Znaci da imate problema sa granicama

Ljudi koji nemaju jasne granice često veruju da su potrebe drugih važnije od njihovih. Iako postavljanje granica može biti veoma teško, dugoročno, one vam obezbeđuju više lične slobode. 

Možda ste uvek bili veoma dobri i uslužni i nikada niste imali prilike da razvijete granice i da shvatite njihovu važnost. Možda ste bili dete za primer, učitelji su vas voleli, nikome niste pravili probleme, ćutali ste kad je trebalo ćutati i odgovarali samo kad vas pitaju. I to nije prestalo kad ste odrasli. Postali ste veliki pomiritelj, osoba koja se nikada ne svađa i uvek nastoji da pronađe kompromis, da umiri strasti, da bude „rastvarač“ i „upijač“ u svim relacijama i interakcijama. 

I tako uđete u ljubavnu vezu u kojoj se nikada ne svađate, jer ne želite da se dečko ljuti na vas, ne želite da ga nervirate i suprotstavljate se njegovim vrednostima. Na poslu radite i više od svega što vam je posao, samo da niko ne bi mogao da kaže ništa negativno o vama. Stalo vam je da atmosfera svuda oko vas bude prijatna i pozitivna i ulažete mnogo energije u to – ponekad vam se čini da ste se toliko „razvukli“ i „istanjili“ nastojeći da pokrijete sve ključne tačke na kojima mogu izbiti sukobi i nesporazumi, da nemate ni sopstvenu ličnost, ni ego (koji svi oko vas imaju u ogromnim količinama i o kome vi uvek vodite računa). Dakle, vi ste ljubazni, predusretljivi i rado činite lepe i dobre stvari za druge. Ali, to nije zato što ste divna osoba. Bilo bi divno da je to tako, ali nije. I to je ključno. Vi se tako ponašate zato što ste uslovljeni i programirani u detinjstvu i zato što nemate potrebne veštine i alate da razvijete, postavite o sačuvate zdrave granice. Uvek ste se toliko trudili da izbegnete svaki sukob, jer ste uvereni da su osećanja i udobnost drugih važniji od vaših. 

Ovo se dakle, tiče svih žena koje su pristale da rade prekovremeno, iako su znale da će to izazvati negodovanje u porodici i da će kod kuće morati dodatno da se naprežu da „ispeglaju“ sukobe. Koje ćute na sastancima, jer ne žele da „talasaju“. Koje ništa nisu rekle rođacima koji su im bili u poseti o količini slatkiša koju odobravaju svojoj deci, iako će deca danima ludovati i praviti rusvaj trošeći preterane količine šećera. 

Ovo je za sve žene koje prepoznaju sebe u sledećim stavkama:

Apsolutno mrzite kada nekoga izneverite. To znači da se često slažete sa planovima drugih ljudi i pristajete i govorite DA stvarima koje inače nikada ne biste sami odlučili i odabrali da radite, a koje možda uopšte i ne želite da radite. Pristajete na izlaske u restorane u kojima nećete naći na meniju ništa što odgovara vašem režimu ishrane, ili zdravstvenim ograničenjima vašeg deteta, slažete se sa nasumičnim rasporedom na poslu, kako biste udovoljili hiru novog šefa, pridružujete se raznim komisijama, jer niko drugi neće. 

Osećate da to kako se drugi osećaju zavisi od vas. Brinete da li se svi dobro zabavljaju, da li se osećaju dobro, da li im je nešto potrebno da bi se osećali bolje. To znači da se praktično redovno osećate anksiozno i patite od osećanja krivice, jer je sigurno uvek bar neko pored vas loše raspoložen, nezadovoljan i uznemiren i vi nemate moć da ugasite svaku vatru. 

Stalno ste umorni i ne znate zašto. Verujete da je faktor umora deo života svake zaposlene žene, koja je majka i supruga i domaćica. Kako je to uopšte moguće zaobići? Ali, iscrpljuje vas trošenje prekomerne količine energije, koju ulažete u ispunjavanje potreba drugih, dok sebe u potpunosti zanemarujete. 

Haljina: Lindex / Šešir: Lindex / Kaiš: P….S….fashion

Drugima je lako da vas iskoriste. I vi vidite da se to dešava i sigurni ste da to nije nešto na šta ste pristali, ali radije prećutkujete i prihvatate takvu situaciju (koristeći prilike da se mirno i tiho izvučete i izmaknete od ovakvih ljudi i odnosa). Ali, vama manipulišu i oni koji su vam najbliži i ponekad osećate da vas cela porodica i svi oni za koje ste inače spremni da učinite sve – naprosto iskorišćavaju. Osećate da to nije fer, ali nemate vremena da tugujete i bavite se postavljanjem stvari na svoje mesto – jer vaši voljeni imaju još toliko zahteva i potreba, sa kojima vam se obraćaju. 

Često se nervirate. Zato što nikada ne radite stvari koje želite da radite, pratite druge i prilagođavate svoj raspored tuđim potrebama. Ali, radite to i negodujete. Gunđate sebi u bradu, mrštite se i u srcu verujete da vas niko ne poštuje, jer vas niko nikada nije pitao šta je vama potrebno i šta vi želite, a kada ste ponekad i iznosili svoje potrebe (ljubazno i nenametljivo), bili ste naprosto „oduvani“ ili ignorisani. Niko ne zna šta je vama potrebno, jer vas niko nikad i nije čuo. Ali, to nije do njihovog sluha, nego do vašeg glasa. 

Ne možete da donosite odluke na osnovu onoga što želite, jer uvek razmišljate o tome šta drugi žele i uvek nastojite da postignete kompromis. A ako kompromis nije moguć, onda pravite ustupak i radite ono što drugima odgovara, samo da svi budu zadovoljni, da se niko ne svađa i da bude mir. Kada se upustite u razmišljanje o tome šta biste uradili i kakve biste izbore napravili samo na osnovu onoga što vi hoćete i što je vama potrebno, uopšte se ne osećate dobro. Zato što vas ovakve misle vode u preispitavanje svoje ukupne realnosti, načina života, okolnosti u kojima živite i ljudi sa kojima živite.

Ponekad pomišljate da imate krizu identiteta, jer niste sigurni ko ste i šta vam je važno, šta je ono što se vama sviđa ili ne sviđa, kakav je uopšte osećaj kad „isterate svoje“ i kad uradite ono što vi hoćete, nezavisno od onoga što žele drugi, ili šta će drugi misliti o nekom vašem postupku. 

Dakle, kada identifikujete svoj problem sa nedostatkom granica, možete odlučiti da je krajnje vreme da učinite nešto za sebe i da ih postavite. Ako tako rešite, ovo je primer kako da se ponašate. 

Kada se vaše obaveze preklapaju i morate izbalansirati mnogo različitih rasporeda, potrebno je da postavite prioritete, ili da insistirate na kompromisu koji vama odgovara. Ako ove nedelje imate radne sastanke zbog kojih ne možete da stignete da pokupite decu, ili da ih odvezete na trening, to mora učiniti neko drugi. Ne dozvolite da vas izmanipulišu osećanjem krivice (kakva ste to majka, kad stavljate posao na prvo mesto). Uostalom, možda je to prelazni trenutak u kome će deca morati sama da se snađu, što je sigurno dobro za njih. Ili, saopštite šefu da nećete moći da prisustvujete sastancima, jer morate da pokupite decu. 

Kada saopštavate svoje potrebe drugoj osobi, jasno navedite svoju granicu. To znači da oko onoga što saopštavate nema pregovora (ove nedelje ti ideš po decu, jer ja moram da prisustvujem sastancima, ili, žao mi je, ja ne mogu da prisustvujem sastancima, jer moram da idem po decu). To je jasno izložena situacija, kao i vaša spremnost da se izborite za ono što ste odlučili – za važnost svoje karijere, ili za pravo da odbijete da se dodatno angažujete na poslu, jer su vam deca važnija. 

Definišite šta biste želeli da vidite u budućnosti i ne zaboravite da unapred zahvalite što se vaša granica poštuje. Dakle, ako angažujete nekog drugog da pokupi decu, recite mu da vam njegova pomoć mnogo znači, jer očekujete da će vam učešće u novom projektu doneti bolju poziciju na poslu (veću platu) i da vam je zaista stalo do toga, kao i da zaista cenite što on to razume. Ako se obraćate šefu, zahvalite mu što vam omogućava fleksibilnost rasporeda, odnosno, što razume da su vam porodične obaveze važne. Recite mu da veoma volite da radite i da ste zadovoljni svojom pozicijom, ali da ćete, ako vaš raspored bude promenjen i rigorozan, na žalost morati da tražite drugi posao. 

Postavljanje granica može biti veoma teško, i često će vam se učiniti da je lakše i da manje energije trošite ako samo pristanete na sve, „rastrgnete“ se na sve strane i nastavite da budete iscrpljeni, nervozni i zabrinuti. Ali, ako istrajete, posle nekog vremena će se postavljanje granica ustaliti i nećete morati tako često da se borite da se vaše granice poštuju. Zdrave granice vam daju više slobode na duge staze, mentalno i emocionalno vas osnažuju, tako da možete skršiti toksične obrasce i živeti opuštenije i zadovoljnije. 

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.