Šta da radite kad osećate da ste usamljeni u braku

Usamljenost je subjektivno stanje uma, u kome želite više kontakta, ali se osećate izolovano i nepovezano i ne možete da posegnete ka drugima i ispunite svoju potrebu za bliskošću i povezanošću. I ne morate biti sami da biste se tako osećali. Usamljenost je jednako bolna kada je osećate pored svog partnera, kao i kada ste sami i patite što nemate nikog.

Da li je normalno osećati usamljenost u braku

Bračna usamljenost uopšte nije retka pojava – istraživanja ukazuju na to da trećina osoba u braku, starijih od 45 godina, prijavljuje osećanje usamljenosti. I to ne zato što su njihovi partneri odsutni ili što ne provode dovoljno vremena zajedno – oni osećaju usamljenost u prisustvu partnera, osećaju prazninu, nepovezanost, osećaju da su neželjeni i pogrešno shvaćeni, ili da ih partner ne vidi i ne čuje (da su nevažni). Takođe, osećanje usamljenosti u braku može biti uzrokovano nekom krizom, stresom, periodom kroz koji prolazite vi ili partner i može se rešavati paralelno sa naporima da se kriza prevaziđe i odnos popravi.

Znaci da ste u braku usamljeni

Život sa drugom osobom nije lek za usamljenost. Osećaj povezanosti sa partnerom je ono što vas sprečava da se osećate izolovano i usamljeno u vezi, ali ako je taj osećaj narušen, ako se osećate odsečeno, mučiće vas usamljenost koju ćete prepoznati po karakterističnim znacima:

Čini vam se da među vama postoji udaljenost, da ste razdvojeni na način koji vas čini bespomoćnim – ne znate kako da premostite tu udaljenost i da dosegnete partnera.

Gotovo i da ne razgovarate. Možda osećate da partner nije zainteresovan za ono što govorite, što dovodi do osećanja odbačenosti, razočaranja i izolacije.

Pronalazite načine da izbegavate partnera – ili on vas, ili to oboje radite. Zadržavanje na poslu, prekovremeni rad, pronalaženje angažovanja koja će vas držati zauzete i podalje od partnera, ili usmeravanje pažnje na društvene medije, kako biste „isključili“ partnera i izbegli svaku interakciju.

Seks se dešava retko ili ga uopšte nema. Vašem odnosu nedostaje i emocionalna i fizička intimnost.

Sve su to znaci koji govore o usamljenosti – ponekad, usamljenost pogađa samo jednog od partnera, ali često se oboje osećaju odsečeno i izolovano jedno od drugog.

Zašto se javlja usamljenost u braku

Poslednjih godina, usamljenost u braku je u porastu, sugerišu istraživanja, koja su utvrdila da mnogo ljudi nije zadovoljno bračnim i porodičnim životom i da prijavljuje usamljenost. I mnogo je faktora koji doprinose usamljenosti.

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih bračni parovi osećaju da se udaljavaju i odsecaju jedan od drugog, jeste pritisak porodičnih i poslovnih zahteva i obaveza. Kada se oboje borite sa prenatrpanim dnevnim rasporedom obaveza, ispunjenim poslovnim problemima, brigom o deci i ostarelim roditeljima i dovijanjem da izađete na kraj sa svim obavezama koje imate, možete se osećati kao prolaznici u životu svog partnera. Retko imate vremena da budete par, svaki slobodan trenutak koristite da se odmorite, da biste mogli da nastavite istim tempom i viđate se samo u prolazu.

Pročitajte i ovo: 7 bezbednih načina da u odnosu pokažete ranjivost

Drugi razlog udaljavanja su stresni događaji – ponekad stres ili trauma sa kojom se suočavate mogu stvoriti pukotine u vezi. Traumatičan događaj može opteretiti čak i najstabilnije veze, ali može biti još teži ukoliko uvećava i razotkriva slabosti u vašem braku. Gubitak posla (ili bilo koji gubitak) je nešto što može postati katastrofalno, ukoliko vas suprug ne podržava i ne saoseća sa vama. Možete se osećati napušteno i usamljeno, čak i kad se stvari srede i kad nastavite sa normalnom dinamikom života.

Neralna očekivanja takođe mogu izazvati usamljenost u braku, koja nema veze sa partnerom, već sa vašim potrebama koje nisu zadovoljene. Loši međuljudski odnosi van braka mogu dovesti do toga da očekujete da partner zadovolji sve vaše društvene potrebe, što realno nije moguće i izaziva nezadovoljstvo i frustraciju.

Nedostatak ranjivosti vas može odseći i izolovati od partnera – vaša ili emocionalna nedostupnost partnera, dovodi do toga da se ne poveravate, ne govorite o svojim najdubljim osećanjima, strahovima i snovima, ne osećate da vas partner razume (ili vi ne možete da doprete do njega i da ga shvatite) i ne upsevate da stvorite trajnu povezanost.

Kada ste hronično usamljeni

Usamljenost je emocionalno bolno iskustvo i nešto o čemu mnogi ljudi ne govore, jer se stide, osećaju se poraženo i veruju da su sami krivi zbog svog stanja. Ali hronična usamljenost ima negativne posledice po vaše fizičko, emocionalno i mentalno zdravlje i može vas odvesti u bolest, depresiju, zloupotrebu lekova ili alkohola (ili sve zajedno). Kada osećate usamljenost pored partnera, manje je verovatno da ćete biti motivisani da ćete brinuti o sebi, vežbati i zdravo se hraniti, a emotivna bol koju stalno osećate povećava stres, pojačava negativne obrasce razmišljanja i narušava san. Trpljenje ovakvog stanja je destruktivno i zato, ako ste usamljeni u braku, treba da pokušate sve što možete da biste identifikovali probleme, a to pre svega znači da ćete morati da napravite napor, da inicirate razgovor i da se otvorite.

Kako da prevaziđete usamljenost

Težak razgovo se može višestruko isplatiti – možete ustanoviti da partner oseća isto što i vi, odnosno, da imate zajednički problem, koji možete zajedno i rašavati i izgraditi dublji osećaj povezanosti. Međutim, ako je osećaj usamljenosti jednostran, može biti teško rešiti ga. Ukoliko vam partner pruža emocionalnu podršku, a vi se i dalje osećate usamljeno, možda treba dublje da tragate za uzrokom problema.

Dok radite na prevazilaženju usamljenosti u braku, važno je da izbegnete prebacivanje krivice, jer partner može zauzeti odbrambeni stav. Umesto da prozivate partnera zbog stvari koje radi ili ne radi, držite se izjava o sopstvenim osećanjima i potrebama. Umesto da kažete „nikada me ništa ne pitaš, uopšte te ne interesujem“ recite „osećam se usamljeno sa svojim brigama i zaista bi mi pomoglo kad bi me pitao o mojim iskustvima i osećanjima“.

Još jedan važan korak je provođenje kvalitetnog zajedničkog vremena –pronađite vreme za zajedničku šetnju, odlazak u krevet u isto vreme, kako biste razgovarali pre spavanja o danu koji je za vama i o sutrašnjim planovima – ove male stvari mogu napraviti veliku razliku u vašem osećanju povezanosti.

Razmislite o odlasku na terapiju za parove – to može biti najefikasniji način da shvatite zašto ste usamljeni u braku i rešite probleme sa poverenjem, intimnošću, empatijom, komunikacijom.

Upamtite da je svaki odnos drugačiji da svaki brak ima svoju dinamiku, svoje uspone i padove, što može uključivati i periode kada osećate usamljenost i nedostatak povezanosti. Ali to ne znači da ne treba da pokušate da shvatite uzroke svoje usamljenosti i da uradite sve što možete da se približite partneru i da ga pozovete da ravnopravno učestvuje u čuvanju i razvijanju vašeg odnosa.

Pročitajte i ovo: Razlozi zbog kojih nesrećni brakovi opstaju

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.