolagen čini 30% proteina u organizmu. On je primarni gradivni blok kože, mišića, kostiju, tetiva i ligamenata i drugih vezivnih tkiva. Takođe se nalazi u organima, krvnim sudovima i crevnoj sluznici.

Proteini se prave od aminokiselina. Glavne aminokiseline koje stvaraju kolagen su prolin, glicin i hidroksiprolin. Ove aminokiseline se grupišu i formiraju fibrilarne (končaste) proteine u strukturi trostruke spirale. Organizmu je takođe potrebna odgovarajuća količina vitamina C, cinka, bakra i mangana da napravi trostruku spiralu.

Primarna i specifična uloga kolagena u organizmu

Glavna uloga kolagena je da obezbedi strukturu, snagu i podršku celom telu.

Specifične uloge kolagena odnose se na strukturu srednjeg sloja kože, zameni mrtvih ćelija i podsticanju rasta novih. Pored uloge u elastičnosti kože, kolagen obezbeđuje zaštitni „pokrivač“ za organe i pomaže u zgrušavanju krvi.

Postoje i različite vrste kolagena, a istraživanja su identifikovala oko 28 tipova. Oni se razlikuju po tome kako se molekuli sklapaju, ćelijskim komponentama koje se dodaju i gde se kolagen koristi u vašem telu. Sve kolagenske fibrile imaju najmanje jednu strukturu trostruke spirale.

Glavni tipovi kolagena

Glavnih tipova kolagena svrstani su u pet kategorija, prema mestu i ulozi u organizmu.

Tip I  čini 90% kolagena vašeg tela. On je gusto nabijen i koristi se u organizmu za pružanje strukture vašoj koži, kostima, tetivama i ligamentima.

Kolagen Tipa II održava elastičnost hrskavice koja pruža podršku zglobovima.

Tip III se nalazi u mišićima, arterijama i organima, tip IV u slojevima kože, dok se tip V nalazi u rožnjači, nekim slojevima kože, kosi i tkivu posteljice.

Dakle, uloga kolagena je važna za čitav organizam i gotovo sve njegove procese i stanja.

Zašto kolagen opada sa godinama

Nivoi kolagena počinju da opadaju već u 20-im godinama. Nivo kolagena dostiže vrhunac do sredine dvadesetih, a zatim polako opada. Ovaj proces se ubrzava u 40-im i 50-im kod žena, delom zbog promene nivoa estrogena.

Osim što telo proizvodi manje kolagena kako starite, postojeći kolagen se brže razlaže. Takođe, on je slabijeg kvaliteta nego kada ste bili mlađi. Žene doživljavaju značajno smanjenje proizvodnje kolagena nakon menopauze. Normalno je da svi dožive pad proizvodnje kolagena nakon 60 godina.

Ali starenje nije jedini razlog opadanja nivoa kolagena. Taj pad je ubrzan zbog preterane upotrebe šećera i prerađene hrane, odnosno, procesa koji se zove glikacija.

Drugi faktori koji oštećuju kolagen uključuju prekomerno konzumiranje alkohola, nedovoljno proteina u ishrani, nedostatak vitamina C, bakra i cinka, hronični stres, upalu i nedostatak sna.

Simptomi smanjenja kolagena

Nivo kolagena se ne može meriti testiranjem krvi, ali postoje znaci da se kolagen smanjuje. Koža postaje naborana ili opuštena, gubi se tonus mišića i javljaju se bolovi u mišićima. Tetive i ligamenti postaju tvrđi i manje fleksibilni. Javlja se bol u zglobovima zbog istrošenosti hrskavice i smanjena pokretljivost zbog oštećenja zglobova i ukočenosti.

Takođe, pad nivoa kolagena uzrokuje  gastrointestinalne problemi zbog stanjivanja sluzokože digestivnog trakta.

Navike i drugi faktori smanjenja kolagena

Nezdrave životne navike, kao što je pušenje, prekomerno izlaganje suncu i konzumiranje šećera i ugljenih hidrata, ubrzava pad nivoa kolagena. Pušenje smanjuje proizvodnju kolagena i oštećuje kolagen i elastin, što dovodi do bora i sporog zarastanja rana. Nikotin sužava krvne sudove blizu površine kože, sprečavajući isporuku kiseonika i hranljivih materija.

Konzumiranje šećera i rafinisanih ugljenih hidrata dovodi do glikacije. U ovom procesu šećer se vezuje za proteine i formira molekule koji oštećuju obližnje proteine i kolagen.

Previše sunčeve svetlosti smanjuje proizvodnju kolagena i dovodi do bržeg razlaganja kolagena.

Takođe, autoimune bolesti mogu oštetiti kolagen. Reumatoidni artritis, lupus, dermatomiozitis i skleroderma su autoimune bolesti vezivnog tkiva za koje se zna da oštećuju kolagen.

Genetske mutacije takođe mogu oštetiti kolagen. Greške u izgradnji kolagena dovode do stanja kao što su Ehlers-Danlos sindrom i osteogenesis imperfecta.

Kako da usporite pad kolagena

Da biste usporili efekte starenja kože, nosite kremu za sunčanje svakog dana. Izlaganje ultraljubičastom (UV) svetlu oštećuje kolagen i stvara bore. Koristite proizvode sa zaštitnim faktorom (SPF) 30 ili više. Nosite šešir širokog oboda, naočare za sunce sa UV zaštitom i lagane košulje i pantalone dugih rukava dok ste napolju.

Jedite dobro izbalansiranu hrau, poput mediteranske, koja je puna povrća, pasulja, integralnih žitarica, orašastih plodova i voća i umerene količine morskih plodova, mesa, živine, mlečnih proizvoda i jaja.

Uloga kolagena u medicini i kozmetici

Kolagen se može razgraditi, pretvoriti i apsorbovati, zbog čega ima širok spektar primene u medicini i kozmetici. Kolagen koji se koristi u medicinske svrhe dolazi od ljudi, krava, svinja ili ovaca. Upotreba uključuje dermalne filere – injekcije kolagena kojima se popunjavaju plitke bore i fine linije na koži.

Takođe, kolagen se koristi u zarastanju rana, podstičući obnavljanje ćelija kože i kao tretaman pri pojavi bolesti desni i oštećenja zubnog tkiva.

Uloga ishrane u proizvodnji kolagena

Telo ne može da apsorbuje kolagen u celom obliku. Organizam razlaže proteine kolagena koje unosite hranom u aminokiseline. Dakle, konzumiranje hrane bogate kolagenom ne dovodi direktno do viših nivoa kolagena u vašem telu.

Ipak, mnoge namirnice obezbeđuju sirove sastojke koji podržavaju proizvodnju kolagena, jer sadrže aminokiseline prolin i glicin. Za proces su takođe potrebni vitamin C, cink i bakar.

Vitamin C je suštinski bitan za proizvodnju kolagena za zdravlje kostiju i zglobova, kao i za lepotu kože i kose. Uključite u svoju ishranu namirnice bogate vitaminom C, kao što su narandže, jagode, paprika, brokoli, prokelj, krompir. Koristite kreme i serume sa vitaminom C, kako biste usporili gubitak kolagena iznutra i spolja.

Dobar izvor prolina nalazi se u pečurkama, kupusu, šparglama, kikirikiju, pšenici, ribi, belancima i mesu.

Glicin se nalazi u crvenom mesu, ćurećoj, pilećoj i svinjskoj koži, kikirikiju i granoli.

Izvori bakra se nalazi u jetri, jastogu, ostrigama, šitake pečurkama, orašastim plodovima i semenkama, lisnatom zelenilu, tofuu i crnoj čokoladi.

Cink se nalazi u ostrigama, crvenom mesu, živini, svinjetini, pasulju, leblebijama, orasima, brokoliju, zelenom lisnatom povrću, integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima.

Peptidi kolagena u suplementima

Dodaci kolagena, suplementi u obliku praha i pilula sadrže dve ili tri aminokiseline. To su peptidi kolagena, koji se apsorbuju kroz gastrointestinalni trakt.

Neka istraživanja sugerišu da su peptidi kolagena verovatno efikasni u poboljšanju hidratacije i elastičnosti kože, kao i u poboljšanju funkcije zglobova i smanjenju bolova.

Ipak budite oprezni sa izborom suplemenata, jer ništa ne garantuje da će suplementi kolagena učiniti ono što etiketa promoviše. Takođe, imajte na umu da unošenje peptida kolagena – bilo kroz hranu ili suplemente – ne možete usmeriti tamo gde želite da se iskoriste. Telo koristi peptide za sve za šta su mu potrebni.

I dok se debata oko korisnosti suplemenata nastavlja, uloga kolagena ostaje nepromenjena.

U međuvremenu, zdraviji stil života, ishrana bogata sastojcima koji podstiču proizvodnju kolagena i izbegavanje navika koje oštećuju kolagen, pomoći će vam da održite ukupnu vitalnost i smanjite efekte starenja.

Pročitajte i ovo: Kako da podstaknete proizvodnju kolagena i održite njegov nivo

Brankica Milošević