Kako da razgovarate sa svojom decom o zastrašujućim događajima

Zaštita dece, koja je primarni roditeljski zadatak, u savremenom svetu se ne odnosi toliko na sklanjanje dece od svih teških sadržaja, koliko na razgovore, objašnjenja, edukaciju.

Koliko god izbegavali crne hronike i vesti, ne možete živeti u mehuru – strašne stvari i katastrofe se često događaju u našoj neposrednoj blizini. Stvarnost ume da bude strašnija od mraka, čudovišta ispod kreveta i sablasne paučine u ćoškovima. Ali, svet je uvek bio strašan, nasilan, brutalan, kao što je uvek bio i pun nade, svetlosti, velikodušnosti i ljubavi.

Setite se toga, kad počnete da osuđujete sebe i da se osećate bespomoćno – naša zaštita dece je ograničena i ne doseže daleko. Možda do kućnog praga – a kada ga prekorače, deca izlaze u svet opremljena onim što su ponela od kuće.

Deca se suočavaju, ako ne direktno sa zastrašujućim događajima, onda sa njihovim odjecima, čim se nađu u spoljašnjem okruženju, u vrtiću, u školi, među drugom decom. A kada dođu kući i počnu da postavljaju teška pitanja, morate biti spremni da date odgovore – i to istinite. Opremljena saznanjima o strašnim stvarima, koja uključuju i to da se strašne stvari podnose i preživljavaju i da one spadaju u iskustvo življenja, zajedno sa svim lepim i dobrim, deca razvijaju emocionalnu otpornost i održavaju mentalnu ravnotežu.

Zaštita dece kroz otvorene i uravnotežene razgovore

Kada sa decom razgovarati o strašnim događajima

Pošto vam niko nije dao uputstvo za roditeljstvo, morali ste da razvijete instinkte, a oni vas dobro služe – kada dete pokaže svest o tome da se nešto dešava, vaš instinkt uključuje alarm. Možda je vaša prva reakcija da umanjite, prikrijete, suzbijete, da poništite i negirate, kako biste svoje dete zaštitili. Ali, nije zaista zaštita dece – ona će se sresti ponovo sa uznemirujućim sadržajima i biće još uznemirenija kada otkriju da su ih roditelji lagali, ili da su im dali netačne i nedovoljne informacije. A te „rupe“ u saznanjima lako će popuniti osećanjem krivice, stidom, inatom, destruktivnim ponašanjem – svim onim što želite da u njihovom emocionalnom spektru bude prisutno u najmanjoj meri.

Ako ste nekada čuli da su deca kao sunđeri, razmislite o dubini ove šaljive izreke. Jer zaista, ona sve upijaju i sve osećaju, uključujući i ono što ne razumeju. A onda pronalaze tumačenja u svojim glavama i srcima, na osnovu onoga što poznaju. Deca mogu naslutiti da se nešto strašno dešava u svetu oko njih, iz postupaka i reči koje odrasli koriste kada međusobno razgovaraju, verujući da ih deca ne razumeju. Osim toga, deca osećaju da ste vi zabrinuti, uplašeni, ogorčeni, ljuti i ako ne znaju šta je uzrok tome, mogu pomisliti da su ona izazvala vaša negativna osećanja.

Stručnjaci predlažu da razgovarate sa decom o strašnim događajima kada su otprilike predškolskog uzrasta, ili starija, ali to je individualno. Ako vaše mlađe dete pokazuje uznemirenost, svesnost o nečemu strašnom, ili postavlja pitanja, takođe sa njim treba da razgovarate i primerenim rečima mu objasnite šta se dešava.

Čak i veoma mala deca često mogu shvatiti da se nešto veliko dešava oko njih, a mi treba da pričamo sa njima jezikom koji ona razumeju, umesto da izbegavamo razgovore i puštamo njihovu maštu da oblikuje neizrečeno.

Kako započeti razgovor sa mlađom decom

Roditelji žele da zaštite nevinost svoje dece koliko god mogu. Obeshrabrujuće je kada se vaša deca osećaju uplašeno ili uznemireno zbog sveta oko sebe. Ako su vaši mališani (predškolskog i vrtićkog uzrasta) svesni strašnih događaja u svetu, razgovarajte sa njima tako što ćete se držati jednostavnih činjenica, bez previše detalja i služiti se rečnikom koji odgovara uzrastu deteta. Ukratko, govorite istinu, na jednostavan i prihvatljiv način.

Ako ste svesni da je dete izloženo nekim informacijama (a deca sve čuju i prate, čak i dok deluju zaneto igrom), možete ga pitati da li je čulo da odrasli pričaju o „nekom ratu“ (minimalni detalji) i da li ima neka pitanja o tome. Dete koje ima pitanja, uključiće se, jer ste mu stvorili siguran prostor da izrazi svoju zbunjenost, strah, radoznalost. Ukoliko ga ta tema ne zanima, ne insistirajte – pitaće vas sledeći put, kad mu nešto skrene pažnju.

Kada vodite razgovore o strašnim stvarima, završite ih na pozitivnoj noti – potvrdite da se nešto strašno događa i da su ljudi zabrinuti i recite da verujete da će ljudi na kraju uspeti da nađu rešenje i da se dogovore. Budite kratki, direktni i uverljivi – vaše malo dete prima informacije onako kako ih plasirate i kada ih primi, ono zaključuje temu i posvećuje se važnijim stvarima (svojim igračkama).

Pročitajte i ovo: Deca i vreme ispred ekrana: Mitovi koje roditelji treba da odbace

Zaštita starije dece kroz razgovore

Starija deca su izloženija informacijama koje su potpuno van vaše kontrole. I ako vas šokiraju nekim saznanjima, umesto da skočite sa „gde si to čuo?!“ i nastavite akciju u pravcu zatvaranja izvora informacije, udahnite duboko i dišite dok se ne stabilizujete, a zatim pokažite interesovanje na smireniji način. Stručnjaci ističu da je u pristupu starijoj deci ključno da pokažete interesovanje – kada tražite od njih da vam nešto objasne, ona će to rado učiniti. Sa informativnog dela pređite na pitanja šta dete misli o tome i kako se oseća.

Uključite se i aktivno slušajte

Aktivno slušajte, kako biste započeli razgovor sa starijim detetom na osnovu njegove perspektive i iskustava. Starija deca su sposobnija za  veću dubinu ili detalje, tako da ćete verovatno morati da ponudite detaljnije činjenice ili pružite više informacija nego što biste mogli da ponudite mlađem detetu.

Pošto su starija deca svesnija svog okruženja i nijansi u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji, uverite se da se tokom razgovora osećaju sigurno i bezbedno. Stručnjaci preporučuju da uspostavite osećaj sigurnosti kroz nuđenje okvira određenih događaja u široj slici – takvih događaja je bilo i ranije i uspešno su rešavani (u većini slučajeva). Razgovarajte o tome kako su ti svetski događaji podstakli svet da se okupi u borbi protiv nepravde i pruži pomoć u suočavanju sa tragedijom. Ovo bi čak moglo da inspiriše vaše starije dete da doprinese vrednom cilju.

Zaštita dece – šta treba da izbegavate u razgovoru

Teško je znati šta i kada da kažete ili ne kažete, posebno kad je reč o nečemu što vas kao roditelja plaši i uznemirava. Zato je mudro filtrirati informacije koje će verovatno delovati preplavljujuće ili suviše preteće, o zastrašujućim stvarima nad kojima nemate dovoljno informacija i kontrole.  Kada su u pitanju mlađa deca, budite pažljiviji u odnosu na ono što se u pozadini čuje sa TV-a, ili o čemu razgovarate telefonom, jer ono verovatno sluša, odnosno čuje i pamti šta je čulo, a da vi to i ne primećujete.

Kada su u pitanju starija deca ili tinejdžeri, roditelji imaju manje kontrole nad informacijama koje mogu dopreti do njih. Deca mogu biti svesna užasnih detalja ili čak mogu da primaju dezinformacije koje izazivaju još veću zabrinutost i strah. Bez obzira na to šta starija deca već znaju, korisno je da počnete sa mesta radoznalosti o onome što već znaju — jer tada možete da odlučite koje dodatne informacije želite ili treba da im pružite.

U suštini, jedino što treba da izbegavate je da ih dodatno uplašite i zbunite, bilo svojom uznemirenošću, bilo brutalnim ili oprečnim informacijama.

Kako da se snađete kada postoje oprečne informacije i dezinformacije

Ako su čuli oprečne informacije, ponudite se da odgovorite na pitanja koja mogu imati, podsetite ih da ste im na raspolaganju da im pomognete da se osećaju bezbedno i voljeno, a istovremeno im pružaju tačne (i razvojno prikladne) informacije o tome šta se dešava u svetu.

Ako ni sami nemate dovoljno informacija, ili niste sigurni kako da ih plasirate, uzmite sebi malo vremena. Recite detetu da o tome imate površna saznanja i da ćete istražiti i reći mu kada budete više znali. A onda razmislite, istražite, posavetujte se i ponudite detetu informacije i odgovore do kojih ste došli. Tako ćete sačuvati poverenje i istovremeno imati vremena da razrešite neke svoje strahove, dileme i nepoznanice, pre nego što razgovarate sa detetom.

Odgovori ne moraju da budu trenutni, ali na duge staze, za decu je umirujuće saznanje da ćete se vi pozabaviti time i da ćete razgovarati sa njima. Kada jednom steknu iskustvo da ste ispunili obećanje, obratiće vam se i sledeći put bez oklevanja – a to je ključno, kada je u pitanju zaštita dece od bilo čega.

Pročitajte i ovo: Zašto sa svojom decom treba da razgovarate o piću i alkoholizmu (mnogo pre nego što ste mislili)

Brankica Milošević